САЈАМ КЊИГА Људи, књиге, Нобел и јубилеји

Београдски међународни сајам књига је у току. Под геслом „Књиге спајају људе”, отворен је протекле недеље, овог, 23.октобра педесет и шести пут по реду, а трајеће до недеље увече, 30. октобра, када ће, после читаве седмице, дакле за дан дуже него протеклих година, мега књижара бити затворена. Пред посетиоцима, према предвиђеном програму, дефилују писци, понеки критичари, сви виђенији издавачи и, разуме се, понеки посетиоци окружени обезбеђењем и праћени новинарима. Већ други дан смотре, забележен је био и долазак председника Бориса Тадића, чије са су литерарна интересовања и укус, педантно прибележили таблоиди. Представљени су наслови  више стотина издавачких кућа из земље и света, али још без упадљивијег издвајања хитова овогодишњег „књижарског вашара”.
Већ у првим данима ове највеће и најзаначајније издавачке смотре у нашем делу света, могло се забележити како се све мења да би све остало – исто. Најбоље у тој непроменљивости јесте потврђена извесност да је сајам и овог пута потврђен као ревија културе и писане речи која је у земљи најпопуларнији и публици, не само читалачкој, посебно за срце прирасли догађај. Књиге, ма колико угрожене претњом нових „технологија” које доносе револуцију у сам појам читања, затим општом кризом и оскудицом, лошом или непостојећом културном политиком, неписменошћу, слабим читалачким навикама, идеолошким и цензорским упливом у њихову судбину и објављивање, не „губе битку”! Књиге опстају, трајаће вечно, како обећавају оптимисти, али и виђена озареност и радозналост публике, те уобичајена добра посета сајму књига. У промене „које нису промене” већ пре предвидљиви поредак ствари и када је о оваквим манифестацијама реч,  убраја се и неизоставни и транспарентни владајући политичко-идеолошки дискурс који даје обележје свему – од избора говорника који је отворио Сајам, па до „трендова” у обликовању богатог програма дискусионих трибина и избора учесника и медијатора у овим разговорима. Такође, и у распореду штандова и организовању излагачког простора, који сами издавачи, у пола гласа, објашњавају као очигледни „отисак”владајућих политичких трендова. Поредак у арени Хале 1, тумачи се као  у прилике у издаваштву „пресликани” поредак на широј друштвеној сцени. Изузетак су почасни гости сајма, ове године то није једна земља већ један језик – португалски. Читајући напис „Један језик – много култура”, што је мото под којим излажу и представљају своје књижевности и издаваштво осам земаља лузофоне културе, односно португалскод језика, неизбежно стижемо до асоцијације на савремену судбину српског језика, која се може сличним речима описати – један језик, темељ више језика и култура.
О значајним и пажње вредним издањима представљеним  на сајму, тек ће бити речи, сада рецимо само да је утисак да су вредне књиге у „тешком повлачењу” пред такозваном лаком литературом и забавним штивом чији аутори све чешће и нису ствараоци из редова књижевничког сталежа.
Рецимо и да је у овој јубиларној години нашег нобеловца Иве Андрића на сајму запажено присуство његових дела. Капитално издање његовог опуса, допуњено новим текстовима из његове заоставштине и фонда објавили су Нова књига – из Подгорице и Штампар Макарије из Београда. Сабрана дела нобеловца приређена су пред овогодишњи Сајам и у години обележавања 50. годишњице додељивања Нобелове награде Андрићу, века од првог објављивања његовог дела у Босанској вили и сто двадесет година од његовог рођења. У четрдесет градова у којима је радио и живео Иво Андрић, до октобра 2012. низом активности биће обележена та три јубилеја. Ово је први комплет Сабраних дела у којем је и један број текстова који су приређени од 1981. године из Андрићеве оставштине и фонда – текстови прозе, есеја, записа, дневника и писама. У овом издању први пут је објављен један потпуно нови наслов, реконструкција Андрићевог првог романа „На сунчаној страни“, и уврштене су Андрићеве оригиналне збирке приповедака.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.