ЕУ кандидатура: Збогом, Косово?

Пише Никола Врзић

Србија је, тачком 6 бриселског ИБМ споразума, признала и устав и законе независног Косова, али јој ни то није довољно да би постала кандидат за члана Европске уније

Имамо лошу вест, и још лошију. Лоша је да је Борис Тадић потврдио писање „Печата“; устврдили смо, већ неколико пута, да је председник суспендовао и Скупштину и Владу Србије, Устав и наше гласове са избора 2008. године. Да је узурпирао вољу народа. У понедељак, председник је то потврдио, потврдио да је узурпатор, када је проговорио о „чињеници да се од Србије, српских политичара и њега лично увек очекивало да доносе одлуке за које не постоји подршка већине становништва (…) Али ја стојим иза свих тих одлука“. А још лошија вест је да је председник, у истом даху, најавио и да ће наставити да ради онако како му се каже, макар то било и против воље народа који га је изабрао: „Зато ћу и убудуће доносити непопуларне одлуке…“ Неочекивано, искрено признање узурпатора да је узурпатор, у овим данима грознице његове ЕУ кандидатуре, претвара се у отворени разлаз с народом којим влада у име неког другог (оног који од њега очекује да донесе одлуке противне вољи народа). Разлаз и са народом и са његовом црквом. На позив Светог архијерејског синода Српске православне цркве – позив да не напушта борбу за српско Косово зарад „химере која се зове статус земље кандидата за чланство у Европској унији. Јер, за одговорну државну власт и политичку елиту Србије, Србија и српски народ као целина немају алтернативу, а све друго, па и идеализована и митологизована Европска унија, има алтернативу“, одговорио је бриселским споразумом о успостављању границе између Србије и Косова, поновљеним позивима косовским Србима да одустану од борбе за своје домове, и најавом споразума о учешћу независног Косова у регионалним организацијама.

НЕУМОЉИВА КАНЦЕЛАРКА
Ни све то, међутим, како тренутно стоје ствари, неће му бити довољно да би постао кандидат за члана ЕУ. Али Тадићев неуспех не треба да нас радује, јер ће само значити да ће његово силовање Србије, у бунилу покушаја да умилостиви немачку канцеларку Ангелу Меркел, бити настављено и после тог фамозног петка, 9. децембра…
Неумољива канцеларка је, прошлог петка, показала да је није задивио Тадићев PREOKRET!, онај прошлонедељни, када је упркос и Богу и самоме себи („Нико на овом свету, ни Бог, ни председник, не могу од ових људи да траже да се склоне са барикада“, како је 29. јула рекао Борко Стефановић, шеф Тадићевог преговарачког тима) од Срба затражио да уклоне барикаде којима бране своје право да остану то што јесу, грађани Србије, макар као што су то они из Бујановца или Прешева. „У овом тренутку Србија не испуњава захтеве процеса приступања ЕУ“, хладнокрвно је Тадићу одговорила Ангела Меркел. „Добросуседски односи и регионална сарадња су према критеријумима из Копенхагена део политике ширења Европске уније. Дугорочно гледано, ми не желимо само Србију, већ и Косово, да приведемо Европској унији и да одржимо способност функционисања ЕУ. Стога пут Србије у ЕУ води само преко нормализације односа с Косовом. ЕУ и Немачка су на време формулисали очекивања од Србије и конкретне кораке које она треба да направи. Веома ми је жао што Србија та очекивања није испунила, а тиме ни предуслове за добијање статуса кандидата.“
Одговор Ангеле Меркел председник Србије није схватио као отворену најаву комадања Србије, ко зна коју у низу, већ као другарску критику која треба да поспеши привођење Србије Европској унији. Па је пожурио да јој се закуне на верност у комадању и привођењу тако што је, истог петка увече, Борко Стефановић после три дана маратонских преговора пристао да између Србије и Косова буде успостављена граница (или је, само, нама тако – као преговарање – описано оно што се тих дана дешавало иза затворених врата нечије канцеларије – поред њиховог преговарачког стола је и радни сто сопственика ове канцеларије – у бриселској згради „Јустус Липсиус“, у коју се затворе Борко Стефановић, Роберт Купер и Едита Тахири и разговарају о нечему).
Убачена је под споразум, истина, и фуснота 1 која каже да „једна страна признаје линију као границу; друга страна признаје линију као административну граничну линију“, што је Борку Стефановићу и његовом шефу Борису Тадићу – који је признао да „стоји иза одлуке о административним прелазима“ – и омогућило да устврде да су ови, „договорени ИБМ закључци“, статусно неутрални. Све остало што пише у овим закључцима, међутим, сведочи да нам преговарач и председник, опет, не говоре истину.
Заправо, укрстимо ли Стефановићеву тврдњу – „Концепт заједничке контроле административних прелаза није нам наметнут, него смо га ми иницирали. Све је почело оног дана када је Приштина јавно одбила да разговара о томе“ – укрстимо ли је дакле са оним што је Стефановић договорио, испада да је српски преговарач овим споразумом натерао Косово да поступи у складу са сопственим Законом о интегрисаном управљању и контроли државне границе, иако се Косово томе опирало.

