LJUDI, POSLOVI I DANI

„Mirna Evropa“
Italijanski list „Il Manifesto“ 17. avgusta (autor Manlio Dinuči) donosi vest da su SAD „izgubile strpljenje“ i počele da pripremaju Evropsku uniji da preuzme ulogu prvog borbenog ešalona u napadu na Rusiju.
Od kako se Putin „vratio“ na mesto predsednika Ruske Federacije osnažila se „antiamerička retorika“, izjavio je američki predsednik Barak Obama povodom priprema za septembarski samit SAD-EU.
Čašu je prelila kap zvana Edvard Snouden, koji je dobio utočište u Rusiji, a koji je predao Moskvi dokaze o tome da tajne službe SAD-a špijuniraju sve i svakoga. Drugi razlog je odbijanje Moskve da prihvati u Evropi američki protivraketni sistem, koji omogućava SAD-u da nanesu preventivni nuklearni udar, a da protivnik to ne može da uzvrati. Moskva je i protiv širenja NATO-a na Istok i protiv američkih planova Vašingtona da Siriju i Iran uputi u Azijsko-tihookeanski region, jer Rusija sve to doživljava kao pokušaj SAD-a da stekne jasnu stratešku prednost nad Rusijom i Kinom.
Da je đavo odneo šalu svedoči program koji je NATO predstavio 8. avgusta 2013. godine, koji sadrži „veoma ambiciozne vojne vežbe na granici sa Rusijom“. Od 25. do 5. septembra lovci bombarderi NATO-a učestvovaće u vojnim vežbama „Brilliant Arrow“, gde će se vežbati uništavanje protivnikove protivvazdušne odbrane, avijacije i bombardovanje ciljeva na zemlji. Vežbom će komandovati Franko Gorenko, komandant vazduhoplovnih snaga SAD-a u Evropi. Zatim će ponovo biti držana još jedna vežba avijacije „Steadfast Jazz“ u kojoj će se uvežbavati razmeštaj avijacije u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji. U septembru i oktobru pomorske snage NATO-a uzeće učešće u vojnoj vežbi „Brilliant Mariner“ u Severnom i Baltičkom moru, a planirano je i povećavanje broja ratnih brodova (10) NATO-a u Crnom moru, gde će se izvesti vežba pod nazivom „Sea Breeze 2013“. Brodovi će vežbati uništavanje ruske crnomorske flote i pružanje pomoći saveznicima u regionu (Gruziji i Azerbejdžanu).
Dinuči piše da evropski mediji ćute o svemu ovome: „Zato kod većine ljudi vlada mišljenje da je rat nešto što ugrožava samo ‚nemirne‘ regione Bliskog istoka i Severa Afrike. I ne sanjaju o tome da će i ‚mirna‘ Evropa željom SAD-a postati prva linija borbe.“

[restrictedarea]

Hapšenje na Ceru
Slaviša Miletić, član Rukovodstva pokreta „Dveri“, uhapšen je u ponedeljak, na proslavi 99. godišnjice Cerske bitke, zato što je premijeru Srbije Ivici Dačiću doviknuo da je izdajnik. „Premijeru Ivici Dačiću, koji je prolazio na metar od mene, doviknuo sam: ‚Izdajniče! Izdao si Kosovo i Metohiju!῾“, ispričao je Miletić na konferenciji za novinare na kojoj medija praktično nije ni bilo. „Dačić se okrenuo prema meni, ali su me pripadnici MUP-a odmah gurnuli, stavili lisice i odveli do marice. U policijskom vozilu sam ostao pola sata. Onda su me, uz prisustvo tri policijska službenika, sproveli do policijske stanice u Loznici, gde sam zadržan oko sat vremena.“
Dačićev MUP, međutim, obznanjuje tek da je „prilikom obeležavanja godišnjice Cerske bitke, na marginama proslave došlo do remećenja javnog reda i mira, zbog čega je priveden Slaviša Miletić“, za koga se ističe da je „odranije poznat policiji. Ima pet prekršajnih prijava zbog remećenja javnog reda i mira koje su u postupku, dok je za drsko i bezobzirno ponašanje pravosnažno osuđen.“
I tu, barem što se ovdašnjih medija tiče, priča staje. Jer, nijedan se nije usudio da objavi demanti ovih tvrdnji MUP-a, a da jeste, javnost bi saznala da Slaviša Miletić, privrednik koji ima petoro dece, od problema sa zakonom ima samo kaznu od hiljadu dinara iz 2004. godine koju je uredno platio, dok su mu, što se onih pet prekršajnih prijava tiče, „i sami policajci u PU Loznica koji su ga uhapsili, potvrdili da ne postoje“.
Slaviša je, poručile su na kraju „Dveri“, „rekao ono što većina mislećih ljudi i patriota u Srbiji misli: premijer Ivica Dačić je, ništa drugo nego – izdajnik! I to ćemo mu jasno i glasno u lice ponavljati na svim javnim skupovima ubuduće. Čisto da ne bude zabune. Pa nek nas hapsi. Ali neka zna da neće biti dovoljno lisica koliko ima patriota koji će mu ovo reći u lice.“

