Od Žila Verna do agencije NASA

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Kad su na scenu stupili predatori iz vojnog biznisa, zagrevanje Arktika je prešlo u resor „nacionalne bezbednosti“, a veština zagrevanja  „weather modification“ postala deo vojnog arsenala

Prošao je još jedan protest zakazan za 25. avgust, na kojem su narodi diljem Planete izašli na trgove i rekli NE geoinženjering eksperimentima, tražeći da im „Veliki brat“ vrati plavo nebo. Sudeći po medijskim reakcijama ništa se nije dogodilo. Ipak, pokušaćemo da nadoknadimo propušteno i prenesemo „najnovije vesti“, koje bi morale da pokrenu mehanizme za samoodbranu.

 

POZADINA JEZIVOG SPEKTAKLA Pođimo od izveštaja Tarika Alija o „vatrometu“ priređenom na praznik 4. juli, u režiji agencije NASA. Tom prilikom su sa ostrva Valops lansirane dve rakete, sa zadatkom da „ispitaju globalnu elektromagnetnu struju vetrova Zemljine jonosfere“. Veća raketa Black Brant V nosi merne instrumente „za merenje neutralnih i naelektrisanih čestica u jonosferi“, dok manja Terrier izbacuje litijum, što će naučnicima omogućiti da prate obrasce kretanja ovih struja. Šta je ono što bi trebalo da znamo o litijumu? Litijum je korišćen kao komponenta u termonuklearnom oružju, visoko je reaktivan i zapaljiv, a u kontaktu sa vlažnim vazduhom korodira, pretvarajući se u prah. Litijum karbonat je korišćen kao lek solvay 4492 za bipolarne poremećaje, a očekivane reakcije posle zaprašivanja litijumom su umor, premor, glavobolja, gušenje, dijareja, muka i povraćanje, konfuzija, letargija. Trudnice mogu da očekuju trajne posledice na plodu. Veća količina udahnutog litijuma izaziva zapaljenje pluća i srčani udar.

Sledeću vest nam je doneo Dane Wiggington, koautor filmova Ko nas to i zašto zaprašuje? iznoseći podatke iz izveštaja agencije NASA o povećanom nivou metana koji izbija iz pukotina na arktičkom ledu, nastalom usled naglog porasta temperature. Ako se zagrevanje ne zaustavi očekuje se nekontrolisano oslobađanja metana zarobljenog u permafrostu (zaleđeni sloj zemlje u sibirskim tundrama), što će dovesti do dodatnog rasta temperature.

Dobili smo još jednu, medijski neatraktivnu vest, od bivšeg senatora iz Južne Dakote o tromesečnim vežbama udruženih međunarodnih oružanih snaga (uključujući ruske), praćenim aktivnostima u vezi sa FEMA kampovima – avetinjskim logorima nepoznate namene konačno stavljenim u funkciju. U njih se dopremaju milioni vakumiranih sledovanja vode, suve hrane i sanitetskog materijala, a školska deca se odvode na trodnevni dribling za upoznavanje sa veštinom preživljavanja. Te poslednje sedmice septembra biće testiran i sistem za alarmiranje, a Obama za 29. septembar najavljuje „prvi globalni eksperiment vezan za satelitske veze i komunikacije“, uz obećanje da će se uskoro obračunati sa klimatskim promenama i svim neprijateljima carstva demokratije.

Za sada je nemoguće prozreti pozadinu ovog jezivog spektakla, niti je izvesno kako ćemo se izboriti sa paketima litijuma i metana, ali se sa sigurnošću zna da je topljenje Arktika izazvano namerno, udruženim snagama moćnih kompanija i SAD-a, ne isključujući ruski doprinos, s obzirom na to da je HAARP izgrađen na ruševinama sovjetske tehnologije i Ruske radarske stanice Krasnojarsk (RLS) urušene udruženim snagama Gorbačov-Jeljcin-Ševardnadze. Zapad je otkupio čitave timove iz firmi obučenih za programiranje ove tehnologije. Uloženi novac u ovo oružje garantuje da će biti i upotrebljeno.

 

[restrictedarea]

PLANOVI ZA TOPLJENJE ARKTIKA Podsećamo da je ideja o kontroli klime začeta u glavi Žila Verna, čiji se roman „Kupovina Severnog pola“ bavi namerama jednog biznismena da kupi Arktik i uz pomoć „topa“ promeni nagib zemljine ose, kako bi svoj posed pretvorio u atraktivnu turističku destinaciju i „popravio“ klimu na zemlji. Vernovu maštu su, u narednim decenijama, prevazišli naučnici. U svakom pogledu.

