Pečat nedelje

Brozomora

Početkom marta ove godine izdavačka kuća „Katena mundi“ iz Beograda organizovala je naučni skup o ulozi Josipa Broza Tita u istoriji srpskog naroda. Sada je pred nama zbornik „Tito i Srbi“ („Katena mundi“, Beograd, 2013), sačinjen od saopštenja i diskusija sa ovog skupa.
Učesnici diskusije – Branko Nadoveza, Nikola Žutić, Ratko Dmitrović, Veljko Đurić Mišina, Pero Simić, Miloslav Samardžić, Dragan Krsmanović, Srđan Cvetković, Kosta Nikolić, Miloš Timotijević, Radovan Kalabić, Aleksandar Pavić i Antonije Đurić bave se, između ostalog, Brozovom ulogom u definisanju srpskog etničkog prostora (saznajemo kako je Leposavić poklonjen SAP Kosovo 1959. godine), hrvatstvom Brozovim u predratnoj Jugoslaviji, povratkom Krunoslava Draganovića u SFRJ, odnosom Tita i Draže, Titovom ulogom u denunciranju svojih drugova komunista NKVD-u, njegovom vojnom (ne)veštinom, nemilosrdnom borbom za vlast, likvidacijom „nepoćudnih“ Srba, kultom Brozove ličnosti, sredstvima propagande titoizma, budućnošću grobnog mu mesta u Beogradu, drugosrbijanskim prikrivanjem titoističkog nasleđa itd. Ključno pitanje je – kako se osloboditi tog nasleđa, maskiranog u „EU nema alternativu“ priču, i krenuti dalje, ka „srpskom stanovištu“, o kojem govore probrani zastupnici srpske ideje, od Crnjanskog do Lompara.

