Народ је изнедрио Mао Цедунга

КИНА, ТРАДИЦИЈА И САВРЕМЕНОСТ

У Дугом маршу је изнова настала Кина, али он је изнова створио и КП Кине и њено руководство, прекаливши га у ватри сталних битака. Дуги марш је обезбедио њену победу, чинећи је и логичном и неминовном. „Нити један други догађај 20. столећа није тако коренито утицао на будућност света“, сматра, с правом, Салисбури

Мало је догађаја у историји који се по свом значају могу поредити са Дугим маршем (1934) Комунистичке партије Кине. То је, најпре, велики симбол кинеске револуције; догађај у коме jе рођена модерна Кина. То је, међутим, како примећује амерички новинар Харисон Салисбури, у књизи Дуги марш, „догађај који је најмање симболичан“: „Била је то велика људска драма која је ставила на искушење вољу, храброст и снагу мушкараца и жена кинеске Црвене армије“. Због тога га је тешко поредити с другим симболима револуције. Рецимо, са долином Вали Форџ, који симболизира страдање америчких родољуба, из којег су „Џорџ Вашингтон и његови људи кренули у коначну победу“. Или са падом Бастиље, у којој је било свега седморо затвореника, па чак и са јуришем на Зимски дворац у Петрограду. Јер, „то није био марш у обичном смислу речи. Није то био ни војни поход, ни победа“. Био је то, у ствари, „тријумф људског преживљавања, бесконачно повлачење и склањање од канџи Чанг Кајшека, битка која је увек изнова била на рубу катастрофалног пораза“.
Ова епска битка водила се без правог плана. Није планирана ни од Маоа, који је био искључен из догађаја који су јој непосредно претходили. Прелазак Црвене армије преко плитке реке Јуду у јужној Кини, 16. октобра 1934, довео је до Маовог проглашења Народне Кине на тргу Тјенанмен, у Пекингу, 1. октобра 1949. Био је то, такође, и „тријумф комунизма“, додаје амерички новинар, поклоник кинеске комунистичке револуције, „у земљи коју настањује једна четвртина становништва света“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *