Истина ослобађа и – побеђује

Милош Земан и извињење

Чешки председник је само званично обзнанио оно што се одавно знало о НАТО бомбардовању и тиме наговестио „нове ветрове“ у Европи, огрезлој у лажима и обманама када су Срби и Србија у питању

Ништа тако не потврђује изреку да „лаж обиђе пола света док истина обуче своје панталоне (или обује ципеле)“ као догађај, боље рећи изјава која је одјекнула ових дана из Прага. У поменутој изреци има и додатне симболике јер, иако није потпуно утврђено да ли она припада Винстону Черчилу (у вези с панталонама) или Марку Твену (у вези с ципелама), сигурно је да је она настала на Западу, простору на коме је лаж у новијој историји доведена до неслућених висина, као што је сигурно да њена данашња потврда долази са супротне стране, у овом случају из главног града Чешке Републике Прага.
Заслуга за ову малу елаборацију о лажи и истини припада чешком председнику Милошу Земану који се, приликом званичне посете председника Србије Александра Вучића, јавно извинио због бомбардовања НАТО-а и оценио дан је то било „грешка и горе од злочина“.
„Волео бих да као човек замолим српски народ да нам опрости. То ме све време мучило. Овом молбом да се опрости, решио сам своју вишегодишњу трауму, јер кајање ослобађа“, рекао је Земан и додао да је Чешка у марту 1999. била чланица НАТО-а тек неколико недеља, и да „зато није могла да нађе државу која би је подржала у противљењу нападу на Србију“.

[restrict]

ШТА ЈЕ ЗАБОРАВИО АНДРЕЈ БАБИШ Реагујући на Земаново извињење, Вучић је рекао да је то „историјски важно“ и да је Земан први актуелни председник неке државе који се Србији извинио за бомбардовање.
„Данас смо дочекали да је неко ко је учествовао у бомбардовању Србије рекао ’извините’… Земан је једини који је после много година, а да није пензионер, већ му је мандат у току, рекао тако велику и важну ствар“, рекао је Вучић из Прага.
Мало је рећи да је Земанова изјава одјекнула као бомба јер је то било први пут да један званичник тако високог нивоа отворено говори о нелегалној и нелегитимној одлуци најмоћније војне алијансе да бомбардује једну чланицу УН, уједно рушећи пропагандну конструкцију која је пратила тај чин како би га оправдала.
Чешки премијер Андреј Бабиш брже боље је пожурио да каже да се председник Чешке извинио српском народу за бомбардовање СР Југославије 1999. године у своје име, као грађанин Милош Земан, подвлачећи да је Земан као премијер одобрио НАТО бомбардовање, изостављајући, при томе, да је Земан, иако је гласао за бомбардовање, упозорио да би интервенција чији је циљ спасавање косовских Албанаца од хуманитарне катастрофе, како је прокламовано, била апсурдна ако би бомбардовање довело до отцепљења Косова.
Међутим, Бабиш заборавља да је председник Земан изабран од народа а не од парламента као он, уз то не рачунајући на Земанову одлучност и доследност. „Моје извињење Србији је извињење председника Републике за бомбардовање које се одиграло без сагласности Савета безбедности УН, па у том смислу је и било незаконито“, рекао је Земан одговарајући на питање да ли је његово извињење било лично, како га је оценио чешки министар спољних послова, те да ли је то извињење и потврда да је НАТО бомбардовање 1999. било незаконито, пренео је РТС, позивајући се на агенцију Танјуг.

КО ТО У БЕОГРАДУ ЗБОГ ЗЕМАНА ТУГУЈЕ Да и у Србији има истомишљеника који омаловажавају Земанову изјаву потврдила су неки актери из београдских и српских опозиционих кругова, оличених у саговорницима листа „Данас“. Весна Ракић Водинелић, Соња Бисерко и Раде Вељановски не само што су подвукли да је Земанова изјава личне природе већ је сматрају и као доказ приближавања ауторитарних лидера на тлу Европе, те да је упућено погрешној особи, Александру Вучићу који је, по њиховим речима, у време бомбардовања био ратни хушкач и који сада покушава да се приближи Вишеградској групи како би побегао од ратног наслеђа Србије.
И док Весна Ракић Водинелић, професорка права у пензији, истиче да Земаново извињење разуме као извињење невиним жртвама и патњама проузрокованим НАТО бомбардовањем Србије и као жаљење због самовољне акције која није била одобрена у Савету безбедности Уједињених нација, за Соњу Бисерко, председницу Хелсиншког одбора за људска права у Србији, извињење Земана није изненађење, јер сматра да Вишеградска група, коју чине Чешка, Мађарска, Словачка и Пољска, представља „негирање свега онога због чега је покренута НАТО акција 1999. године“ и проблем за Европску унију, а Вучић, покушавајући да се прикључи овој групи, бежи од ратног наслеђа и нормализације односа у региону. „Видимо да су му из Вишеградске групе притекли у помоћ јер је у Србији у последњих пет година на снази стагнација и регресија“, истакла је Соња Бисерко за „Данас“.
У низу српских аутошовиниста најдаље је отишла оснивач Фонда за хуманитарно право у Србији Наташа Кандић, која је на твитеру чак напала чешког председника Земана зато што се извинио за учествовање његове земље у НАТО бомбардовању, а да за све ове године није чуо да су војска и полиција те безгрешне Србије за 78 дана, наводно, побиле „више од 7.000 албанских цивила“.
За разлику од ове минорне групе прононсираних антисрба и следбеника западног неолиберализма, боље рећи неоколонијализма умотаног у „целофан лажи“ о демократији и људским правима, Земанова изјава је у највећем делу Србије доживљена као морална сатисфакција и музика за уши јер долази не само од једног председника већ и човека с моралним ауторитетом у својој земљи.
„Извињење Земана Србији много значи јер је време да се отвори питање војне акције против СРЈ, која никога није напала, а њу су напали са свих страна“, рећи ће за РТС Слободан Зечевић из Института за европске студије, да би бивши министар спољних послова Владислав Јовановић чин који је извршио чешки председник упоредио с потезом мађарског премијера Пала Телекија, који је уочи Другог светског рата потписао уговор о вечитом пријатељству Мађарске и Краљевине Југославије, а када се Миклош Хорти сврстао уз Хитлера и нападом на Југославију прекршио тај договор, Телеки је извршио самоубиство у знак протеста.
„То је за њега био један од најчаснијих излаза из ситуације у коју је доведен политиком свог шефа. Витешки је поступио и у Србији му је подигнут споменик. Земанов говор, какав смо чули, дошао је јер је он постиђен поступком своје земље која је дала сагласност за бомбардовање, што је он лично схватио као гажење пријатељства и осетио је потребу да затражи опрост приликом званичне посете председника Србије“, навео је Јовановић за „Новости“, истичући да су се Земанове речи чуле даље од Прага и да ће оне, како каже, имати одјека као што каменчић који се баци у воду прави све веће и веће концентричне кругове, иако то неће ићи тако брзо.
У политици се ионако ништа не решава „преко колена“, већ се до циља стиже стрпљивим и упорним корацима. Позитивни моменти на том путу су само додатни ветар у леђа да се не поклекне и не капитулира, већ да се истраје на том путу ма колико он био дуг и пун непредвидљивих препрека.
Председник Земан је „повукао ногу“ још 2019. године, приликом званичне посете Београду, када је изјавио да ће инсистирати да његова земља размотри признање независности Косова. Не скривајући да искрено воли Србију, Земан је још уочи посете за чешке медије рекао: „Не заборавите да је Косово одбила да призна Шпанија са каталонском мањином. Кипар из сличних разлога. Словачка са мађарском мањином. Биће то тешко да се издејствује. Али, понављам, не искључујем да ће једном до тога доћи.“
Без обзира на то што Земан нема овлашћења да повуче чешко признање самопроглашене независности Косова, његова изјава има политичку тежину јер показује солидарност са српским народом у не баш занемаривом сегменту чешког друштва.