СПОРАЗУМ О НЕЗАВИСНОМ КОСОВУ

 

Већ први члан „договора о интегрисаном управљању“ онога што се у скраћеници ИБМ означава словом Б (Integrated Border – граница – или Boundary – административна линија – Management) показује да то Б, заиста, представља границу између две државе. У том члану, наиме, од двеју страна „захтева се“ – баш тако пише – да своје законе и остале прописе ускладе са „релевантним прописима Европске уније“, побројаним у фусноти 2: са Шенгенским граничним закоником, Фронтекс прописом, Прописом о локалном пограничном саобраћају, ВИС прописом и Заједничким законом о визама. Већ и сами наслови аката показују да се њима уређују границе независних држава, а не некакве административне линије између, рецимо, италијанских регија Тоскане и Умбрије или немачких покрајина Баден-Виртемберг и Хесен. Садржина ових аката то само потврђује. Шенгенски гранични законик, тако, заведен под бројем 562/2006, утврђује услове „преласка граница земаља ЕУ“, како међу чланицама ЕУ, тако и према остатку света; Фронтекс пропис (2007/2004) оснива европску агенцију („Фронтекс“) која за циљ има да „унапреди интегрисано управљање спољашњим границама ЕУ“; Пропис о локалном пограничном саобраћају (1931/2006) уређује правила локалног, пограничног саобраћаја спољашњим копненим границама ЕУ…
Тачкама 2 и 3 договорено је формирање „заједничких интегрисаних пунктова на свим њиховим заједничким ИБМ прелазима“, а на основу тога су усаглашене тачке 4 и 5 које на Јариње и Брњак, иза леђа српском северу Косова, доводе царинике и полицајце Хашима Тачија. Оно што у ноћи 25. јула Тачијеви РОСУ специјалци нису успели сами, да на Јарињу и Брњаку инсталирају косовску граничну службу, успели су сада уз помоћ Борка Стефановића и његовог инспиратора Бориса Тадића (баш како смо и упозорили, у „Печату“, бр. 176 од 29. јула, у тексту „Јариње и Брњак, победа Срба упркос Београду“).
Тачка 4 споразума, наиме, говори да ће на заједничким пунктовима „званичници сваке од страна спроводити релевантну контролу“, док следећа, пета тачка, ову одредбу прецизира и обавезује на „избалансирано присуство свих припадајућих служби обеју страна као што су царина, полиција итд“.
Шта ће то значити у пракси? Значиће да ће ту, на Јарињу и Брњаку, Тачијеви цариници и полицајци „осигуравати неповредивост државне границе“ независног Косова (сходно члану 4 њиховог Закона о интегрисаном управљању и контроли државне границе), а да ће, на основу следећег члана овог закона, имати право да одлуче ко сме, а ко не сме да уђе на Косово („Гранична полиција је овлашћена и одговорна за утврђивање права сваког лица које жели да уђе или напусти Косово“), па и да затворе границу између Србије и Косова ако им њихов министар полиције то нареди („Гранична полиција је овлашћена и одговорна за привремено затварање граница, као одговор на министарску наредбу“). Што ће рећи да су Срби северног Косова, вољом нашег председника, заиста убачени у гето, остављени на милост и немилост велетрговцу њиховим унутрашњим органима Хашиму Тачију, који ће моћи да им затвори границу са Србијом кад год то пожели.
