Istina oslobađa i – pobeđuje

Miloš Zeman i izvinjenje

Češki predsednik je samo zvanično obznanio ono što se odavno znalo o NATO bombardovanju i time nagovestio „nove vetrove“ u Evropi, ogrezloj u lažima i obmanama kada su Srbi i Srbija u pitanju

Ništa tako ne potvrđuje izreku da „laž obiđe pola sveta dok istina obuče svoje pantalone (ili obuje cipele)“ kao događaj, bolje reći izjava koja je odjeknula ovih dana iz Praga. U pomenutoj izreci ima i dodatne simbolike jer, iako nije potpuno utvrđeno da li ona pripada Vinstonu Čerčilu (u vezi s pantalonama) ili Marku Tvenu (u vezi s cipelama), sigurno je da je ona nastala na Zapadu, prostoru na kome je laž u novijoj istoriji dovedena do neslućenih visina, kao što je sigurno da njena današnja potvrda dolazi sa suprotne strane, u ovom slučaju iz glavnog grada Češke Republike Praga.
Zasluga za ovu malu elaboraciju o laži i istini pripada češkom predsedniku Milošu Zemanu koji se, prilikom zvanične posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića, javno izvinio zbog bombardovanja NATO-a i ocenio dan je to bilo „greška i gore od zločina“.
„Voleo bih da kao čovek zamolim srpski narod da nam oprosti. To me sve vreme mučilo. Ovom molbom da se oprosti, rešio sam svoju višegodišnju traumu, jer kajanje oslobađa“, rekao je Zeman i dodao da je Češka u martu 1999. bila članica NATO-a tek nekoliko nedelja, i da „zato nije mogla da nađe državu koja bi je podržala u protivljenju napadu na Srbiju“. [restrict]

ŠTA JE ZABORAVIO ANDREJ BABIŠ Reagujući na Zemanovo izvinjenje, Vučić je rekao da je to „istorijski važno“ i da je Zeman prvi aktuelni predsednik neke države koji se Srbiji izvinio za bombardovanje.
„Danas smo dočekali da je neko ko je učestvovao u bombardovanju Srbije rekao ’izvinite’… Zeman je jedini koji je posle mnogo godina, a da nije penzioner, već mu je mandat u toku, rekao tako veliku i važnu stvar“, rekao je Vučić iz Praga.
Malo je reći da je Zemanova izjava odjeknula kao bomba jer je to bilo prvi put da jedan zvaničnik tako visokog nivoa otvoreno govori o nelegalnoj i nelegitimnoj odluci najmoćnije vojne alijanse da bombarduje jednu članicu UN, ujedno rušeći propagandnu konstrukciju koja je pratila taj čin kako bi ga opravdala.
Češki premijer Andrej Babiš brže bolje je požurio da kaže da se predsednik Češke izvinio srpskom narodu za bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine u svoje ime, kao građanin Miloš Zeman, podvlačeći da je Zeman kao premijer odobrio NATO bombardovanje, izostavljajući, pri tome, da je Zeman, iako je glasao za bombardovanje, upozorio da bi intervencija čiji je cilj spasavanje kosovskih Albanaca od humanitarne katastrofe, kako je proklamovano, bila apsurdna ako bi bombardovanje dovelo do otcepljenja Kosova.
Međutim, Babiš zaboravlja da je predsednik Zeman izabran od naroda a ne od parlamenta kao on, uz to ne računajući na Zemanovu odlučnost i doslednost. „Moje izvinjenje Srbiji je izvinjenje predsednika Republike za bombardovanje koje se odigralo bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, pa u tom smislu je i bilo nezakonito“, rekao je Zeman odgovarajući na pitanje da li je njegovo izvinjenje bilo lično, kako ga je ocenio češki ministar spoljnih poslova, te da li je to izvinjenje i potvrda da je NATO bombardovanje 1999. bilo nezakonito, preneo je RTS, pozivajući se na agenciju Tanjug.

