ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Само бојкот  Србију спасава

На митингу против локалних избора, одржаном у Косовској Митровици у среду 30. октобра на којем се окупило више хиљада грађана, високи функционер Демократске странке Србије Слободан Самарџић позвао је Србе са северног Косова да бојкотују гласање, истичући да би гласањем „потврдили издају“ коју спроводи власт у Београду:
„Губљењем Србије губе све што су до сада имали, и примања и зараде и елементарну сигурност и све што чини живот нормалним. Изласком на изборе била би одузета свака веза са Србијом, а финансирање неће моћи да се обавља као до сада. Важиће само закони Приштине. Ако не изађете на изборе, остаје нада и шанса за све Србе на Косову. Србија мора да финасира послове и надлежности за све грађане широм Србије. Бојкотом ће бити принуђени да зауставе ход ка потпуној издаји и биће шансе да са њом или са неком другом Владом ви повратите вашу везу са Србијом“, рекао је Самарџић окупљенима.
Самарџић је навео да се избори одвијају по законима Косова и да таквих избора никада није било.
„Ако је наша власт пристала да се све одвија по законима Косова, никакав њихов разговор у Бриселу и спорови око гласачких листића и посета српских званичника немају значаја за вас“, закључио је Самарџић.
На скупу су говорили и политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, бивши посланик Српске напредне странке Борислав Пелевић, функционер „Двери“ Бошко Обрадовић и функционер Српске радикалне странке Дејан Мировић.

Реч о језику

У организацији водећих националних језичких институција које делују при Српској академији наука и уметности у Београду 28. октобра одржан је научни скуп „Српски језик и актуелна питања језичке политике“. У добро припремљеној дискусији о изузетно тешком положају у коме се, због небриге претходних влада, нашао српски језик, учествовали су: проф. др Драган Станић, академик Милорад Радовановић, академик Слободан Реметић, проф. др Срето Танасић, проф. др Мато Пижурица, проф. др Вељко Брборић, др Милош Луковић, академик Предраг Пипер, проф. др Милорад Пуповац, проф. др Софија Милорадовић, проф. др Јелица Стојановић, др Митра Рељић, проф. др Жарко Бошњаковић, проф. др Михај Радан и доц. др Весна Крајишник. Опширније о стању у коме се данас налазе српски језик и писмо и о предлозима и запажањима која су се поводом ових питања тада чула, писаћемо у следећем броју „Печата“.

ФИФА Косово

У Цириху се ове недеље председник Фудбалског савеза Србије Томислав Караџић састао са председником ФИФА Сепом Блатером и председником Фудбалске федерације Косова Фадиљом Вокријем. „Састанак у Цириху био је уобичајен“, лаконски је прокоментарисао Караџић, умирујући нас: „Представници косовског Савеза наставили су да траже од ФИФА да играју званичне утакмице, са химном и националним обележјима, да се укључе у квалификације, али то апсолутно није прихваћено.“
Озбиљну забринутост, међутим, изазива чињеница да је, после више одбијања, Караџић сада пристао да се сретне са својим косовским колегом, али и његова најава да се Косово неће такмичити „све док не буду чланови Уједињених нација“, а рекао је и да је ФСС „ у сталном контакту са државним органима, имамо оквир за те разговоре предложен од наше владе“. Наредни састанак заказан је за крај новембра, када ће се разговарати о првом неопходном кораку, званичним пријатељским мечевима репрезентације независног Косова…

Ход кроз црквену историју 19. века

У Mузеју Српске православне цркве отворена је изложба под називом „Београдска митрополија и српски духовни простор 1804 – 1918“ на којој је представљен део архивске црквене грађе. Свечаности су присуствовали црквени великодостојници на челу са Његовом светошћу патријархом српским Иринејом, као и високи узваници из света науке и културе.
На изложби су приказана одабрана документа која би требало јавност да упознају са природом фондова Архива СПЦ. Aутор изложбе и директор Архива СПЦ Радован Пилиповић је рекао да је овога пута јавности представљен пресек архивских фондова СПЦ који даје основну информацију о врсти документације сачуване до данас.
Tим запослених у Архиву СПЦ за годину дана рада успео да рехабилитује 500 дужних метара црквене архивске грађе из старијег периода и да одреди неколико архивских фондова и збирки – Фонд Конзисторије, Митрополије београдске, Кнежевине и Краљевине Србије и Збирке митрополита Михаила од 1859. до 1868. године, Инокентија од 1898. до 1905. године и Димитрија од 1905. до 1920. године.

АЛЕКСАНДАР ТИЈАНИЋ (1949-2013)

Вест о смрти Александра Тијанића муњевито је обишла Србију, али и готово цео балкански простор у којем је овај, без сумње један од најубојитијих и најсамосвојнијих српских и југословенских новинара, оставио траг без преседана.
Пишући – без длаке на језику, водећи безбројне „битке“ – без милости за „непријатеље“, не остајући никоме дужан, како у првим реаговањима многи педантно и одмах приметише, новинар који је пером витлао као мачем, а жаоком речи често убадао болније и трајније него што се оружјем рањава, као да се и са смрћу на исти, неувијени и нетактични начин – раздужио.
У првим реаговањима и некролозима у штампи и другим медијима запажена је једна необичност: од њега су се опраштали и о њему говорили, служећи се управо његовим цитатима, његовим бритким доскочицама, његовим саливеним поругама и парадоксима, његовим незаборавним дефиницијама овдашњих апорија и рашомонијада. Можда и необичност посезања за том заоставштином говори колико је устезања и зазирања од улажења у клинч са њим бивало увек, па и сада, када га је смрт – преурањено и усред недовршених послова и планова, као што је објављивање мемоарске књиге – одвела. Можда ће управо и књига, најављивана као дело писано у маниру „мој обрачун с њима“ , буде ли ускоро и објављена , бити пут којим ће се дух Александра Тијанића напокон приклонити смирењу и предати памћењу овог бурног доба српског новинарства, којем је он дао снажан печат.
Поновимо и најмаркантније моменте из Тијанићеве биографије:
– професионалну каријеру започео је у недељнику НИН.
– био је главни уредник недељника „Интервју“ и дневника „Спортски журнал“.
– писао је колумне у сплитској „Слободној Далмацији“, загребачком „Данасу“, „Старту“, љубљанској „Младини“ и сарајевском „Ослобођењу“.
– био је оснивач и први директор ТВ „Политика“.
– две године је био министар информисања у влади Мирка Марјановића
– био је први директор БК телевизије
– основао је дневни лист „Грађанин“, после чијег гашења је каријеру наставио у „Дневном телеграфу“ и „Европљанину“ Славка Ћурувије
– био је саветник за медије председника СРЈ Војислава Коштунице
– у марту 2004. године постављен је на место генералног директора Радио-телевизије Србије. На тој функцији преживео је три промене власти.
Преминуо је у Београду у понедељак
28. октобра.