Од Нојеве барке до семена обмане

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Политика уступака доводи наше институте у инфериоран положај у односу на „Монсанто“, јер ће пољопривредни произвођачи бити економски мотивисани да купују семе увозника. У случају банкрота српског домаћина посед дужника ће отићи у руке међународне лихварске интернационале, док ће глобални гигант овде учврстити монополски положај

Док преостало време за синхронизацију законских аката Србије са СТО убрзано истиче, нервоза међу заговорницима политике уступака расте. У битку је укључен и ешелон из ЕБРД-а („Европска банка за обнову и развој“), спреман да упумпа 40 милиона долара подршке једном од најмоћнијих произвођача ГМ семена. Рок за обезбеђивање финансијске логистичке подршке „Монсанту“, да са што мање ризика што пре уђе у Србију, истиче априла 2013. године. Тада се наиме очекује улазак њихових хибрида на наше тржиште, да би се – после измене закона – појавили са комплетним асортиманом.

НАЈЕЗДА „БИОГУСАРА“ Овај „развојни програм“ доводи наше институте у инфериоран положај у односу на „Монсанто“, с обзиром на то да ће пољопривредни произвођачи бити економски мотивисани да купују семе увозника. У случају банкрота српског домаћина посед дужника ће отићи у руке међународне лихварске интернационале, док ће глобални гигант учврстити монополски положај.
У жељи да сазнају шта стоји иза овакве политике ометања развоја домаћег агробизниса, грађани су се 29. новембра окупили пред централом ЕБРД-а, изражавајући своје незадовољство. Овом догађају је претходила конференција за новинаре, на којој су говорили ванстраначки активиста Ирена Берет, новинар Биљана Ђоровић, Жељко Стојковић из „Еколошког покрета Лазаревац“ и Звездан Калмар из „Центра за екологију и одрживи развој“. Они су најавили интернационализацију проблема и повезивање са 157 невладиних организација из целог света, које су упутиле протестно писмо менаџменту ЕБРД-а, са упозорењем да је време банкарске самовоље истекло.
Док ЕБРД осигурава биотехнолошку компанију од ризика пословања, активисти из Лазаревца најављују тужбу 300.000 пољопривредника, који се осећају угроженим због могућности загађивања њива и најезде „биогусара“ – како је Индија у свом одштетном захтеву назвала једног од најмоћнијих дистрибутера ГМ семена.
С банкарима су се тог 29. новембра суочили Ирена Берет, Звездан Калмар и Данило Тврдишић из Двери. После изнетих примедби добили су неодређен одговор о потреби „хармонизације“ ставова пре доношења коначне одлуке борда, а Ирена је по изласку из ЕБРД-а утврђењу рекла да се све време осећала као амерички староседеоци, Индијанци, после окупације њихових територија, изразивши наду да нећемо проћи као они.

ВАНРЕДНО СТАЊЕ ПО БУШОВОМ РЕЦЕПТУ Управо у јеку кампање под слоганима „Брига за гладне“ и „Безбедност хране“, праћене тврдњом да нам без стране помоћи нема спаса, новине су објавиле вест о контаминацији овогодишњег рода кукуруза. Искуство говори да ће проГМО лобисти искористити овај еколошки акцидент за увођење ванредног стања, по Бушовом рецепту после 9/11, не би ли убрзали доношење одлука које нису у интересу Србије. Пре него што добијемо одговоре на питања ко је и због чега крио непријатну истину о затрованим усевима, о каквом семену се ради и на који начин је третирано, требало би размислити о механизмима за обештећења сељака и државе у случајевима кад је штета проузрокована легално увезеним семеном.