KO TO U BEOGRADU ZBOG ZEMANA TUGUJE Da i u Srbiji ima istomišljenika koji omalovažavaju Zemanovu izjavu potvrdila su neki akteri iz beogradskih i srpskih opozicionih krugova, oličenih u sagovornicima lista „Danas“. Vesna Rakić Vodinelić, Sonja Biserko i Rade Veljanovski ne samo što su podvukli da je Zemanova izjava lične prirode već je smatraju i kao dokaz približavanja autoritarnih lidera na tlu Evrope, te da je upućeno pogrešnoj osobi, Aleksandru Vučiću koji je, po njihovim rečima, u vreme bombardovanja bio ratni huškač i koji sada pokušava da se približi Višegradskoj grupi kako bi pobegao od ratnog nasleđa Srbije.
I dok Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji, ističe da Zemanovo izvinjenje razume kao izvinjenje nevinim žrtvama i patnjama prouzrokovanim NATO bombardovanjem Srbije i kao žaljenje zbog samovoljne akcije koja nije bila odobrena u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, za Sonju Biserko, predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, izvinjenje Zemana nije iznenađenje, jer smatra da Višegradska grupa, koju čine Češka, Mađarska, Slovačka i Poljska, predstavlja „negiranje svega onoga zbog čega je pokrenuta NATO akcija 1999. godine“ i problem za Evropsku uniju, a Vučić, pokušavajući da se priključi ovoj grupi, beži od ratnog nasleđa i normalizacije odnosa u regionu. „Vidimo da su mu iz Višegradske grupe pritekli u pomoć jer je u Srbiji u poslednjih pet godina na snazi stagnacija i regresija“, istakla je Sonja Biserko za „Danas“.
U nizu srpskih autošovinista najdalje je otišla osnivač Fonda za humanitarno pravo u Srbiji Nataša Kandić, koja je na tviteru čak napala češkog predsednika Zemana zato što se izvinio za učestvovanje njegove zemlje u NATO bombardovanju, a da za sve ove godine nije čuo da su vojska i policija te bezgrešne Srbije za 78 dana, navodno, pobile „više od 7.000 albanskih civila“.
Za razliku od ove minorne grupe prononsiranih antisrba i sledbenika zapadnog neoliberalizma, bolje reći neokolonijalizma umotanog u „celofan laži“ o demokratiji i ljudskim pravima, Zemanova izjava je u najvećem delu Srbije doživljena kao moralna satisfakcija i muzika za uši jer dolazi ne samo od jednog predsednika već i čoveka s moralnim autoritetom u svojoj zemlji.
„Izvinjenje Zemana Srbiji mnogo znači jer je vreme da se otvori pitanje vojne akcije protiv SRJ, koja nikoga nije napala, a nju su napali sa svih strana“, reći će za RTS Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije, da bi bivši ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović čin koji je izvršio češki predsednik uporedio s potezom mađarskog premijera Pala Telekija, koji je uoči Drugog svetskog rata potpisao ugovor o večitom prijateljstvu Mađarske i Kraljevine Jugoslavije, a kada se Mikloš Horti svrstao uz Hitlera i napadom na Jugoslaviju prekršio taj dogovor, Teleki je izvršio samoubistvo u znak protesta.
„To je za njega bio jedan od najčasnijih izlaza iz situacije u koju je doveden politikom svog šefa. Viteški je postupio i u Srbiji mu je podignut spomenik. Zemanov govor, kakav smo čuli, došao je jer je on postiđen postupkom svoje zemlje koja je dala saglasnost za bombardovanje, što je on lično shvatio kao gaženje prijateljstva i osetio je potrebu da zatraži oprost prilikom zvanične posete predsednika Srbije“, naveo je Jovanović za „Novosti“, ističući da su se Zemanove reči čule dalje od Praga i da će one, kako kaže, imati odjeka kao što kamenčić koji se baci u vodu pravi sve veće i veće koncentrične krugove, iako to neće ići tako brzo.
U politici se ionako ništa ne rešava „preko kolena“, već se do cilja stiže strpljivim i upornim koracima. Pozitivni momenti na tom putu su samo dodatni vetar u leđa da se ne poklekne i ne kapitulira, već da se istraje na tom putu ma koliko on bio dug i pun nepredvidljivih prepreka.
Predsednik Zeman je „povukao nogu“ još 2019. godine, prilikom zvanične posete Beogradu, kada je izjavio da će insistirati da njegova zemlja razmotri priznanje nezavisnosti Kosova. Ne skrivajući da iskreno voli Srbiju, Zeman je još uoči posete za češke medije rekao: „Ne zaboravite da je Kosovo odbila da prizna Španija sa katalonskom manjinom. Kipar iz sličnih razloga. Slovačka sa mađarskom manjinom. Biće to teško da se izdejstvuje. Ali, ponavljam, ne isključujem da će jednom do toga doći.“
Bez obzira na to što Zeman nema ovlašćenja da povuče češko priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova, njegova izjava ima političku težinu jer pokazuje solidarnost sa srpskim narodom u ne baš zanemarivom segmentu češkog društva.