Претерујемо? У Борковом споразуму, наиме, ништа од овога не пише. Не пише да се Србија сагласила да косовски цариници и полицајци примењују њихов Закон о интегрисаном управљању и контроли државне границе. Али пише нешто још и много горе, далеко обухватније. У тачки 6: „Срж споразума је јасна подела легалних дужности и одговорности јурисдикцији свакој од страна“. Другим речима, две стране – Србија и Косово – сагласиле су се да свака од њих, на својој територији, спроводи своје законе. Што значи да Србија није само дала сагласност на примену овог косовског закона о граници, већ је прихватила и Устав Косова, онај који српску покрајину дефинише као независну Републику Косово, и на све остале законе који из тог устава произлазе. А то, на крају крајева, значи и да је, истовремено, све своје институције на Косову – од скупштина општина до домова здравља – прогласила незаконитим, „паралелним“, јер не могу на једној територији да функционишу два супротна правна система. Збогом, Косово? Баш као што је летос Ангела Меркел у Београду и затражила.
Потребно је раскринкати још неколико обмана Борка Стефановића. Тадићев преговарач устврдио је да ће „косовска полиција и косовски цариници на северу имати статус царинских сведока јер ће бити у дисфункционалној функцији“. Није тачно, јер споразум изричито наводи да ће „званичници сваке од страна спроводити релевантну контролу“ (тачка 4) и да ће се, како већ рекосмо, успоставити „избалансирано присуство свих припадајућих служби обеју страна, као што су царина, полиција, итд“ (тачка 5). Што се улоге ЕУЛЕКС-а и прелаза на северу Косова тиче, Стефановић је устврдио да ће „на Јарињу и Брњаку ЕУЛЕКС имати извршни мандат, што значи да ће обављати све царинске послове“, те да је „договором потврђена посебност Јариња и Брњака“. Ништа од овога не одговара истини. О томе нам сведочи наставак тачке 5, сведочећи и каквим јефтиним триковима Стефановић обмањује јавност: „У складу са својим мандатом, на прелазима Јариње/Рудница и Табавије/Брњак, ово присуство ће укључивати званичнике ЕУЛЕКС-а. ЕУЛЕКС ће такође бити присутан на прелазима Деу и Бард/Кончуљ, Мердаре, Мутивода и Депче/Мучибаба“. Посебност Јариња и Брњака, дакле, истакнута је само тиме што су стављени у посебну реченицу. Реченицу која има истоветан садржај као и следећа, у којој су побројани остали прелази између Србије и Косова. О правој улози коју ће имати ЕУЛЕКС, пак, говори трећа, последња фуснота ИБМ споразума, која наводи да је улога ЕУЛЕКС-а на прелазима дефинисана чланом 3, став а, оснивачког акта ове мисије. А ту се каже да ће ЕУЛЕКС „надгледати, контролисати и саветовати надлежне институције Косова у свим областима владавине права у ширем смислу (укључујући и царинску службу), задржавајући извесна извршна задужења“. Дакле, далеко од тога да ће косовски цариници бити сведоци који гледају шта ради ЕУЛЕКС, већ сасвим супротно – ЕУЛЕКС је тај који (над)гледа косовске царинике. Најзад, устврдио је Стефановић и да „на прелазима неће бити симбола такозване ‘државе Косово’“. Заиста, у тачки 4 наводи се да „искључиво, и ограничено на заједничке ИБМ зоне, стране неће истицати симболе својих јурисдикција“, а шта ће то у пракси значити објаснила је Едита Тахири: „Све државне симболе поставићемо на један сантиметар од заједничког објекта“. И тачно толи(ц)ко, тај један сантиметар, вреди реч Борка Стефановића да се изборио да државних обележја независног Косова не буде…
Треба ли, имајући све ово у виду, да нас чуди што је Тахири, вративши се у Приштину, славодобитно саопштила да је споразумом „запечатила резултат акције Владе Косова од 25. јула на Брњаку и Јарињу“?

