PEČAT NEDELJE

Samo bojkot  Srbiju spasava

Na mitingu protiv lokalnih izbora, održanom u Kosovskoj Mitrovici u sredu 30. oktobra na kojem se okupilo više hiljada građana, visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić pozvao je Srbe sa severnog Kosova da bojkotuju glasanje, ističući da bi glasanjem „potvrdili izdaju“ koju sprovodi vlast u Beogradu:
„Gubljenjem Srbije gube sve što su do sada imali, i primanja i zarade i elementarnu sigurnost i sve što čini život normalnim. Izlaskom na izbore bila bi oduzeta svaka veza sa Srbijom, a finansiranje neće moći da se obavlja kao do sada. Važiće samo zakoni Prištine. Ako ne izađete na izbore, ostaje nada i šansa za sve Srbe na Kosovu. Srbija mora da finasira poslove i nadležnosti za sve građane širom Srbije. Bojkotom će biti prinuđeni da zaustave hod ka potpunoj izdaji i biće šanse da sa njom ili sa nekom drugom Vladom vi povratite vašu vezu sa Srbijom“, rekao je Samardžić okupljenima.
Samardžić je naveo da se izbori odvijaju po zakonima Kosova i da takvih izbora nikada nije bilo.
„Ako je naša vlast pristala da se sve odvija po zakonima Kosova, nikakav njihov razgovor u Briselu i sporovi oko glasačkih listića i poseta srpskih zvaničnika nemaju značaja za vas“, zaključio je Samardžić.
Na skupu su govorili i politički analitičar Đorđe Vukadinović, bivši poslanik Srpske napredne stranke Borislav Pelević, funkcioner „Dveri“ Boško Obradović i funkcioner Srpske radikalne stranke Dejan Mirović.

Reč o jeziku

U organizaciji vodećih nacionalnih jezičkih institucija koje deluju pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu 28. oktobra održan je naučni skup „Srpski jezik i aktuelna pitanja jezičke politike“. U dobro pripremljenoj diskusiji o izuzetno teškom položaju u kome se, zbog nebrige prethodnih vlada, našao srpski jezik, učestvovali su: prof. dr Dragan Stanić, akademik Milorad Radovanović, akademik Slobodan Remetić, prof. dr Sreto Tanasić, prof. dr Mato Pižurica, prof. dr Veljko Brborić, dr Miloš Luković, akademik Predrag Piper, prof. dr Milorad Pupovac, prof. dr Sofija Miloradović, prof. dr Jelica Stojanović, dr Mitra Reljić, prof. dr Žarko Bošnjaković, prof. dr Mihaj Radan i doc. dr Vesna Krajišnik. Opširnije o stanju u kome se danas nalaze srpski jezik i pismo i o predlozima i zapažanjima koja su se povodom ovih pitanja tada čula, pisaćemo u sledećem broju „Pečata“.

FIFA Kosovo

U Cirihu se ove nedelje predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić sastao sa predsednikom FIFA Sepom Blaterom i predsednikom Fudbalske federacije Kosova Fadiljom Vokrijem. „Sastanak u Cirihu bio je uobičajen“, lakonski je prokomentarisao Karadžić, umirujući nas: „Predstavnici kosovskog Saveza nastavili su da traže od FIFA da igraju zvanične utakmice, sa himnom i nacionalnim obeležjima, da se uključe u kvalifikacije, ali to apsolutno nije prihvaćeno.“
Ozbiljnu zabrinutost, međutim, izaziva činjenica da je, posle više odbijanja, Karadžić sada pristao da se sretne sa svojim kosovskim kolegom, ali i njegova najava da se Kosovo neće takmičiti „sve dok ne budu članovi Ujedinjenih nacija“, a rekao je i da je FSS „ u stalnom kontaktu sa državnim organima, imamo okvir za te razgovore predložen od naše vlade“. Naredni sastanak zakazan je za kraj novembra, kada će se razgovarati o prvom neophodnom koraku, zvaničnim prijateljskim mečevima reprezentacije nezavisnog Kosova…