Patrijarsi protiv vlasti u Beogradu

Agencije „Tanjug“, „Fonet“ i „Beta“ u sredu pre podneva emitovale su, gotovo istim rečima, vest iz Moskve:
„Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, u razgovoru sa patrijarhom Moskovskim i cele Rusije Kirilom Drugim zatražio je na sastanku u ruskoj patrijaršiji u Moskvi pomoć Ruske pravoslavne crkve i vlasti Rusije u očuvanju Kosova i Metohije, uputivši pri tom kritiku vlastima u Srbiji.“
Patrijarh Irinej je istakao da se ne smemo odreći Kosova i Metohije zato što će to značiti odreći se istorije, kulture, duhovnosti i svetinja. „Naše sadašnje rukovodstvo je pod priličnim uticajem Zapada. Crkva čini sve da njihovu svest veže za moćnu rusku istoriju i za Rusku crkvu“, rekao je srpski patrijarh i dodao: „Ruska reč ima moć u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije. Zato molim Vas i preko Vas i rusko državno rukovodstvo da nam pomognete da to pitanje rešimo tako da sačuvamo Kosovo i Metohiju.“
Ruski patrijarh Kiril Drugi je ponovio da je RPC saglasna sa stavovima SPC u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, i takođe kritikovao političko rukovodstvo Srbije. „Sa žalošću konstatujem da političkom rukovodstvu Srbije nedostaje snaga da bude na istim stavovima. Smatram da bi političko rukovodstvo trebalo da osluškuje stavove SPC, a ne da ih ignoriše, a još manje da to čini javno“, izjavio je ruski patrijarh tokom sastanka.
Patrijarh Kiril je pozitivno odgovorio na molbu patrijarha Irineja: „Mi bezrezervno podržavamo pravedan stav SPC u vezi sa Kosovom i Metohijom, i ostaćemo u dijalogu i sa rukovodstvom Rusije i drugih država u vezi sa pitanjem odbrane stava koji delimo sa SPC.“
U stvaranju modela za rešavanje pitanja Kosova i Metohije morala bi da bude uključena i SPC, a prihvatljiv model morao bi da da čvrste garancije za opstanak srpske zajednice i očuvanje srpskih svetinja na KiM, rekao je Kiril Drugi.
Patrijarh srpski Irinej boravi u prvoj zvaničnoj poseti Rusiji od kada je izabran na mesto patrijarha. Patrijarhe pravoslavnih crkava primiće predsednici Rusije, Ukrajine i Belorusije.
Međutim, u sredu u 19:41, s potpisom „Iz kabineta patrijarha srpskog“, stiže demanti jutrošnje informacije: „Njegova Svetost patrijarh srpski gospodin Irinej, koji se sa sveštenom pratnjom nalazi u mirnoj (kanonskoj) poseti Njegovoj svetosti patrijarhu moskovskom i sve Rusije gospodinu Kirilu i Ruskoj pravoslavnoj crkvi, krajnje neprijatno je iznenađen lažnom informacijom koju su danas objavili neki mediji u Srbiji da je u razgovoru sa svojim domaćinom izrekao kritike i optužbe na račun državnog rukovodstva Srbije.
Ova dezinformacija nije samo zlonamerna, anticrkvena, već odaje nameru njenih sastavljača da poremeti tradicionalno bratske odnose i poverenje između srpskog i ruskog naroda.
Jedna od centralnih tema, svakako, bila je vezana za problem Kosova i Metohije. Pri tom je patrijarh srpski gospodin Irinej zamolio svog domaćina da podrži stav Srpske pravoslavne crkve o očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Sve drugo predstavlja konstrukciju određenih političkih, medijskih, a možda i paracrkvenih krugova, koji iz svojih interesa ne biraju sredstva da pošto-poto isprovociraju sukob Crkve i države Srbije.
Očekujemo da mediji koji su objavili ovu lažnu vest, povodeći se za lažljivim izvorom ili izvorima, objave i ovaj demanti iz prve ruke.“
Mediji u Srbiji su, zaista, poslušali vest emitovanu „iz kabineta patrijarha srpskog“ i objavili ovaj „demanti iz prve ruke“.
Problem se, međutim, sastoji u tome što vest od srede ujutru nije emitovana iz „lažljivog izvora“, niti su njeni autori izveštači „Tanjuga“, „Foneta“ i „Bete“ koji su, eventualno, pogrešno razumeli ono što su dvojica patrijarha izgovorili. Već su ove tri agencije samo prevele ono što je objavljeno na zvaničnom sajtu Ruske pravoslavne crkve –Moskovske patrijaršije. A autor vesti je Služba za komunikacije Moskovske patrijaršije. Objavljena je na udarnom mestu na naslovnoj strani zvanične internet prezentacije Ruske pravoslavne crkve, na adresi http://www.patriarchia.ru/db/text/3105636.html. Tako da ispada da je nepotpisani (što je neuobičajeno) autor demantija „iz kabineta patrijarha srpskog“, zapravo demantovao samu Rusku pravoslavnu crkvu, nazvavši je pride „lažljivim izvorom“.