Umro Mirko Kovač
Pisac Mirko Kovač, rođen 1938. godine u okolini Nikšića, preminuo je 19. avgusta u Rovinju, gde je proveo poslednjih dvadesetak godina, tačnije, od kako je početkom devedesetih napustio Beograd, navodeći protivljenje srpskom nacionalizmu kao glavni razlog odlaska.
To gledište nije menjao, neprestano – i uglas sa istomišljenicima iz „Druge Srbije“ – osuđujući Beograd za ratove i nasilje iz poslednje decenije dvadesetog veka.
Nagrađivan za svoje romane u mnogim jugoslovenskim republikama (dobitnik je NIN-ove, Andrićeve, Njegoševe, Nazorove, Trinaestojulske nagrade), ali i inostranstvu (u Švedskoj i Nemačkoj), bio je poznat i kao autor nekoliko filmskih scenarija, od kojih je svakako najpoznatiji za film Lordana Zafranovića „Okupacija u 26 slika“ iz 1978. godine).

Litvanija i oružje
Prema novom proračunu državnog budžeta za 2014. godinu jedna od najsiromašnijih država Evropske unije moraće željom Vašingtona i Brisela da poveća rashode za vojsku na jedan odsto Bruto nacionalnog dohotka, izjavio je radio-stanici „Žinju radias“, ministar odbrane Litvanije Juozas Olekas. Povećanje vojnog budžeta biće učinjeno na račun štednje za socijalna davanja.
Za Litvaniju je ovo posebno bolno pitanje, jer se zbog siromaštva i nezaposlenosti broj stanovnika smanjio za 12 odsto (sa 3,75 miliona na 3,2 miliona). Većina Litvanaca koji su se iselili otišli su put SAD-a i Zapadne Evrope. U državi se smanjio i broj rađanja dece, tako da se mnoge škole zatvaraju. Vlada zatvara vrtiće, škole, čak i nacionalnih manjina, što je izazvalo buru protesta sa strane Poljske.
Ono što je interesantno je da litvanski poslovni ljudi svoje poslove prenose u susednu Belorusiju, Rusiju i Ukrajinu, dajući snažan impuls punjenju tamošnjih budžeta, a na Litvanskih. Kritički nastrojeni analitičari iz Poljske i tri pribaltičke države već govore da je NATO ovim narodima namenio ulogu „topovskog mesa“. No, mržnja prema Rusima je tolika da većina stanovnika ove četiri države smatra pravilnom odlukom da se žrtvuju škole radi povećanja borbene moći vojske, navodi Denis Gajšun za portal „www.military-informant.com“.

Odlazak Mrožeka
Kontroverzni poljski književnik Slavomir Mrožek preminuo je 16. avgusta u 84. godini, u Nici u Francuskoj, gde je živeo od 2008. naovamo.
Mrožekova biografija bila je burna poput njegovih priča, po kojima je i bio poznat. U mladosti, Mrožek je bio vatreni pristalica socijalizma i komunizma, a kao novinar je početkom pedesetih otvoreno zagovarao policijske i sudske progone katoličkog sveštenstva, koje je sprovodilo Ministarstvo javne bezbednosti u tadašnjoj Poljskoj. Kasnije je, shodno svojoj buntovnoj prirodi, došao u sukob sa socijalističkim režimom, zbog čega je 1963. godine i prebegao iz Poljske u Italiju, gde je proveo narednih pet godina. Kasnije se nastanio u Francuskoj, odakle je pisao i istupao protiv poljskih i sovjetskih vlasti, ali ni Francuska nije mogla večno da ga zadrži – krajem osamdesetih se preselio u Meksiko, odakle se sredinom devedesetih vratio u rodnu Poljsku, a odatle pre pet godina trajno vratio u Francusku, tj. u Nicu.
U književnim krugovima najcenjenije su bile njegove pripovetke i kratke priče, prvenstveno one sakupljene u zbirci „Slon“, koja je objavljena još 1958. godine, kao i pozorišni komadi „Policija“ (1958) i „Tango“ (1965).
Za doprinos francuskoj kulturi, 2003. godine odlikovan je Ordenom francuske Legije časti.

[/restrictedarea]