ТАДИЋЕВА НАДА
Ово славље у Приштини разгорело је и трачак наде у Тадићевом Београду. Наде да ће ЕУ кандидатуру, можда, ипак добити. „Србија је данас ближе статусу кандидата за чланство у ЕУ него у петак, после говора Ангеле Меркел“, изјавио је вицепремијер Божидар Ђелић. Али ни он више није оптимиста на каквог смо навикли: „Нема места за претерани оптимизам, пошто ће се политика притисака наставити до 9. децембра“.
И заиста, и овај трачак Тадићеве наде, а наше стрепње, већ у понедељак увече прилично је утихнуо. Јер, после састанка шефова дипломатије чланица ЕУ не само да није предложено Европском савету да подржи српску ЕУ кандидатуру, већ су нам испоручени и нови услови да бисмо постали кандидат за члана. Поред позива на „наставак примене до сада постигнутих споразума“, услов за кандидатуру постало је и оно што је досад било услов тек за следећу фазу ЕУ интеграција, за отварање преговора о приступању – „питање регионалне сарадње“, односно учешће државе Косово у свим регионалним организацијама. После овог захтева преговори су моментално и отпочели, видео-линком. Преговарају Борко Стефановић и Роберт Купер, без Едите Тахири, што јасно показује да  непристрасни ЕУ медијатор, заправо, у овим разговорима заступа интересе Приштине. То је, вероватно, чинио и у свим досадашњим рундама преговора, само што се сада то чак и не скрива.
Последњи међу условима изрученим по Србији овог понедељка из Брисела је и „неометано остваривање мандата ЕУЛЕКС-а и КФОР-а“. Како се мандат ЕУЛЕКС-а протеже по читавој „владавини права“, овај би захтев могао да се тумачи и као захтев за дефинитивним укидањем српских, „паралелних“ институција на Косову, које би биле замењене институцијама Косова чијем је саветовању и контроли ЕУЛЕКС и намењен. Како год, тек, и најуже тумачење захтева говори о неопходности уклањања српских барикада на северу Косова. О томе, најзад, говори и састанак који су у среду увече у Председништву Србије имали Борис Тадић и Гзавије де Марњак, шеф ЕУЛЕКС-а, после којег је речено да је „неопходно да Срби са севера Косова уклоне барикаде и омогуће слободу кретања“ представницима европске мисије за помоћ независном Косову.
Наши сународници из Зубиног Потока и Звечана, Лепосавића и Митровице, суочени са синхронизованим притиском Приштине, Брисела, Берлина и Београда, поступили су крајње мудро. Уклонили су неколицину барикада, да би показали да су за компромис и да нису вандали, али су истовремено задржали све кључне бране ограђивању севера Косова од остатка Србије.
Баш зато, притисци ће се наставити све до петка 9. децембра, а затим и после тога. Шта год Европски савет тог дана буде одлучио о српској кандидатури за члана, грађанима Србије биће свеједно тачно онолико колико судбина њиховог председника зависи од те одлуке. На крају, одлучиће Немачка, а Danke Deutschland! запеваће или председник Србије, или остатак Србије. Но, шта год да буде, једно је сигурно. Збогом, Косово, закукаћемо сви заједно, сад или кроз неколико месеци, кад Европска унија поново буде доносила одлуку о Србији. Наравно, под условом да Србија настави свој пут ка Европској унији…

 

13 коментара

  1. Хвала канцеларки од срца и она је овај пут на страни Срба.Схватила је да Православни Срби нетребају да улазе у сатанску ЕУ јер смо народ Христов а не Луциферов и још једном јој неизмјерно хвала а господина Тадића мислим неће касније хтјети ни Ђаво ни Христ.

  2. Sta raecii jedna Merkelova kada se zna koje je religije nije mogla da svari niskost naseg rukovodstva,sto je opet to spas za srpski narod-nesto pozitivno i od nje hvalajoj

  3. Једно је доносити “непопуларне” одлуке а друго, сасвим друго је доносити, неуставне,по државу штетне одлуке.Када би председник САД донео неку противуставну одлуку Врховни суд САД би га одмаг послао у Алкатраз.Господине Врзићу, ви сте ово писали дан пре “историјског дана”!? како га је крстио Б 92( 9.12) па нисте имали прилику да слушате нашег “вољеног Клунија” и његово обраћање нацији, негово излупавање, по принципу бла, бла,..Ја сам га пажљиво слушао и ево сада сам као паметнији од вас( шалим се).лако је бити паметан пост фестум а уопште није тешко полемисати са Тадићевим бла, бла..Каже наш председник-ми смо сада демократско друштво, најдемократскије у политичкој историји србије(?) али ми ћемо се и даље држати наше политике ЕУ НЕМА АЛТЕРНАТИВУ.Боже, како сам био неупућен-ЈА САМ МИСЛИО ДА ДЕМОКРАТИЈА ПРУЖА МОГУЋНОСТ ИЗБОРА.

  4. Тадић је јавно обећао да ће учинити – потписати све што жели ЕУ! Демонстрације и барикаде су легитимно демократско право – а народ заслужује поштене и паметне вође! Народи Европе масовно демонстрирају због померања границе за пензије а притом су сити и примају државну помоћ ако не раде а ако раде редовне добре плате. Изађите људи на улице и захтевајте ПРЕВРЕМЕНЕ ИЗБОРЕ ОДМАХ

  5. Narod pod hitno treba da trazi ostavku Tadica i njegove kompletne koalicije , da svi podnesu ostavke i da se gone po Ustavu Srbije . Krsenje Ustava drzave te iste drzave gdje si presednik i gdje si polozio zakletvu po Ustavu je teski zlocin protiv drzave i naroda , koji nikada ne zastareva .

  6. Pedlažem sledeče:

    Da se kao građani, rodoljubi zajedno sa ljudima od pravničke struke udružimo i podbnesemo nadležnim sudovima. Samoorganizovanje. Država i državna politika su pred bankrotom.

    TUŽBE

    1. Tužba protiv predsjednika Republike za veleizafddaju, ponišavanje inteligencije junačkog naroda, i sklapanje lični “agenturskih” sporazuma i poništavanje institucija Republike Srbije čime nas svodu na !političke ovce”

    2. Tužba protiv Predsednikovih satrapa i puzavica oličenih u “Vladi” knjigovođe Agencije za privatizaciju (eufemizana za tranzicionu pljkačku i neokapitalizam) koji će se kao istorijska fusnostica vodirti kao G. Cvetković (jednog Cvetkoviča imafdosmo prije 70 godina!)

    3. Građanska neposlušnost zasnovana na Ustavu

    4. Izbori, odmah! Ne dati daha izdajnicima da se uz pomoć mentora prestroje. (mi nijesmo palikuće Skupštine, izvođači radova monstruma globalizacije “za šaku dolara”, poštujemo proceduru)

    5. Otvaranje medija za većinsku Srbiju, a izvjesni javni kupleraj (čije bljuvotine ne pratim, pa time i ne plaćam) da postane javno dobro svih građana i stanaka, ane žuto, crenkasto, neoliberalnih oligarha.

    6. Tužba protiv svih prodavaca iluzija koji u kratkom periodu napraviše dug od 3-4 milijarde evra ne bi li se dodvorili novim gazdama i anestezirali izgladnjeli narod

    7. Tužba za seriju samoubistava inspitrisanih !politikom”EUvropskih entuzijasta smjera evro na egzotičnim ostrvima

    Socijalna žuč prvrvršila je ovu skrčenu, srpsku čašu u kojoj se modernizuju samo sile represije i tranzicione pljačke

    Gotova je priča o Carevom novom odelu. Obucimo ih u odgovarajuča prugasta odijela , numerisana i po standardima Odeljenja za izvršavanje zatvorskih sankcija. Bez Narukvica! Bukagije, more, nego šta.
    Konačno, ne bih želio ne tako usamljeno razmiššqaww: ULica donijel – ulica ponijel.

