Pečat nedelje

Keri i Tončev

Predsednik Obama je Šiptarima čestitao datum nezavisnosti, a državnom sekretaru SAD-a Džonu Keriju zapalo je da Srbiji čestita Dan državnosti na Sretenje Gospodnje. Ne znamo ko se, kako, i da li se neko u ime Prištine zahvalio predsedniku SAD-a Obami na čestitki, ali bio bi red, da se u skladu s onom narodnom „Prema svecu i tropar“ , Keriju, recimo, zahvali savetnik ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivica Tončev i da se ujedno izvini Obami što je ove godine izostao s njegovog molitvenog doručka. Na Njegoševu 200. godišnjicu, ovom zgodom, sećamo se i njegovih stihova: „Otpiši mu kako znaš vladiko / I čuvaj mu obraz ka on tebi“.

Jeremić i Ustavni sud

Nije se mogao zamisliti bolji izgovor za Ustavni sud Srbije. Nema u novim okolnostima nikakve šanse da po hitnom postupku donese odluku o ustavnosti uredbe Vlade Srbije o uspostavljanju granice prema Kosovu i Metohiji koju su podneli poslanici DSS-a u Narodnoj Skupštini. Pred ovom visokom kućom pravde je pitanje od epohalnog značaja, koje će sve baciti u stranu i sud prenuti iz uspavanosti. Predsedavajući Generalne skupštine Vuk Jeremić traži naime da se oceni ustavnost odluke Glavnog odbora DS-a i Dragana Đilasa da se dotični izbaci iz stranke zato što nije bio disciplinovan i nije vratio stranci mandat poslanika. Ako se kojim slučajem dogodi da se rečena odluka proglasi ustavnom, morala bi se primeniti i analogija kojom bi se sve druge odluke DS-a proglasile ustavnim, pa i ona o uspostavljenoj granici sa Kosovom koju su doneli Boris, Borko, Šule, Vuk i Miki, konačno i ceo DS, te i sam Đido. Jednim udarcem više muva bi se, dakle, „ubilo“.

[restrictedarea]

Avion

Podsetio nas je jedan čitalac na pre dve decenije skrajnutu vest da se prilikom sletanja na aerodrom u Ženevi upalio državni avion u kojem je bio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević sa saradnicima. Zanimljivo je bilo i to što se avion upravo bio vratio sa servisa iz inostranstva. Kvar je otklonjen u toku dana i iste večeri tim istim avionom Milošević, posle još jedne runde mirovnih pregovora, vratio se u Beograd. Pojavila se samo mala vest u medijima. I to ne u svim.
Danas, na samu pretpostvaku da nešto može da se dogodi avionu u kojem se voze naši najviši funkcioneri, svi mediji i svi eksperti podižu se na noge. Napravljene su tim povodom i brojne specijalne emisije. Razloge bi sigurno trebalo potražiti u velikoj razlici u veličini sadašnjih političara u odnosu na prethodnog državnika. A drugo, ko bi mogao i pomisliti da je Milošević mogao biti bezbedonosno ugrožen.
Ima tu i još nešto. Tada se pregovaralo o miru i opstanku Republike Srpske, a danas o uspostavljanju nezavisnosti Kosova i ukidanju srpskih institucija u toj čudovišnoj terorističkoj tvorevini.
Uzgred, ostalo je nezapaženo da je tolika koncentracija belgijske policije na staranje o bezbednosti srpskog funkcionerskog aviona, po svemu sudeći, stvorila priliku da se na Briselskom aerodromu opljačkaju dijamanti u vrednosti od tridesetak miliona evra.

Čavez

Predsednik Venecuele Ugo Čavez objavio je u svom blogu na „Tviteru“ da se vratio u domovinu sa Kube, gde je više od dva meseca boravio na lečenju posle operacije.
„Ponovo smo se vratili u našu domovinu Venecuelu, hvala Bogu, hvala voljenom narodu, lečenje će se nastaviti ovde“, napisao je on.

Nepoverenje u Albance

Veliko Sretenjsko iznenađenje bila je izjava predsednika Tomislava Nikolića da je Srbija spremna da ukine paralelne srpske institucije na Kosovu i da umesto njih, po Ustavu Prištine, budu konstituisane institucije kosovske nezavisne države na čijem čelu bi bili Srbi. Tome pride je bilo i odlikovanje Verana Matića iz B92. Dodajmo da je to bilo neprijatno iznenađenje. Ne manje neprijatno nas je međutim iznenadilo to što se ovakvom izjavom zapravo otvoreno deklariše veliko nepovrenje u Šiptare i otvoreno favorizuju Srbi. Otkud to jasno pokazano nepoverenje i tako reći segregacija, zašto se toliko favorizuju Srbi?
Ali gore od svega je to što je ovakvo prebrojavanje krvnih zrnaca ostalo bez reakcije Ljiljane Smajlović, Dinka Gruhonjića, RTV „Vojvodine“ i Sande Savić, NUNS-a, UNS-a, ANEMA… Da li je moguće da je čak i B92 ustuknuo i da je tome razlog Veranov „Sretenjski orden trećeg reda“. Da li je moguće da se čitavo ovo društvo jedinstveno ulaguje Nikoliću? Posebno je pitanje šta je sa Solomonkom iz OEBS-a, a naročito šta je sa Rodoljubom Šabićem? Zašto ćute kada bi morali podići glas! Da možda i oni ne očekuju Sretenjska odličja, pa neće da se zamere Nikoliću?

Bitka za orden

Saradnika američke obaveštajne agencije „Stratfor“ i posednika nacionalne B92 frekvencije preko koje propagira sve što je a(nti)nacionalno – Verana Matića – predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je, baš povodom Dana državnosti Srbije, „Sretenjskim ordenom trećeg stepena“. Formalno opravdanje za nacionalno odlikovanje ovom zaslužnom (antinacionalnom) radniku – odlikovanje koje bi se ipak trebalo shvatiti kao priznanje za životno delo i vrednosti koje dele – predsednik je pronašao u B92 akciji za umirivanje korporativne savesti i kupovinu društvenog ugleda – „Bici za bebe“.
Ko će biti odlikovan narednog Dana državnosti, ako nam još nešto od države do 15. februara 2014. preostane? Lista potencijalnih kandidata je poduža, a svi su vrlo zaslužni: Sonja Biserko, Sonja Liht, Nataša Kandić, Dinko Gruhonjić, Jelko Kacin…

Srebrenica, laž koja se raspada

Srebrenički mit nastavlja da se kruni. Posle otkrića Hakije Meholjića, ratnog komandanta (muslimanskih) policijskih snaga i člana Ratnog predsedništva u Srebrenici, da su Alija Izetbegović i Bil Klinton još 1993, dve godine pre srebreničkog masakra, razmatrali mogućnost izazivanja masovnog stradanja Bošnjaka koje bi poslužilo kao povod za NATO intervenciju protiv bosanskih Srba, iz Srebrenice stiže još jedno svedočenje koje raskrinkava laž na kojoj počiva srebrenički mit. Ibran Mustafić, jedan od osnivača SDA, otkrio je da su između pet stotina i hiljadu srebreničkih Bošnjaka ubili njihovi sunarodnici, a ne Srbi, i da je to učinjeno tokom proboja ka Tuzli na osnovu spiskova nepodobnih za koje je, kako tvrdi Mustafić, znao i Alija Izetbegović. „Srebrenica je apsolutno dogovoreni genocid između međunarodne zajednice i Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i Klintona. Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Klinton. To je bio trenutak kada se zločinac vratio na mesto zločina“, kaže Mustafić.

[/restrictedarea]