SAJAM KNJIGA Ljudi, knjige, Nobel i jubileji

Beogradski međunarodni sajam knjiga je u toku. Pod geslom „Knjige spajaju ljude”, otvoren je protekle nedelje, ovog, 23.oktobra pedeset i šesti put po redu, a trajeće do nedelje uveče, 30. oktobra, kada će, posle čitave sedmice, dakle za dan duže nego proteklih godina, mega knjižara biti zatvorena. Pred posetiocima, prema predviđenom programu, defiluju pisci, poneki kritičari, svi viđeniji izdavači i, razume se, poneki posetioci okruženi obezbeđenjem i praćeni novinarima. Već drugi dan smotre, zabeležen je bio i dolazak predsednika Borisa Tadića, čije sa su literarna interesovanja i ukus, pedantno pribeležili tabloidi. Predstavljeni su naslovi  više stotina izdavačkih kuća iz zemlje i sveta, ali još bez upadljivijeg izdvajanja hitova ovogodišnjeg „knjižarskog vašara”.
Već u prvim danima ove najveće i najzanačajnije izdavačke smotre u našem delu sveta, moglo se zabeležiti kako se sve menja da bi sve ostalo – isto. Najbolje u toj nepromenljivosti jeste potvrđena izvesnost da je sajam i ovog puta potvrđen kao revija kulture i pisane reči koja je u zemlji najpopularniji i publici, ne samo čitalačkoj, posebno za srce prirasli događaj. Knjige, ma koliko ugrožene pretnjom novih „tehnologija” koje donose revoluciju u sam pojam čitanja, zatim opštom krizom i oskudicom, lošom ili nepostojećom kulturnom politikom, nepismenošću, slabim čitalačkim navikama, ideološkim i cenzorskim uplivom u njihovu sudbinu i objavljivanje, ne „gube bitku”! Knjige opstaju, trajaće večno, kako obećavaju optimisti, ali i viđena ozarenost i radoznalost publike, te uobičajena dobra poseta sajmu knjiga. U promene „koje nisu promene” već pre predvidljivi poredak stvari i kada je o ovakvim manifestacijama reč,  ubraja se i neizostavni i transparentni vladajući političko-ideološki diskurs koji daje obeležje svemu – od izbora govornika koji je otvorio Sajam, pa do „trendova” u oblikovanju bogatog programa diskusionih tribina i izbora učesnika i medijatora u ovim razgovorima. Takođe, i u rasporedu štandova i organizovanju izlagačkog prostora, koji sami izdavači, u pola glasa, objašnjavaju kao očigledni „otisak”vladajućih političkih trendova. Poredak u areni Hale 1, tumači se kao  u prilike u izdavaštvu „preslikani” poredak na široj društvenoj sceni. Izuzetak su počasni gosti sajma, ove godine to nije jedna zemlja već jedan jezik – portugalski. Čitajući napis „Jedan jezik – mnogo kultura”, što je moto pod kojim izlažu i predstavljaju svoje književnosti i izdavaštvo osam zemalja luzofone kulture, odnosno portugalskod jezika, neizbežno stižemo do asocijacije na savremenu sudbinu srpskog jezika, koja se može sličnim rečima opisati – jedan jezik, temelj više jezika i kultura.
O značajnim i pažnje vrednim izdanjima predstavljenim  na sajmu, tek će biti reči, sada recimo samo da je utisak da su vredne knjige u „teškom povlačenju” pred takozvanom lakom literaturom i zabavnim štivom čiji autori sve češće i nisu stvaraoci iz redova književničkog staleža.
Recimo i da je u ovoj jubilarnoj godini našeg nobelovca Ive Andrića na sajmu zapaženo prisustvo njegovih dela. Kapitalno izdanje njegovog opusa, dopunjeno novim tekstovima iz njegove zaostavštine i fonda objavili su Nova knjiga – iz Podgorice i Štampar Makarije iz Beograda. Sabrana dela nobelovca priređena su pred ovogodišnji Sajam i u godini obeležavanja 50. godišnjice dodeljivanja Nobelove nagrade Andriću, veka od prvog objavljivanja njegovog dela u Bosanskoj vili i sto dvadeset godina od njegovog rođenja. U četrdeset gradova u kojima je radio i živeo Ivo Andrić, do oktobra 2012. nizom aktivnosti biće obeležena ta tri jubileja. Ovo je prvi komplet Sabranih dela u kojem je i jedan broj tekstova koji su priređeni od 1981. godine iz Andrićeve ostavštine i fonda – tekstovi proze, eseja, zapisa, dnevnika i pisama. U ovom izdanju prvi put je objavljen jedan potpuno novi naslov, rekonstrukcija Andrićevog prvog romana „Na sunčanoj strani“, i uvrštene su Andrićeve originalne zbirke pripovedaka.