    Pa zar i posljednjem slijepcu nije jasno da nas čuvaju za Treću ligu zvana Babasere i deponije”

    G.Tadiću, biraj egzil: Piva, Sarajevo, Brisel, manastir…

    ĆIVEO 9. dcemebar, DAN SRPSKOG OTEŽNJENJA!

    Do pobjede!

  7. To je delo ove vlasti,dobiće podršku opozicje da se nagode kako
    iza leđa onih jadnih što se mrznu za Srbiju obznane ono što su
    morali reći Srpskom narodu Kosmet je izgubljen još pod vlašću
    Brozovih komunista to je istina koju moramo znati ali NIKAKO
    PRIZNATI JER JE TO IZDAJA!

  8. Neznam cemu ovi silni komentari, te ovo te ono. Jednostavno treba komentar napisati ovako: TADICU GOTOV SI pa neka cita. Pozivam sve komentatore da to prihvate i na taj nacin pokazemo izdajniku sta ga ceka.

  9. Sto me obradova,ovo sam i cekao da cujem e tadicu nizak li si boze boze.Pa njima smetamo mi pravoslavci,,Jednom dusman uvek dusman”samo si ti tako naivan pa si navro ko mutav na telefon.

  10. U kockanju je prevara.Stavimo tačku.Odstranimo sve one koji su preuzeli obaveze a nisu dorasli da ih sprovedu.Predsednik države nema pravo da donosi samovoljno odluke.On je dužan da poštuje ustav da bude dobar strateg itaktiča da brani interese naroda i države koju predstavlja.Da ne odstupa od rezolucije1244 koja obavezuje i da je sprovodi u djelo.Ne smemo dozvoliti da nam se oduzme dijo teritorije na kojoj je izvršena secesija i protivpravno međunarodnih propisa i normi bude proglašena kvazi državom Kosovom i metohijom.Neka se Angela Merkel odrekne dela teritorije Nemačke pa neka dade nacionalnim manjinama državu.Tužba protiv svih koji su nelegalno i protivpravno priznali takozvanu državu Kosovo i metohiju.Raspisati prevremene izbore.Mirno Gandijevski i slozno do pobede.

  11. Intervju sa Najdžel Feridž, poslanik u Evropskom parlamentu:
    Srpski političari su već korumpirani klijenti EU!………- Zašto Srbija ne bi trebalo da se priključi EU?
    – Iz istog razloga iz kojeg niko ne bi trebalo da se priključi nefleksibilnom, diktatorskom, u najboljem slučaju obmanjujućem ili u najgorem slučaju malignom i ludom eksperimentu kakav je EU. …………..- Kako komentarišete trenutnu situaciju na Kosovu i politiku srpskih vladajućih partija koje se vode principom „i Kosovo i EU“?
    – Priča o Kosovu i politika vaših vladajućih partija o toj temi me podesća na onu basnu o psu koji drži kost u ustima i kad vidi svoju refleksiju u reci, otvara čeljust i ispušta kost kako bi zgrabio njenu refleksiju u reci. Tako gubi svoju kost u nameri da uhvati drugu, koja ne postoji. Tako će i vaša vlada posrnuti u nameri da vrati Kosovo, a u stvari će izgubiti samu Srbiju. ………..- U izjavi za rusku televiziju, u kojoj ste komentarisali napore Srbije da dobije kandidaturu za EU, rekli ste da su političari u Srbiji ekstremno zainteresovani da uvedu Srbiju u EU zato što će u tom slučaju postati multimilioneri. Objasnite nam to?
    – Evropska unija ima previše tuđeg i svačijeg novca koji koristi kako bi kupovala lojalnost političara, civilnih institucija i medija, čak i u najbogatijim zemljama. Rezultati su iskrivljeni izbori i korumpirani referendumi u svim zemljama članicama EU. Za vaše političare je izuzetno atraktivno da Srbiju uvedu u EU i tako postanu multimilioneri. Ipak, postavlja se pitanje koliko je to atraktivno za srpski narod. ………- Da li ste imali priliku da upoznate ili sretnete nekog od srpskih političara u Briselu?
    – Nažalost, nisam imao prilike da upoznam nikog od srpskih političara. Ali, siguran sam da su svi oni koji iz Srbije dolaze u Brisel već korumpirani klijenti režima EU. Mi nismo zainteresovani za njih i oni nisu zainteresovani za nas. ……….- Kako komentarišete vodeću ulogu vašeg bivšeg premijera Tonija Blera u bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine?
    – Bler je tada tvrdio da je napad na Srbiju „humanitarna intervencija“, što očigledno nije bio slučaj. Ja sad postavljam pitanje – pa šta je onda to bilo? Istina je da su Amerikanci tada asistirali i pomagli OVK da dovede hiljade Al Kaidinih mudžahedina i boraca iz Avganistana na Kosovo. Kada je Kosovo uhvaćeno u kandžu OVK i terorista, dragocena rudna i mineralna bogatsva Kosova prodata su jeftino i za male pare Džordžu Sorosu. Tadašnja američka i EU administracija samo su želele da unište Srbiju kako bi u budućnosti pala u zamku evrointegracija i članstva u EU.- Srbija i srpski političari će postati multimilioneri ako Srbija pristupi EU. Dakle, to bi bilo veoma privlačno za njih, iako ne toliko i za srpski narod. Zamislite se nad ovim: samo deceniju ranije, imali smo Hrvate i Srbe koji su se ubijali međusobno, sa ogromnim žrtvama, samo da bi živeli u odvojenim državama. Sada njihovi politički lideri žele da ih ponovo ujedine u sličnoj tvorevini kakva je bila Jugoslavija. Mislim da je to apsolutno bezumno – kaže Najdžel Feridž.

