Људи, послови и дани

Десет иранских агенција пренело интервју из „Печата“

Интервју „Милешева је и моја баштина“, који је исламски филозоф др Сеид Халиловић, школован на иранском Универзитету у Кому, дао нашем сараднику Јови Бајићу, и који је објављен у „Печату“ (број 280, од 9. августа 2013) изазвао је у иранској јавности велику пажњу. Интервју је преведен у целини на персијски језик и са илустрацијама, факсимилима насловне стране и страница „Печата“, постављен на сајт изузетно утицајне иранске невладине новинске агенције Fars News. Са сајта Fars News-а преузело га је више од десет иранских новинских агенција. Организација за културу Исламске Републике Иран, која представља централно седиште иранских културних центара у свету, проследила га је затим свим својим представништвима у свету. Има података да је овај интервју био предмет пажње високих иранских политичких кругова.

Косово и тачка

Идем на Косово и тачка. Ја хоћу да идем на Косово и то ми се мора обезбедити и крај, јасно, чврсто и одлучно поручио је ове среде премијер Србије Ивица Дачић. И само је заборавио да напомене да ће на Косово отићи зато што је пристао да се повинује наређењу Хашима Тачија и његових западних пријатеља…
И то ће, по свој прилици, бити крај мале буре која је избила прошле среде, после прошлонедељне одлуке приштинских власти да Дачићу не дозволе да у Штрпцу отвори почетак предизборне кампање листе „Српска“ за локалне изборе независног Косова. Премијер Србије се затим побунио што му не дозвољавају да саучествује у предизборним радњама на независном Косову и припретио да ће престати да одлази у Брисел на састанке са Кетрин Ештон и Хашимом Тачијем, да би потом отишао у Брисел на састанак са Кетрин Ештон и Хашимом Тачијем, и у Београд се вратио славодобитно, зато што су му дозволили да испуни услове које су пред њега поставили Кетрин Ештон и Хашим Тачи.
Дачић је, наиме, у наставку оне своје јаснечврстеодлучне изјаве рекао и да „ми као држава морамо да позовемо грађане да изађу на изборе… Али државни функционери неће учествовати на класичним партијским скуповима јер долазе као државни функционери.“ А прави смисао овом његовом појашњењу дали су Хашим Тачи и немачки амбасадор у Приштини Петер Бломајер. Тачи, својом изјавом да ће се српским званичницима дозволити посете Косову под условом да те посете „немају изборни карактер“, а Бломајер препоруком да је „добро да српски политичари долазе на Косово и да подрже српске грађане да учествују на изборима. Ипак, треба да се уздрже од учешћа у предизборној кампањи.“

Жртве и заборав

Однос према српским жртвама у сукобима током двадесетог века тема је зборника радова који ових дана објављује Фонд историјски пројекат Сребреница из Холандије. Овом делу биће посвећена дискусија на Коларчевом народном универзитету у Београду заказана за четвртак 17.октобра у 19 часова. Као учесници у разговору најављени су: Никола Живковић (о дисертацији Александра Корба о НДХ ) и проф. Србољуб Живановић ( о Јасеновцу). Очекује се учешће и Чедомира Антића и Срђана Цветковића, који истражују жртве комунистичког терора из 1944.
У предговору Зборника „Однос према српским жртвама у сукобима током двадесетог века”, Стефан Каргановић, између осталог, каже:
„Ова компактна књига, која широким замахом обухвата опште рефлексије, историјске осврте и саопштења о тренутном стању предмета разматрања, није последња реч него подстицај на даље размишљање. При томе, чињеница да је потребно подстицати на размишљање о нечему што се у свакој другој заједници која није прожета духом Танатоса и посвећена је самоодржању-подразумева, делује крајње обесхрабрујуће. Сваки народ који мисли да одбрани своје тековине и жели да има будућност дужан је да уважава своје припаднике који су се жртвовали за његову садашњост”.
Скуп организује Београдски културни клуб.

Тасовац

После срамежљивих и полутанских покушаја претходног министра Братислава Петковића да се у култури наруши неприкосновена владавина жутих и другосрбијанаца дошло је, после реконструкције владе и промене у челног човека у ресору културе, до новог повампирења ове пошасти која нас стваралачки и национално уништава. Баук жутог другосрбијанства поново кружи државним институцијама и установама Србије. Што се медија тиче, ту је он остао недирнут и снажан да снажнији не може бити па нема потребе да се повампирује. Што се жешће сатире српско уметничко и научно стваралаштво, све више се издиже стваралачки и духовно празно другосрбијанство.
Већ први кадровски потези новог министра културе сасвим јасно говоре о чему је реч. Није реч само о онима које је Тасовац отерао, попут Драгана Коларевића и Зорана Аврамовића, него и о онима које ја задржао попут жестоке другосрбијанке Гордане Предић. Именовао је, за саветника за решавање проблема медија, једног од челника Б92, Сашу Мирковића, што само по себи довољно говори. Динко Грухоњић из Независног удружеља новинара Војводине нам као изненађење не гине, а поред њега ни читава колона сличних ликова из бројних „независних“ и невладиних удружења, из Б92, Ђиласовог Студија Б,из РТ Нови Сад…
Расписани су нови конкурси за руководећа места у неким националним установама културе и у сврху што бољег избора позвао је министар медије у помоћ. И као по команди кренула је одмах кампања. У жутим другосрбијанским медијима другосрбијански интелигенти предлажу и препоручују своје фаворите који су такође другосрбијанци.
Тасовац је својим почетним потезима, на жалост, емитовао сасвим одређену пожељност, тако да нам се већ спремају Горица Мојовић, Миа Давид, Сретен Угричић, Воја Брајовић, Биљана Србљановић…