ЉУДИ, ПОСЛОВИ И ДАНИ

„Мирна Европа“
Италијански лист „Il Manifesto“ 17. августа (аутор Манлио Динучи) доноси вест да су САД „изгубиле стрпљење“ и почеле да припремају Европску унији да преузме улогу првог борбеног ешалона у нападу на Русију.
Од како се Путин „вратио“ на место председника Руске Федерације оснажила се „антиамеричка реторика“, изјавио је амерички председник Барак Обама поводом припрема за септембарски самит САД-ЕУ.
Чашу је прелила кап звана Едвард Сноуден, који је добио уточиште у Русији, а који је предао Москви доказе о томе да тајне службе САД-а шпијунирају све и свакога. Други разлог је одбијање Москве да прихвати у Европи амерички противракетни систем, који омогућава САД-у да нанесу превентивни нуклеарни удар, а да противник то не може да узврати. Москва је и против ширења НАТО-а на Исток и против америчких планова Вашингтона да Сирију и Иран упути у Азијско-тихоокеански регион, јер Русија све то доживљава као покушај САД-а да стекне јасну стратешку предност над Русијом и Кином.
Да је ђаво однео шалу сведочи програм који је НАТО представио 8. августа 2013. године, који садржи „веома амбициозне војне вежбе на граници са Русијом“. Од 25. до 5. септембра ловци бомбардери НАТО-а учествоваће у војним вежбама „Brilliant Arrow“, где ће се вежбати уништавање противникове противваздушне одбране, авијације и бомбардовање циљева на земљи. Вежбом ће командовати Франко Горенко, командант ваздухопловних снага САД-а у Европи. Затим ће поново бити држана још једна вежба авијације „Steadfast Jazz“ у којој ће се увежбавати размештај авијације у Пољској, Литванији и Летонији. У септембру и октобру поморске снаге НАТО-а узеће учешће у војној вежби „Brilliant Mariner“ у Северном и Балтичком мору, а планирано је и повећавање броја ратних бродова (10) НАТО-а у Црном мору, где ће се извести вежба под називом „Sea Breeze 2013“. Бродови ће вежбати уништавање руске црноморске флоте и пружање помоћи савезницима у региону (Грузији и Азербејџану).
Динучи пише да европски медији ћуте о свему овоме: „Зато код већине људи влада мишљење да је рат нешто што угрожава само ‚немирне‘ регионе Блиског истока и Севера Африке. И не сањају о томе да ће и ‚мирна‘ Европа жељом САД-а постати прва линија борбе.“

[restrictedarea]

Хапшење на Церу
Славиша Милетић, члан Руководства покрета „Двери“, ухапшен је у понедељак, на прослави 99. годишњице Церске битке, зато што је премијеру Србије Ивици Дачићу довикнуо да је издајник. „Премијеру Ивици Дачићу, који је пролазио на метар од мене, довикнуо сам: ‚Издајниче! Издао си Косово и Метохију!῾“, испричао је Милетић на конференцији за новинаре на којој медија практично није ни било. „Дачић се окренуо према мени, али су ме припадници МУП-а одмах гурнули, ставили лисице и одвели до марице. У полицијском возилу сам остао пола сата. Онда су ме, уз присуство три полицијска службеника, спровели до полицијске станице у Лозници, где сам задржан око сат времена.“
Дачићев МУП, међутим, обзнањује тек да је „приликом обележавања годишњице Церске битке, на маргинама прославе дошло до ремећења јавног реда и мира, због чега је приведен Славиша Милетић“, за кога се истиче да је „одраније познат полицији. Има пет прекршајних пријава због ремећења јавног реда и мира које су у поступку, док је за дрско и безобзирно понашање правоснажно осуђен.“
И ту, барем што се овдашњих медија тиче, прича стаје. Јер, ниједан се није усудио да објави деманти ових тврдњи МУП-а, а да јесте, јавност би сазнала да Славиша Милетић, привредник који има петоро деце, од проблема са законом има само казну од хиљаду динара из 2004. године коју је уредно платио, док су му, што се оних пет прекршајних пријава тиче, „и сами полицајци у ПУ Лозница који су га ухапсили, потврдили да не постоје“.
Славиша је, поручиле су на крају „Двери“, „рекао оно што већина мислећих људи и патриота у Србији мисли: премијер Ивица Дачић је, ништа друго него – издајник! И то ћемо му јасно и гласно у лице понављати на свим јавним скуповима убудуће. Чисто да не буде забуне. Па нек нас хапси. Али нека зна да неће бити довољно лисица колико има патриота који ће му ово рећи у лице.“