DUBOKA TRADICIJA PRIJATELJSTVA Već duže vreme među evropskim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova Češka figurira kao prva koja bi mogla da povuče priznanje, a novija očekivanja ukazuju da bi je mogla slediti i Portugalija. Uz principijelne razloge koje je pomenuo i sam Zeman, šira solidarnost češkog društva oslanja se i na duboko prijateljstvo dva naroda koje datira još iz Austrougarske monarhije.
„Postoji jedna duboka tradicija ljubavi Čeha prema Srbima. Milan Kundera, čuveni češki pisac, rekao je da je dobio srpsko ime iz ljubavi njegovih roditelja prema srpskom narodu“, navešće u vreme Zemanovog boravka u Beogradu istoričar Predrag Marković u razgovoru za „Sputnjik“, pri tome ukazujući na odnos Čeha prema Srbima još u Prvom svetskom ratu, kada su Česi bili među onima koji su izbegavali da se bore protiv Srba.
Takav odnos uticao je i na diplomatsku saradnju i formiranje Male Antante između dva svetska rata. Taj savez činili su Rumunija, Čehoslovačka i Jugoslavija sa ciljem obezbeđivanja mira u ovom delu Evrope. Tomaš Masarik, prvi predsednik Čehoslovačke, kako je podsećao Marković, bio je najbliži prijatelj tadašnjih srpskih državnika i za vreme njegove vladavine (1920–1935) postojala je uzajamna podrška u borbi malih slovenskih naroda za nezavisnost i oslobođenje.
Ne treba zaboraviti ni period dobrih odnosa posle Drugog svetskog rata i jugoslovensku podršku Čehoslovačkoj 1968. godine prilikom intervencije Varšavskog pakta. I u poslednjim godinama naglašava se tradicija čeških državnika koji podržavaju Srbe, poput Vaclava Klausa i, sada, Zemana. Tu sliku kvari Vaclav Havel i njegov veoma loš odnos prema Srbima, uprkos činjenici da su mu pozorišni komadi igrani u Beogradu dok je još bio u zatvoru. Ili, kako je tada rekao Marković, „u najtežem periodu njegovog života Beograd i Srbija su pomogli Vaclava Havela, a on je to, kad je postao predsednik, zaboravio“.
Glasovi iz Češke nisu i jedini glasovi u Evropi koji se ne slažu sa zvaničnom politikom svojih zemalja prema našoj južnoj pokrajini. Svojevremeno je Žaklin Nastić, portparolka nemačke stranke Levica (Die Linke), podržala raspravu koju je pokrenuo češki predsednik o povlačenju priznanja, jer je „nezavisno“ Kosovo „uspostavljeno kršenjem međunarodnog prava i od strane kriminalaca. Kosovo trenutno ne priznaju mnoge članice UN. U poslednje dve godine desetine zemalja su povukle priznanje“, precizirala je Nastićeva i dodala da je Kosovo posle bombardovanja NATO-a „odvojeno od Srbije i da njime trenutno upravljaju lideri koji su umešani u ratne zločine“, te da, „kao što je rekao Miloš Zeman, takva država ne može biti deo demokratske zajednice“.
Anton Frizen, predstavnik Alternative za Nemačku, ovih dana je na redovnom zasedanju nemačkog parlamenta rekao da je razlog za intervenciju na Kosovu počeo jednom laži tadašnjeg saveznog ministra odbrane Rudolfa Šarpinga o srpskim koncentracionim logorima i iscrpljenim Albancima, što se nije desilo. „Operacija Potkovica, genocidna ludačka teorija o srpskim koncentracionim logorima i iscrpljenim kosovskim Albancima – sve to, naime, nikada nije postojalo… Ova novorođena pseudodržava trebalo bi da bude multietnička i multikulturna, ali to je samo san briselskih i berlinskih moćnih elita“, prenosi Kosovo onlajn reči nemačkog poslanika.
Sve je više takvih glasova koji ukazuju na pogrešnu politiku svojih zemalja, praćenu besomučnom propagandom o „srpskoj krivici“, ne samo od strane partija bez većeg političkog uticaja već i onih koje očekuju da postanu evropski mejnstrim, poput francuskog Nacionalnog okupljanja Marin le Pen ili italijanske Lige Matea Salvinija.
Bez obzira na to što ove političke inicijative još uvek nemaju značaj oficijelnog političkog mejnstrima, ne smeju se zanemariti. Naprotiv, Evropa i svet odavno nisu ono što su bili pre dvadeset godina, a istina polako ali neumoljivo potiskuje laž, bez obzira koliko je ona od nje odmakla.

[/restrict]