Zašto srbija…

Povodom nekih izjava u beogradskim medijima da bi predstavnici Srbije u dogledno vreme mogli zatražiti učlanjenje u NATO, Beogradski forum za svet ravnopravnih, ne isključujući mogućnost da se radi o „probnim balonima“, smatra da bi trebalo podsetiti na neke činjenice i ocene.
NATO je osvajački savez, Srbija je miroljubiva zemlja.
Težnja NATO-a da silom izvrši preraspodelu energetskih i drugih prirodnih bogatstava, da stavi pod kontrolu geopolitički važne teritorije i komunikacije, da nametne silu iznad prava, nije prihvatljiva i prirodno je što izaziva osudu i sve snažniji otpor u svetu.
NATO se ne miri sa činjenicom da je era unipolarnog svetskog poretka – prošlost i da se proces multipolarizma i demokratizacije međunarodnih odnosa ne može zaustaviti silom.
Hegemonistička strategija NATO-a predstavlja izvor ozbiljnih pretnji miru i bezbednosti u Evropi i svetu.
Pre 15 godina NATO je razorio Srbiju, izazvao smrt 4.000 i ranjavanje 10.000 njenih građana, uglavnom civila, zemljište i vodu je zagadio osiromašenim uranijumom čiji je rok razlaganja preko četiri milijardi godina. Koliko je građana u međuvremenu od toga obolelo i umrlo, koliko će žrtava i patnji to izazvati u budućnosti – teško će se utvrditi.
Eventualno svrstavanje Srbije u NATO predstavljalo bi amnestiranje NATO-a od odgovornosti za zločine i štetu izazvane agresijom 1999, i neoprostiv greh prema ljudskim žrtvama.
To bi ujedno dovelo u pitanje strateške odnose sa Rusijom, saveznikom u dva svetska rata i pouzdanim partnerom u saradnji od životnog značaja za razvoj i stabilnost Srbije.
„Humanitarna intervencija“ NATO 1999. pod lažnim izgovorom, njeno nastavljanje drugim sredstvima, otimanje dela državne teritorije radi stvaranja mafijaške „Republike Kosovo“, kao i ponavljanje agresije, pod sličnim lažnim izgovorima, na druge zemlje i kontinente – izraz je licemerja i lažnog morala na kojima je nastala duboka svetska kriza.
Vodeće članice NATO-a nastoje da posledice krize koju su same izazvale silom prevale na leđa drugih zemalja i naroda.
Pod izgovorom da štiti demokratske vrednosti, NATO je postao oruđe militarizma i totalitarizma u istoriji nezabeleženih metoda i razmera.
Strategiju širenja NATO-a na Istok i razmeštanje sistema tzv. protivraketne odbrane prema Rusiji, EU je i formalno prihvatila kao deo jedinstvene NATO-EU strategije.
Srbija je prezadužena, članstvo u NATO-u bi taj dug dalje enormno povećalo, a zemlju i narod dalje osiromašilo vodeći ih u dugotrajno dužničko ropstvo.
Globalni odnosi moći se menjaju u prilog snaga mira sužavajući prostor politici sile i hegemonizma koja je u osnovi strategije NATO-a.
Teze da NATO štiti ljudska prava, mir, civile i demokratiju predstavljaju ruganje istini i zdravom razumu.
Intervencije (agresije) NATO-a u Afganistanu, Iraku, Libiji, Maliju i drugde ostavile su haos, nacionalne i verske podele, sukobe, socijalnu i ekonomsku pustoš. Javnost ne prihvata da Srbija bude učesnik u tome! Niti da srpski vojnici budu najamnici koji ginu za tuđe interese!
Javnost očekuje da Srbija učvršćuje svoju neutralnost, da vlast poštuje volju građana od kojih je 75 odsto protiv članstva Srbije u NATO.

BEOGRADSKI FORUM
ZA SVET RAVNOPRAVNIH, 15. jul 2013. godine

Ambasador

Njegova ekselencija gospodin Majid Fahim Pour novi je ambasador Islamske Republike Iran u našoj zemlji. Služba u Beogradu prvo je ambasadorsko mesto u karijeri ovog diplomate. Kada je nedavno i zvanično predstavljen našoj javnosti, u susretu sa novinarima rekao je da sa optimizmom i velikim očekivanjima razmatra odnos Irana i Srbije, kao i da očekuje poboljšanje saradnje dve države. Ambasador se u ovom susretu osvrnuo i na nedavne predsedničke izbore, održane 14. juna, na kojima je izlaznost birača bila fenomenalnih 73 odsto. S obzirom na to da je prošlo 34 godine od islamske revolucije izlaznost, kaže gospodin Pour, svedoči o privrženosti zemlji i poretku.

Novi predsednik SKZ

Upravni odbor Srpske književne zadruge, na sednici 17. jula, doneo je odluku da za predsednika ove ustanove izabere književnika i prevodioca Milovana Danojlića (1937, Ivanovci, Šumadija).
Ova izdavačka kuća tim povodom podseća i da je ovaj plodan i raznovrstan pisac objavio (od 1957) veliki broj knjiga, poezije i poezije za decu, proze, ogleda, drugih žanrova, među kojima i: Urođenički psalmi, Kako spavaju tramvaji, Lirske rasprave, O ranom ustajanju, Put i sjaj, Muka s rečima, Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju, Zmijin svlak, To, Dragi moj Petroviću, Balada o siromaštvu…
U plavom Kolu SKZ objavljene su mu knjige: Brisani prostor, Tačka otpora, Godina prolazi kroz avliju, Učenje jezika.
Jedan je od najboljih prevodilaca, pogotovo poezije: Brodskog, Siorana, Aragona, Paunda, Jejtsa, Klodela, Šekspira, Bodlera.
Dobio je sve važne književne nagrade.
Godine 2010. dobio je nagradu Srpske književne zadruge za životno delo. Ove godine, Danojlić je nagrađen i „Pečatom vremena“ za književnost – priznanjem koje već treću godinu zaredom dodeljuje naš list.