Od Nojeve barke do semena obmane

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Politika ustupaka dovodi naše institute u inferioran položaj u odnosu na „Monsanto“, jer će poljoprivredni proizvođači biti ekonomski motivisani da kupuju seme uvoznika. U slučaju bankrota srpskog domaćina posed dužnika će otići u ruke međunarodne lihvarske internacionale, dok će globalni gigant ovde učvrstiti monopolski položaj

Dok preostalo vreme za sinhronizaciju zakonskih akata Srbije sa STO ubrzano ističe, nervoza među zagovornicima politike ustupaka raste. U bitku je uključen i ešelon iz EBRD-a („Evropska banka za obnovu i razvoj“), spreman da upumpa 40 miliona dolara podrške jednom od najmoćnijih proizvođača GM semena. Rok za obezbeđivanje finansijske logističke podrške „Monsantu“, da sa što manje rizika što pre uđe u Srbiju, ističe aprila 2013. godine. Tada se naime očekuje ulazak njihovih hibrida na naše tržište, da bi se – posle izmene zakona – pojavili sa kompletnim asortimanom.

NAJEZDA „BIOGUSARA“ Ovaj „razvojni program“ dovodi naše institute u inferioran položaj u odnosu na „Monsanto“, s obzirom na to da će poljoprivredni proizvođači biti ekonomski motivisani da kupuju seme uvoznika. U slučaju bankrota srpskog domaćina posed dužnika će otići u ruke međunarodne lihvarske internacionale, dok će globalni gigant učvrstiti monopolski položaj.
U želji da saznaju šta stoji iza ovakve politike ometanja razvoja domaćeg agrobiznisa, građani su se 29. novembra okupili pred centralom EBRD-a, izražavajući svoje nezadovoljstvo. Ovom događaju je prethodila konferencija za novinare, na kojoj su govorili vanstranački aktivista Irena Beret, novinar Biljana Đorović, Željko Stojković iz „Ekološkog pokreta Lazarevac“ i Zvezdan Kalmar iz „Centra za ekologiju i održivi razvoj“. Oni su najavili internacionalizaciju problema i povezivanje sa 157 nevladinih organizacija iz celog sveta, koje su uputile protestno pismo menadžmentu EBRD-a, sa upozorenjem da je vreme bankarske samovolje isteklo.
Dok EBRD osigurava biotehnološku kompaniju od rizika poslovanja, aktivisti iz Lazarevca najavljuju tužbu 300.000 poljoprivrednika, koji se osećaju ugroženim zbog mogućnosti zagađivanja njiva i najezde „biogusara“ – kako je Indija u svom odštetnom zahtevu nazvala jednog od najmoćnijih distributera GM semena.
S bankarima su se tog 29. novembra suočili Irena Beret, Zvezdan Kalmar i Danilo Tvrdišić iz Dveri. Posle iznetih primedbi dobili su neodređen odgovor o potrebi „harmonizacije“ stavova pre donošenja konačne odluke borda, a Irena je po izlasku iz EBRD-a utvrđenju rekla da se sve vreme osećala kao američki starosedeoci, Indijanci, posle okupacije njihovih teritorija, izrazivši nadu da nećemo proći kao oni.

VANREDNO STANJE PO BUŠOVOM RECEPTU Upravo u jeku kampanje pod sloganima „Briga za gladne“ i „Bezbednost hrane“, praćene tvrdnjom da nam bez strane pomoći nema spasa, novine su objavile vest o kontaminaciji ovogodišnjeg roda kukuruza. Iskustvo govori da će proGMO lobisti iskoristiti ovaj ekološki akcident za uvođenje vanrednog stanja, po Bušovom receptu posle 9/11, ne bi li ubrzali donošenje odluka koje nisu u interesu Srbije. Pre nego što dobijemo odgovore na pitanja ko je i zbog čega krio neprijatnu istinu o zatrovanim usevima, o kakvom semenu se radi i na koji način je tretirano, trebalo bi razmisliti o mehanizmima za obeštećenja seljaka i države u slučajevima kad je šteta prouzrokovana legalno uvezenim semenom.