ДУБОКА ТРАДИЦИЈА ПРИЈАТЕЉСТВА Већ дуже време међу европским земљама које су признале независност Косова Чешка фигурира као прва која би могла да повуче признање, а новија очекивања указују да би је могла следити и Португалија. Уз принципијелне разлоге које је поменуо и сам Земан, шира солидарност чешког друштва ослања се и на дубоко пријатељство два народа које датира још из Аустроугарске монархије.
„Постоји једна дубока традиција љубави Чеха према Србима. Милан Кундера, чувени чешки писац, рекао је да је добио српско име из љубави његових родитеља према српском народу“, навешће у време Земановог боравка у Београду историчар Предраг Марковић у разговору за „Спутњик“, при томе указујући на однос Чеха према Србима још у Првом светском рату, када су Чеси били међу онима који су избегавали да се боре против Срба.
Такав однос утицао је и на дипломатску сарадњу и формирање Мале Антанте између два светска рата. Тај савез чинили су Румунија, Чехословачка и Југославија са циљем обезбеђивања мира у овом делу Европе. Томаш Масарик, први председник Чехословачке, како је подсећао Марковић, био је најближи пријатељ тадашњих српских државника и за време његове владавине (1920–1935) постојала је узајамна подршка у борби малих словенских народа за независност и ослобођење.
Не треба заборавити ни период добрих односа после Другог светског рата и југословенску подршку Чехословачкој 1968. године приликом интервенције Варшавског пакта. И у последњим годинама наглашава се традиција чешких државника који подржавају Србе, попут Вацлава Клауса и, сада, Земана. Ту слику квари Вацлав Хавел и његов веома лош однос према Србима, упркос чињеници да су му позоришни комади играни у Београду док је још био у затвору. Или, како је тада рекао Марковић, „у најтежем периоду његовог живота Београд и Србија су помогли Вацлава Хавела, а он је то, кад је постао председник, заборавио“.
Гласови из Чешке нису и једини гласови у Европи који се не слажу са званичном политиком својих земаља према нашој јужној покрајини. Својевремено је Жаклин Настић, портпаролка немачке странке Левица (Die Linke), подржала расправу коју је покренуо чешки председник о повлачењу признања, јер је „независно“ Косово „успостављено кршењем међународног права и од стране криминалаца. Косово тренутно не признају многе чланице УН. У последње две године десетине земаља су повукле признање“, прецизирала је Настићева и додала да је Косово после бомбардовања НАТО-а „одвојено од Србије и да њиме тренутно управљају лидери који су умешани у ратне злочине“, те да, „као што је рекао Милош Земан, таква држава не може бити део демократске заједнице“.
Антон Фризен, представник Алтернативе за Немачку, ових дана је на редовном заседању немачког парламента рекао да је разлог за интервенцију на Косову почео једном лажи тадашњег савезног министра одбране Рудолфа Шарпинга о српским концентрационим логорима и исцрпљеним Албанцима, што се није десило. „Операција Потковица, геноцидна лудачка теорија о српским концентрационим логорима и исцрпљеним косовским Албанцима – све то, наиме, никада није постојало… Ова новорођена псеудодржава требало би да буде мултиетничка и мултикултурна, али то је само сан бриселских и берлинских моћних елита“, преноси Косово онлајн речи немачког посланика.
Све је више таквих гласова који указују на погрешну политику својих земаља, праћену бесомучном пропагандом о „српској кривици“, не само од стране партија без већег политичког утицаја већ и оних које очекују да постану европски мејнстрим, попут француског Националног окупљања Марин ле Пен или италијанске Лиге Матеа Салвинија.
Без обзира на то што ове политичке иницијативе још увек немају значај официјелног политичког мејнстрима, не смеју се занемарити. Напротив, Европа и свет одавно нису оно што су били пре двадесет година, а истина полако али неумољиво потискује лаж, без обзира колико је она од ње одмакла.

[/restrict]