Умро Мирко Ковач
Писац Мирко Ковач, рођен 1938. године у околини Никшића, преминуо је 19. августа у Ровињу, где је провео последњих двадесетак година, тачније, од како је почетком деведесетих напустио Београд, наводећи противљење српском национализму као главни разлог одласка.
То гледиште није мењао, непрестано – и углас са истомишљеницима из „Друге Србије“ – осуђујући Београд за ратове и насиље из последње деценије двадесетог века.
Награђиван за своје романе у многим југословенским републикама (добитник је НИН-ове, Андрићеве, Његошеве, Назорове, Тринаестојулске награде), али и иностранству (у Шведској и Немачкој), био је познат и као аутор неколико филмских сценарија, од којих је свакако најпознатији за филм Лордана Зафрановића „Окупација у 26 слика“ из 1978. године).

Литванија и оружје
Према новом прорачуну државног буџета за 2014. годину једна од најсиромашнијих држава Европске уније мораће жељом Вашингтона и Брисела да повећа расходе за војску на један одсто Бруто националног дохотка, изјавио је радио-станици „Жинју радиас“, министар одбране Литваније Јуозас Олекас. Повећање војног буџета биће учињено на рачун штедње за социјална давања.
За Литванију је ово посебно болно питање, јер се због сиромаштва и незапослености број становника смањио за 12 одсто (са 3,75 милиона на 3,2 милиона). Већина Литванаца који су се иселили отишли су пут САД-а и Западне Европе. У држави се смањио и број рађања деце, тако да се многе школе затварају. Влада затвара вртиће, школе, чак и националних мањина, што је изазвало буру протеста са стране Пољске.
Оно што је интересантно је да литвански пословни људи своје послове преносе у суседну Белорусију, Русију и Украјину, дајући снажан импулс пуњењу тамошњих буџета, а на Литванских. Критички настројени аналитичари из Пољске и три прибалтичке државе већ говоре да је НАТО овим народима наменио улогу „топовског меса“. Но, мржња према Русима је толика да већина становника ове четири државе сматра правилном одлуком да се жртвују школе ради повећања борбене моћи војске, наводи Денис Гајшун за портал „www.military-informant.com“.

Одлазак Мрожека
Контроверзни пољски књижевник Славомир Мрожек преминуо је 16. августа у 84. години, у Ници у Француској, где је живео од 2008. наовамо.
Мрожекова биографија била је бурна попут његових прича, по којима је и био познат. У младости, Мрожек је био ватрени присталица социјализма и комунизма, а као новинар је почетком педесетих отворено заговарао полицијске и судске прогоне католичког свештенства, које је спроводило Министарство јавне безбедности у тадашњој Пољској. Касније је, сходно својој бунтовној природи, дошао у сукоб са социјалистичким режимом, због чега је 1963. године и пребегао из Пољске у Италију, где је провео наредних пет година. Касније се настанио у Француској, одакле је писао и иступао против пољских и совјетских власти, али ни Француска није могла вечно да га задржи – крајем осамдесетих се преселио у Мексико, одакле се средином деведесетих вратио у родну Пољску, а одатле пре пет година трајно вратио у Француску, тј. у Ницу.
У књижевним круговима најцењеније су биле његове приповетке и кратке приче, првенствено оне сакупљене у збирци „Слон“, која је објављена још 1958. године, као и позоришни комади „Полиција“ (1958) и „Танго“ (1965).
За допринос француској култури, 2003. године одликован је Орденом француске Легије части.

[/restrictedarea]