[restrictedarea] Čekajući da stručni timovi obave posao, obratili smo se specijalisti za organsku poljoprivredu Darinki Stokić, da prokomentariše ulogu dežurnog krivca – suše – koja već godinama služi kao opravdanje za većinu globalnih, nasilnih aktivnosti prema prirodi i ljudskom rodu. Obrazovana u duhu filozofije Rudolfa Štajnera, koji je upozoravao poljoprivrednike na posledice do kojih će doći ukoliko ne osluškuju kako zemlja diše, Darinka Stokić se odlučno usprotivila tako pojednostavljenom, neargumentovanom objašnjenju, tvrdeći da je problem mnogo kompleksniji:„Godinama upozoravam poljoprivrednike da će, ukoliko nastave s dosadašnjom praksom, priroda uzvratiti udarac. Problem je u nekontrolisanom i nestručnom korišćenju veštačkog đubriva, čime se biljci oduzima sposobnost za preuzimanje hranljivih materija. Što se biljka više izgladnjuje dodaje joj se više đubriva, usled čega postaje sve gladnija i neotpornija. Često im kažem ‚kad bi vaše biljke mogle da biraju, odavno bi pobegle s imanja‘. Ukoliko je seme kvalitetno, a biljka hranjena na pravi način, uz upotrebu kompostiranog stajnjaka, biljka će biti u stanju da se nosi i sa nepovoljnim vremenskim prilikama.“ Darinka nas je podsetila na događaj od pre 50 godina, kad je u Americi došlo do eksplozije u silažama sa veštačkim đubrivom. Unošenjem u njivu đubriva sa zastrašujućom količinom toksičnih zapaljivih hemikalija i gasova, potpuno smo iznurili zemlju, pa ne čudi što nam ona na ovaj način uzvraća. Uprkos svemu, ona tvrdi da za Srbiju ima nade: „Uz malo zapadne pragmatičnosti, kombinovane s našom duhovnošću, izborili bismo se sa izazovima XXI veka.“
Zoran Petrov iz Vršca, povratnik iz Norveške i pionir biodinamičke poljoprivrede u Srbiji, takođe naglašava važnost kvaliteta semena. „Manje otporno seme lakše podleže nepovoljnim klimatskim uslovima i bolestima, a glasine o ilegalno posejanom GM kukuruzu ukazuju na pravac u kojem bi trebalo da se kreće istraga.“
U prilog tvrdnjama naših proizvođača zdrave hrane govori studija naučnika Don Hubera (Univerzitet Purdu) o stanju zemljišta posle višegodišnje upotrebe glifosata. On je pozvan da obiđe njivu na kojoj je posle GM soje uzgajan krompir. Zatekao je zemlju do te mere zagađenu raund ap herbicidom, da je krompirovo seme izgubilo moć reprodukcije. „Glifosat je agronomski faktor koji daje predispozicije za oboljevanje biljaka i izlaže ih trovanju. Proizvedeni toksini mogu da zaraze koren i vrh da bi preneli zarazu na ostatak biljke. Dokazano je da stoka i ljudi koji jedu ovu hranu postaju sterilni.“

POGUBNE PETOOKTOBARSKE VIZIJE Među pobunjenom stručnom elitom našao se i prof. Dr Milan Božović, jedan od vodećih naučnika u oblasti biotehnoloških nauka i nosilac (obustavljenog) projekta za izgradnju Banke biljnih gena u Srbiji… Prateći genezu urušavanja ovog istorijskog poduhvata, dolazimo do zaključka da se radi o zločinu s predumišljajem nad srpskim narodom:„Ideja za gradnju Banke biljnih gena rođena je još u vreme SFRJ. Projekat je usvojen 1990. od strane FAO, izdvojena su sredstva za izgradnju hladne komore, namenjene čuvanju svetske bazne kolekcije, ali smo zatečeni sankcijama morali da usporimo radove. Uprkos svemu, 2001. godine Banka semena je praktično bila gotova i spremna da se konstituiše kao institucija.“
Dr Božović podseća na ulogu Ivane Dulić Marković u realizaciji petooktobarske vizije za Srbiju u trećem milenijumu. Zavod za biljne i životinjske resurse preuzele su „demokratske“ snage, sa zadatkom da ugase projekat, počinivši zločin s predumišljajem za koji još niko nije odgovarao. „Ishrana čitavog čovečanstva počiva na žitaricama (kukuruz, pšenica, pirinač), krompiru i paradajzu, a u Srbiji uspevaju sve te kulture. Ona je idealno mesto – kako za uzgajanje biljaka, tako i za obnavljanje zaliha.“
Radeći na osnivanju Zavoda za ekologiju i nove tehnologije u PKB-u, prof. Božović je imao priliku da upozna strukturu domaćeg kadra, sposobnog da i danas preuzme odgovornost za funkcionisanje „Nojeve barke semena“. Ovi stručnjaci su izrasli u PKB gigant sa zaokruženim sistemom. „To je bio pogon za istraživanje i otvorena laboratorija, a u planu je bila i izgradnja Centra za proizvodnju bezvirusnog sadnog materijala, do čega nikad nije došlo.“ Dr Božović upozorava na mogućnost suočavanja Srbije sa bioterorizmom, i podseća na pojavu larve dijabolike u blizini aerodroma u Surčinu. Bioterorizam je samo jedno od oružja iz arsenala Novog svetskog poretka, ojačanog mogućnošću nekontrolisanog zasipanja iz vazduha, uz logističku podršku (kreditnom linijom podržanog) „semena bez alternative“.
Do koje mere su se njihovi interesi uvukli u pore društva, može se videti tokom posete „Diznilendu“, gde se deca u Diznijevom zabavnom Eksperimentalnom prototipu društva budućnosti susreću sa biotehnologijom prvi put. Tu ih sačekuje vrt sa GM voćem i povrćem i GM bundeve sa smešnim Miki Maus licima. „Nestle“ je sponzorisao istraživački centar sa „Mikijevom malom baštom“, u kojoj se nalaze mladice kloniranih biljaka. Novinar Itan Haf naziva ovaj prostor „oličenjem zla“ i mestom za najperfidniju moguću indoktrinaciju i ispiranje dečjih mozgova, kako bi usvojili ideju o GMO frendli civilizaciji.
Stoga zadivljuju koraci preduzeti od strane britanskog aktiviste, zemljoradnika i pisca Džulijana Rosea, u cilju pomoći poljskim aktivistima u borbi protiv GMO.
Posle podrške poljskim aktivistima, koji su prisilili vladu na donošenje Zakona o zabrani uvoza GMO, Britanac Džulijan Rose je napisao knjigu „Promena kursa radi opstanka“, u kojoj kaže da je došlo vreme za promenu kursa:„To je osnovno pitanje našeg doba, zato što život planete i naš život sve više potpadaju pod kontrolu regulatornog sistema, nesposobnog da prepozna potrebe vremena i sistematski iz nas isisava radost življenja.“

[/restrictedarea]