Hod kroz crkvenu istoriju 19. veka

U Muzeju Srpske pravoslavne crkve otvorena je izložba pod nazivom „Beogradska mitropolija i srpski duhovni prostor 1804 – 1918“ na kojoj je predstavljen deo arhivske crkvene građe. Svečanosti su prisustvovali crkveni velikodostojnici na čelu sa Njegovom svetošću patrijarhom srpskim Irinejom, kao i visoki uzvanici iz sveta nauke i kulture.
Na izložbi su prikazana odabrana dokumenta koja bi trebalo javnost da upoznaju sa prirodom fondova Arhiva SPC. Autor izložbe i direktor Arhiva SPC Radovan Pilipović je rekao da je ovoga puta javnosti predstavljen presek arhivskih fondova SPC koji daje osnovnu informaciju o vrsti dokumentacije sačuvane do danas.
Tim zaposlenih u Arhivu SPC za godinu dana rada uspeo da rehabilituje 500 dužnih metara crkvene arhivske građe iz starijeg perioda i da odredi nekoliko arhivskih fondova i zbirki – Fond Konzistorije, Mitropolije beogradske, Kneževine i Kraljevine Srbije i Zbirke mitropolita Mihaila od 1859. do 1868. godine, Inokentija od 1898. do 1905. godine i Dimitrija od 1905. do 1920. godine.

ALEKSANDAR TIJANIĆ (1949-2013)

Vest o smrti Aleksandra Tijanića munjevito je obišla Srbiju, ali i gotovo ceo balkanski prostor u kojem je ovaj, bez sumnje jedan od najubojitijih i najsamosvojnijih srpskih i jugoslovenskih novinara, ostavio trag bez presedana.
Pišući – bez dlake na jeziku, vodeći bezbrojne „bitke“ – bez milosti za „neprijatelje“, ne ostajući nikome dužan, kako u prvim reagovanjima mnogi pedantno i odmah primetiše, novinar koji je perom vitlao kao mačem, a žaokom reči često ubadao bolnije i trajnije nego što se oružjem ranjava, kao da se i sa smrću na isti, neuvijeni i netaktični način – razdužio.
U prvim reagovanjima i nekrolozima u štampi i drugim medijima zapažena je jedna neobičnost: od njega su se opraštali i o njemu govorili, služeći se upravo njegovim citatima, njegovim britkim doskočicama, njegovim salivenim porugama i paradoksima, njegovim nezaboravnim definicijama ovdašnjih aporija i rašomonijada. Možda i neobičnost posezanja za tom zaostavštinom govori koliko je ustezanja i zaziranja od ulaženja u klinč sa njim bivalo uvek, pa i sada, kada ga je smrt – preuranjeno i usred nedovršenih poslova i planova, kao što je objavljivanje memoarske knjige – odvela. Možda će upravo i knjiga, najavljivana kao delo pisano u maniru „moj obračun s njima“ , bude li uskoro i objavljena , biti put kojim će se duh Aleksandra Tijanića napokon prikloniti smirenju i predati pamćenju ovog burnog doba srpskog novinarstva, kojem je on dao snažan pečat.
Ponovimo i najmarkantnije momente iz Tijanićeve biografije:
– profesionalnu karijeru započeo je u nedeljniku NIN.
– bio je glavni urednik nedeljnika „Intervju“ i dnevnika „Sportski žurnal“.
– pisao je kolumne u splitskoj „Slobodnoj Dalmaciji“, zagrebačkom „Danasu“, „Startu“, ljubljanskoj „Mladini“ i sarajevskom „Oslobođenju“.
– bio je osnivač i prvi direktor TV „Politika“.
– dve godine je bio ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovića
– bio je prvi direktor BK televizije
– osnovao je dnevni list „Građanin“, posle čijeg gašenja je karijeru nastavio u „Dnevnom telegrafu“ i „Evropljaninu“ Slavka Ćuruvije
– bio je savetnik za medije predsednika SRJ Vojislava Koštunice
– u martu 2004. godine postavljen je na mesto generalnog direktora Radio-televizije Srbije. Na toj funkciji preživeo je tri promene vlasti.
Preminuo je u Beogradu u ponedeljak
28. oktobra.