[restrictedarea] Чекајући да стручни тимови обаве посао, обратили смо се специјалисти за органску пољопривреду Даринки Стокић, да прокоментарише улогу дежурног кривца – суше – која већ годинама служи као оправдање за већину глобалних, насилних активности према природи и људском роду. Образована у духу филозофије Рудолфа Штајнера, који је упозоравао пољопривреднике на последице до којих ће доћи уколико не ослушкују како земља дише, Даринка Стокић се одлучно успротивила тако поједностављеном, неаргументованом објашњењу, тврдећи да је проблем много комплекснији:„Годинама упозоравам пољопривреднике да ће, уколико наставе с досадашњом праксом, природа узвратити ударац. Проблем је у неконтролисаном и нестручном коришћењу вештачког ђубрива, чиме се биљци одузима способност за преузимање хранљивих материја. Што се биљка више изгладњује додаје јој се више ђубрива, услед чега постаје све гладнија и неотпорнија. Често им кажем ‚кад би ваше биљке могле да бирају, одавно би побегле с имања‘. Уколико је семе квалитетно, а биљка храњена на прави начин, уз употребу компостираног стајњака, биљка ће бити у стању да се носи и са неповољним временским приликама.“ Даринка нас је подсетила на догађај од пре 50 година, кад је у Америци дошло до експлозије у силажама са вештачким ђубривом. Уношењем у њиву ђубрива са застрашујућом количином токсичних запаљивих хемикалија и гасова, потпуно смо изнурили земљу, па не чуди што нам она на овај начин узвраћа. Упркос свему, она тврди да за Србију има наде: „Уз мало западне прагматичности, комбиноване с нашом духовношћу, изборили бисмо се са изазовима XXI века.“
Зоран Петров из Вршца, повратник из Норвешке и пионир биодинамичке пољопривреде у Србији, такође наглашава важност квалитета семена. „Мање отпорно семе лакше подлеже неповољним климатским условима и болестима, а гласине о илегално посејаном ГМ кукурузу указују на правац у којем би требало да се креће истрага.“
У прилог тврдњама наших произвођача здраве хране говори студија научника Дон Хубера (Универзитет Пурду) о стању земљишта после вишегодишње употребе глифосата. Он је позван да обиђе њиву на којој је после ГМ соје узгајан кромпир. Затекао је земљу до те мере загађену раунд ап хербицидом, да је кромпирово семе изгубило моћ репродукције. „Глифосат је агрономски фактор који даје предиспозиције за обољевање биљака и излаже их тровању. Произведени токсини могу да заразе корен и врх да би пренели заразу на остатак биљке. Доказано је да стока и људи који једу ову храну постају стерилни.“

ПОГУБНЕ ПЕТООКТОБАРСКЕ ВИЗИЈЕ Међу побуњеном стручном елитом нашао се и проф. Др Милан Божовић, један од водећих научника у области биотехнолошких наука и носилац (обустављеног) пројекта за изградњу Банке биљних гена у Србији… Пратећи генезу урушавања овог историјског подухвата, долазимо до закључка да се ради о злочину с предумишљајем над српским народом:„Идеја за градњу Банке биљних гена рођена је још у време СФРЈ. Пројекат је усвојен 1990. од стране ФАО, издвојена су средства за изградњу хладне коморе, намењене чувању светске базне колекције, али смо затечени санкцијама морали да успоримо радове. Упркос свему, 2001. године Банка семена је практично била готова и спремна да се конституише као институција.“
Др Божовић подсећа на улогу Иване Дулић Марковић у реализацији петооктобарске визије за Србију у трећем миленијуму. Завод за биљне и животињске ресурсе преузеле су „демократске“ снаге, са задатком да угасе пројекат, починивши злочин с предумишљајем за који још нико није одговарао. „Исхрана читавог човечанства почива на житарицама (кукуруз, пшеница, пиринач), кромпиру и парадајзу, а у Србији успевају све те културе. Она је идеално место – како за узгајање биљака, тако и за обнављање залиха.“
Радећи на оснивању Завода за екологију и нове технологије у ПКБ-у, проф. Божовић је имао прилику да упозна структуру домаћег кадра, способног да и данас преузме одговорност за функционисање „Нојеве барке семена“. Ови стручњаци су израсли у ПКБ гигант са заокруженим системом. „То је био погон за истраживање и отворена лабораторија, а у плану је била и изградња Центра за производњу безвирусног садног материјала, до чега никад није дошло.“ Др Божовић упозорава на могућност суочавања Србије са биотероризмом, и подсећа на појаву ларве дијаболике у близини аеродрома у Сурчину. Биотероризам је само једно од оружја из арсенала Новог светског поретка, ојачаног могућношћу неконтролисаног засипања из ваздуха, уз логистичку подршку (кредитном линијом подржаног) „семена без алтернативе“.
До које мере су се њихови интереси увукли у поре друштва, може се видети током посете „Дизниленду“, где се деца у Дизнијевом забавном Експерименталном прототипу друштва будућности сусрећу са биотехнологијом први пут. Ту их сачекује врт са ГМ воћем и поврћем и ГМ бундеве са смешним Мики Маус лицима. „Нестле“ је спонзорисао истраживачки центар са „Микијевом малом баштом“, у којој се налазе младице клонираних биљака. Новинар Итан Хаф назива овај простор „оличењем зла“ и местом за најперфиднију могућу индоктринацију и испирање дечјих мозгова, како би усвојили идеју о ГМО френдли цивилизацији.
Стога задивљују кораци предузети од стране британског активисте, земљорадника и писца Џулијана Росеа, у циљу помоћи пољским активистима у борби против ГМО.
После подршке пољским активистима, који су присилили владу на доношење Закона о забрани увоза ГМО, Британац Џулијан Росе је написао књигу „Промена курса ради опстанка“, у којој каже да је дошло време за промену курса:„То је основно питање нашег доба, зато што живот планете и наш живот све више потпадају под контролу регулаторног система, неспособног да препозна потребе времена и систематски из нас исисава радост живљења.“

[/restrictedarea]