Među prvima se javio harvardski geolog Nataniela Šalera, sa predlogom da se topla kurošio struja iz Severnog Pacifika, preko Beringovog moreuza usmeri ka ledenom kontinentu; njujorški industrijalac Karol L. Riker predlaže izgradnju gigantskog mola na Njufaundlendu, radi preusmeravanja golfske struje ka Arktičkom bazenu, predlažući i uzgredno pomeranje zemljine ose. Mediji su ovu ideju okarakterisali kao „zanimljivu“. Nemački fizičar Herman Obert predlagao je izgradnju gigantskog ogledala, postavljenog na svemirsku stanicu, radi usmeravanja sunčeve energije ka Zemlji. Ovo bi dovelo do topljenja leda i oslobađanja morskih puteva do sibirskih luka. Džulijan Haksli, nekadašnji generalni sekretar UNESKO-a, predlagao je da se otopljavanje obavi uz pomoć eksplozije atomske bombe iznad polarnih regiona, uz komentar medija da se radi o „sjajnoj, novoj ideji“! Hari Veksler je 1962. proučavao mogućnost razaranja ozonskog omotača (uz pomoć hlora i broma), predlažući da se ovo izvede uz pomoć detonacije 10H bombi u Arktičkom okeanu (objavljeno u Naučnom magazinu, 1958). Inženjer Arkadij Markin je 1958. predložio da SAD i SSSR sagrade gigantsku branu duž Beringovog moreuza, i ugrade pumpe na nuklearni pogon, kojima bi poterali toplu pacifičku struju prema Arktičkom moru, a naftni inženjer PM Borisov, preferira varijantu posipanja ugljene prašine iznad Arktika i Grenlanda!

Kad su na scenu stupili predatori iz vojnog biznisa, zagrevanje Arktika je prešlo u resor „nacionalne bezbednosti“, a veština zagrevanja  „weather modification“ postala deo vojnog arsenala, omogućivši im da neometano nastave sa poigravanjem Teslinim naučnim legatom i plazma tehnologijom. Uloga nacističkih naučnih magova iz operacije „spajalica“, ubačenih u laboratorije agencije NASA, nezaobilazna je i u ovoj tragičnoj epizodi civilizacije na izdisaju. Za njihovu bezbednost i neometani rad pobrinula se Imperija, donoseći Akt o nacionalnoj bezbednosti, kojim je legalizovano stvaranje agencija CIA – zadužene da naci-laboratorije drži daleko od očiju Kongresa i javnosti.

U uvodnom tekstu naučnog rada „Owning the Weather in 2025“, objavljenog od strane Vojnog vazduhoplovstva SAD-a, nj se poglavlje posvećeno funkcionisanju tržišta klimom: „Tehnologije koje će se razviti u narednih 30 godina biće na raspolaganju svakom ko raspolaže neophodnim sredstvima i stručnošću da modifikuje vremenske obrasce i njihove efekte, makar na lokalnom nivou… to će biti podsticaj za mnoge zemlje i grupe da se uključe u program… Modifikacija vremena će biti deo politike SAD-a, vezane za nacionalnu sigurnost… Program se može izvoditi unilateralno ili u okviru NATO članica, kao i članica UN, ili učešćem u koalicijama. S obzirom na to da naša politika nacionalne sigurnosti za 2025. uključuje i modifikaciju klime, to će biti sastavni deo vojnog plana… Odgovarajuća primena modifikacije vremena (klime) može da obezbedi dominaciju na bojnom polju do nezamislivih razmera.“

 

U SUSRET GEOFIZIČKOM RATU Od Vernovog topa se prilično odmaklo, pa Ministarstvo odbrane, projektom definisanim 1958, predviđa troškove za manipulaciju oblacima „kako bi se uz pomoć elektronskih lasera jonizovala ili dejonizovala atmosfera iznad označenog područja“. Planovi predviđaju eksperimente sa natrijumovim isparenjima, „izbacivanim iz mlaznih aviona tokom preleta nad neprijateljskim zemljama“, radi uticanja na vremenske prilike. Sredinom devedesetih, na nebu SAD-a su se prvi put pojavile formacije oblaka nepoznate u meteorološkoj nauci. Pojava ovih oblaka koincidira sa izgradnjom najvećeg jonosferskog grejača na svetu HAARP (aktiviran 1994), da bi od 2009. do 2012. bio primećen pojačan intenzitet zaprašivanja iznad Severnog pola. NASA izveštava o pojavi ozonske rupe iznad polarnog regiona, ne pominjući ulogu elektromagnetnih talasa, raspoređenih u oba polarna regiona, u funkciji zadržavanja toplote u troposferi, radi podizanja površinske temperature na Zemlji. Ovi dokumenti uklanjaju svaku sumnju da geoinženjering aerosoli zagrevaju planetu predstavljajući jedini uzrok „globalnog zagrevanja“.

Najveću korist od arktičkog zlatnog teleta imaće naftni karteli, nestrpljivi da se led što brže istopi, a svoju strategiju razvijaju uz pomoć prašine bačene u oči zabrinutom čovečanstvu, organizovanjem međunarodnih samita „za smanjenje emisije CO2“, stavljajući na optuženičku klupu još jednog nevino optuženog. Naručeni izveštaji inspirisali su zakonodavce da uvedu taksu na izdahnuti CO2, obrazlažući ovu sjajnu ideju ubrzanim disanjem vlasnika sportskih bicikala koji „tokom vožnje troše više kiseonika, i shodno tome izbacuju više opasnog CO2 od kojeg se topi Antarktik“.

Američki geofizičar i saradnik agencije NASA (1959) Gordon Mac Donald, u poglavlju „Ukoliko ne dođe mir“ predvideo je da će buduća sredstva za nasilno rešavanje nacionalnih ciljeva zavisiti od čovekove sposobnosti da kontroliše i manipuliše prirodnim ambijentom planete Zemlje. MacDonald je upozorio da će „naše trenutno primitivno razumevanje posledica namerne promene životne sredine učiniti teško zamislivim svet u kojem se praktikuje geofizički rat. U takvom će svetu – umesto nuklearnog oružja za masovno uništenje – biti korišćene ekološke katastrofe.“

[/restrictedarea]