„Mundijal“ na Ibru

Piše Miodrag Zarković

Za uklanjanje barikade sa mosta u Kosovskoj Mitrovici „Dnevnik“ RTS-a pokušao je da okrivi tamošnje Srbe, iako i sam prilog u emisiji potvrđuje da je to bilo urađeno protiv njihove volje

Dobro pazi šta poželiš, možda ti se i ostvari – tako glasi stara narodna poslovica, koja u potpunosti opisuje kaznu koja je snašla ovu rubriku. U pretprošlom broju, naime, u ovoj rubrici je opisano radovanje zbog toga što će, sa Svetskim prvenstvom u Brazilu, fudbalski prenosi makar za neko vreme odmeniti teniske. Sada, posle prve sedmice Mundijala, rubrika se delimično kaje zbog olako izrečenog poverenja. Iako teniski prenosi jesu dojadili, te su fudbalski prenosi – uz sve prateće budalaštine – zaista dobrodošla zamena, rubrika je bila zaboravila na studijske emisije o fudbalskom šampionatu.
Takve emisije bi i neka nacija sa očuvanijim živcima teško mogla da istrpi. Ta gomila prežvakanih i ispraznih fraza predstavlja do zla boga grub nasrtaj na razum gledalaca. Ne zna se da li je tužnije kada voditelj sa gostima počne da, s onom socrealističkom, prenaglašenom pažljivošću, procenjuje ko je „blagi favorit“ u predstojećem susretu (kao da odlučuju kome će da pripadne kakva spasonosna socijalna pomoć, a ne sasvim beznačajna odrednica!) ili kada svi odreda krenu da ponavljaju da je „teško prognozirati kako će da se odvija utakmica“, ili kada krenu da se frljaju sa mudrostima o taktici tipa „ovde je presudilo iskustvo“. Znate, dok gledate utakmicu, još i možete da se nosite sa bravurama komentatora, pošto imate dešavanja na terenu koja srećom zaokupljaju pažnju. Ali, kada se kamere vrate u studio, jedino što vam preostaje je da pobegnete na neki drugi kanal.
***

A na tom nekom drugom kanalu paz‘ da ne naletite na kakvu suvislu analizu događaja na Kosovu i Metohiji. Iako se tamo dešava svašta. Na severu pokrajine je živahnije nego u Brazilu, ali srpske televizije, kao i štampana glasila, ne haju previše za to.
A i kada se smiluju da jave nešto iz okupirane pokrajine, to je obavezno izrugivanje istini, umesto prenošenje iste. Tako je bilo i sa vešću o uklanjanju barikade sa mosta na Ibru, koji razdvaja severni deo Kosovske Mitrovice od južnog područja grada.
„Srbi uklonili barikade na mostu u Kosovskoj Mitrovici“, pročitao je spiker glavnog „Dnevnika“ RTS-a u sredu, 18. juna, na samom početku emisije, kada se najavljuju najvažnije informacije. Njegove reči bile su propraćene istovetnim natpisom u dnu ekrana, kao što je i običaj.
Kada je, međutim, pola minuta kasnije usledio prilog sa lica mesta, prikazana je izjava „gradonačelnika“ Severne Mitrovice Gorana Rakića, koja je u potpunoj suprotnosti sa iznetom ocenom da su „Srbi uklonili barikade“:
„Svestan činjenice da je aktivnost koju danas na ovom mestu preduzimamo uznemirujuća i neočekivana za veliku većinu stanovnika našeg grada, a nakon dugih konsultacija i u stalnoj koordinaciji sa državnim vrhom Republike Srbije, doneo sam odluku da pristupimo izgradnji Parka mira na lokaciji uz most na reci Ibar“, rekao je Rakić.
Ovako, dakle: barikadi su presudili Rakić i državno rukovodstvo Srbije, a ne „Srbi“ iz Mitrovice, što će reći narod. Tamošnji Srbi su svoje rekli masovnim neizlaskom na lokalne izbore u novembru, te jednakim bojkotom skorašnjih „parlamentarnih“ izbora na „Kosovu“. Nikakav legitimitet nisu oni pružili ni Rakiću, ni beogradskim vlastodršcima, pa ni Briselskom sporazumu iz kojeg sva ova nevolja proističe. To što, gospodo sa televizije, ne smete da prenesete šta narod iz Severne Mitrovice zaista misli o ovom uklanjanju brane od šiptarske najezde, to je jedna bruka. Ali to što još te iste Srbe nabeđujete da su oni ne samo saglasni sa ovom odlukom nego da je još i izvršavaju, e to je već nešto sasvim drugo, mnogo bestidnije.