  12. Vremena nema za cekanje,za sada poceti sa gradjanskom neposlusnoscu,protestima, strajkovima i na druge
    nacine paralisati sistem bednih kukavica, izdajnicki rezim bednog predsednika borisa tadica.Cekati prolece i nove izbore znaci propast za Srbiju…zato na ulice malo i veliko,staro i mladao.
    Samo opste narodnim protestom moze se zaustaviti sramnota,ponizavanje i rasparcavanje Srbije.

    GLAVU DAJEM KOSOVO NE DAJEM!

  13. Iz odličnog teksta novinara Nikole Vrzića sasvim je jasno da je Boris Tadić preko državnog činovnika Borka Stefanovića prodao Kosovo zarad dobijanja statusa kandidata za našu državu za ulazak u EU kad na vrbi rodi grožđe tj. kada priznamo nezavisnost Kosova.EU neće primiti Srbiju u njeno članstvo, a da istovremeno i Kosovo ne postane član EU.To je cena koju će Srbija platiti ako na vlasti ostane Boris Tadić.
    Međutim na ove poražavajuće sporazume svoj potpis nije stavio Boris Tadić već Borko Stefanović tako da je sa formalno pravne strane Boris Tadić tu čist, jer Borko Stefanović je direktor MIP-a, a to znači službenik vlade republike Srbije.
    Građani i narod Srbije nagradili su Borisa Tadića i Ivicu Dačića koji priča da se ne odriče Kosova i Metohije, a sklapa vladu sa Borisom Tadićem koji se već odrekao Kosova i Metohije.To se može tumačiti na dva načina.Prvi da građani Srbije nisu informisani i da nemaju pojma šta je uradio Boris Tadić.Drugo da znaju ali im više i nije stalo do naših sunarodnika koji žive na Kosovu i Metohiji.
    Ovo prvo je moguće, a drugo ako bi bilo istinito značilo bi da smo mi kao narod i država u velikom potonuću iz koga se nećemo izvući.
    Novo davanje vlasti u ruke Borisa Tadića i njegovih koalicionih trabanata isto je ravno potonuću, a to znači da nažalost ovaj narod sam sebe dovodi do propasti.Ovaj put nećemo moći okrivljavati nikoga drugoga za to pošto sami sebi to radimo.
    Izgleda da našem narodu nažalost ispada bitnije obećanje o eventualnom članstvu u EU nego stvarni opstanak naših nacionalnih interesa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *