Ljudi, poslovi i dani

Deset iranskih agencija prenelo intervju iz „Pečata“

Intervju „Mileševa je i moja baština“, koji je islamski filozof dr Seid Halilović, školovan na iranskom Univerzitetu u Komu, dao našem saradniku Jovi Bajiću, i koji je objavljen u „Pečatu“ (broj 280, od 9. avgusta 2013) izazvao je u iranskoj javnosti veliku pažnju. Intervju je preveden u celini na persijski jezik i sa ilustracijama, faksimilima naslovne strane i stranica „Pečata“, postavljen na sajt izuzetno uticajne iranske nevladine novinske agencije Fars News. Sa sajta Fars News-a preuzelo ga je više od deset iranskih novinskih agencija. Organizacija za kulturu Islamske Republike Iran, koja predstavlja centralno sedište iranskih kulturnih centara u svetu, prosledila ga je zatim svim svojim predstavništvima u svetu. Ima podataka da je ovaj intervju bio predmet pažnje visokih iranskih političkih krugova.

Kosovo i tačka

Idem na Kosovo i tačka. Ja hoću da idem na Kosovo i to mi se mora obezbediti i kraj, jasno, čvrsto i odlučno poručio je ove srede premijer Srbije Ivica Dačić. I samo je zaboravio da napomene da će na Kosovo otići zato što je pristao da se povinuje naređenju Hašima Tačija i njegovih zapadnih prijatelja…
I to će, po svoj prilici, biti kraj male bure koja je izbila prošle srede, posle prošlonedeljne odluke prištinskih vlasti da Dačiću ne dozvole da u Štrpcu otvori početak predizborne kampanje liste „Srpska“ za lokalne izbore nezavisnog Kosova. Premijer Srbije se zatim pobunio što mu ne dozvoljavaju da saučestvuje u predizbornim radnjama na nezavisnom Kosovu i pripretio da će prestati da odlazi u Brisel na sastanke sa Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem, da bi potom otišao u Brisel na sastanak sa Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem, i u Beograd se vratio slavodobitno, zato što su mu dozvolili da ispuni uslove koje su pred njega postavili Ketrin Ešton i Hašim Tači.
Dačić je, naime, u nastavku one svoje jasnečvrsteodlučne izjave rekao i da „mi kao država moramo da pozovemo građane da izađu na izbore… Ali državni funkcioneri neće učestvovati na klasičnim partijskim skupovima jer dolaze kao državni funkcioneri.“ A pravi smisao ovom njegovom pojašnjenju dali su Hašim Tači i nemački ambasador u Prištini Peter Blomajer. Tači, svojom izjavom da će se srpskim zvaničnicima dozvoliti posete Kosovu pod uslovom da te posete „nemaju izborni karakter“, a Blomajer preporukom da je „dobro da srpski političari dolaze na Kosovo i da podrže srpske građane da učestvuju na izborima. Ipak, treba da se uzdrže od učešća u predizbornoj kampanji.“

Žrtve i zaborav

Odnos prema srpskim žrtvama u sukobima tokom dvadesetog veka tema je zbornika radova koji ovih dana objavljuje Fond istorijski projekat Srebrenica iz Holandije. Ovom delu biće posvećena diskusija na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu zakazana za četvrtak 17.oktobra u 19 časova. Kao učesnici u razgovoru najavljeni su: Nikola Živković (o disertaciji Aleksandra Korba o NDH ) i prof. Srboljub Živanović ( o Jasenovcu). Očekuje se učešće i Čedomira Antića i Srđana Cvetkovića, koji istražuju žrtve komunističkog terora iz 1944.
U predgovoru Zbornika „Odnos prema srpskim žrtvama u sukobima tokom dvadesetog veka”, Stefan Karganović, između ostalog, kaže:
„Ova kompaktna knjiga, koja širokim zamahom obuhvata opšte refleksije, istorijske osvrte i saopštenja o trenutnom stanju predmeta razmatranja, nije poslednja reč nego podsticaj na dalje razmišljanje. Pri tome, činjenica da je potrebno podsticati na razmišljanje o nečemu što se u svakoj drugoj zajednici koja nije prožeta duhom Tanatosa i posvećena je samoodržanju-podrazumeva, deluje krajnje obeshrabrujuće. Svaki narod koji misli da odbrani svoje tekovine i želi da ima budućnost dužan je da uvažava svoje pripadnike koji su se žrtvovali za njegovu sadašnjost”.
Skup organizuje Beogradski kulturni klub.

Tasovac

Posle sramežljivih i polutanskih pokušaja prethodnog ministra Bratislava Petkovića da se u kulturi naruši neprikosnovena vladavina žutih i drugosrbijanaca došlo je, posle rekonstrukcije vlade i promene u čelnog čoveka u resoru kulture, do novog povampirenja ove pošasti koja nas stvaralački i nacionalno uništava. Bauk žutog drugosrbijanstva ponovo kruži državnim institucijama i ustanovama Srbije. Što se medija tiče, tu je on ostao nedirnut i snažan da snažniji ne može biti pa nema potrebe da se povampiruje. Što se žešće satire srpsko umetničko i naučno stvaralaštvo, sve više se izdiže stvaralački i duhovno prazno drugosrbijanstvo.
Već prvi kadrovski potezi novog ministra kulture sasvim jasno govore o čemu je reč. Nije reč samo o onima koje je Tasovac oterao, poput Dragana Kolarevića i Zorana Avramovića, nego i o onima koje ja zadržao poput žestoke drugosrbijanke Gordane Predić. Imenovao je, za savetnika za rešavanje problema medija, jednog od čelnika B92, Sašu Mirkovića, što samo po sebi dovoljno govori. Dinko Gruhonjić iz Nezavisnog udruželja novinara Vojvodine nam kao iznenađenje ne gine, a pored njega ni čitava kolona sličnih likova iz brojnih „nezavisnih“ i nevladinih udruženja, iz B92, Đilasovog Studija B,iz RT Novi Sad…
Raspisani su novi konkursi za rukovodeća mesta u nekim nacionalnim ustanovama kulture i u svrhu što boljeg izbora pozvao je ministar medije u pomoć. I kao po komandi krenula je odmah kampanja. U žutim drugosrbijanskim medijima drugosrbijanski inteligenti predlažu i preporučuju svoje favorite koji su takođe drugosrbijanci.
Tasovac je svojim početnim potezima, na žalost, emitovao sasvim određenu poželjnost, tako da nam se već spremaju Gorica Mojović, Mia David, Sreten Ugričić, Voja Brajović, Biljana Srbljanović…