ЧЕГА СЕ ТО СТИДИТЕ?

КРИЗА У САНУ

Одбијањем да прихвати јавно изјашњавање о Косову и Метохији, руководство САНУ јасно показује да ову институцију више замишља као неко тајно друштво, него као орган који својим јавним деловањем треба да даје смернице друштву. Испоставља се да су транспарентност и демократски принципи оно чега се највише плаше. Али зашто?

Управо у јеку напада на председника и поједине чланове САНУ – гласи почетак најновијег саопштења Извршног одбора Српске академије наука и уметности, која сама сваким даном даје повода да се озбиљно запитамо да ли се ту заиста налазе „најученије српске главе“. Спорна је, изгледа, свака реч ове синтагме. И најученије, и српске и главе. Кажу да се ради о „нападу“. Појам „напад“ са собом повлачи врло негативну конотацију и оставља утисак да се с једне стране налазе зли агресори, а с друге – доброћудне жртве. Погледајмо о каквом се „нападу“ ради. Део академика и јавности изнео је критике на рачун изјаве председника САНУ Владимира Костића у вези с јужном српском покрајином. Раније смо у више наврата доказивали колико је та изјава не само противуставна, него и, мора се рећи, глупа. Заиста, да би се био успешан, врхунски, најбољи неурохирург не мора се знати значење појмова „де јуре“ и „де факто“, али ако се оно не зна, онда се и не користи, а ако се већ користи, онда се мора сносити одговорност за погрешну и неосновану употребу. Треба ли поново објашњавати како је немогуће да Косово и Метохија де факто и де јуре нису наши? Ако бисмо сад то учинили, поједине мудре главе из САНУ, али и из цивилног и других сектора би нас лако у свом маниру могли оптужити да „гебелсовски“ понављамо лаж по хиљадити пут како би она постала истина, али сами погледајте чињенице и утврдите ко понавља лажи изнова и изнова. Ко нам говори о „непромењивој реалности коју треба прихватити“. Реалност је да већина Срба не жели геј параду. Хоћете ли ви прихватити такву реалност, или се упињете до последњег долара да је промените? Реалност се мења и предлогом закона о истополним заједницама. Побогу људи, што покушавате да промените реалност?
У крајњој линији, ако ћемо право, нема никаквог напада на академика Костића, којег неки желе да представе непогрешивог попут римског папе. Чак и за тог папу католичка црква је усвојила догму да је он непогрешив „екс катедра“, односно када говори о питањима вере и морала, а не апсолутно. Тако и Костић може до миле воље бити непогрешив у питањима неурохирургије, али не и у питању судбине Косова и Метохије. Дакле, критика његовог става о овом питању није никакав напад. Хронолошки произлази да управо људи који га „нападају“ бране Косово и Метохију које је Костић својим изјавама напао. Да се он није занео, нико га у вези с тим не би напао, али пошто јесте, право је сваког човека да такав један став аргументовано критикује и да због њега тражи одговорност аутора. Костић је тај који напада и то упорно.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

3 коментара

  1. Avatar

    Сјајан текст, јасан и разумљив свакоме, осим оном који ће га искривити, како год да се окрене.

    Из текста: “…Држава… (макар делимично) плаћа.” Изгледа да у том грму лежи зец! У плаћању! Ко? За шта? Тј. за какве услуге? Ако се тако поставе ствари, све постаје јасно: и громогласно ћутање дела чланства, и невероватне изјаве у јавности председника САНУ.

    Овај мали човек из народа – моја маленкост, такође има право на своје мишљење!

    1. Председник САНУ НЕ СМЕ да даје, као приватно лице, било какво јавно мишљење, оно које може да нашкоди интересима Србије, или које ће да обрадује њене непријатеље, јер он није, нигде и никад – обично приватно лице, без обзира шта он интимно о неком питању мисли. просто зато јер се налази на челу институције од изузетног значаја у Србији. Ако упорно ради то што ради, што свакако нису радили славни претходници – академици, онда он није достојан ни чланства, а камоли да буде први међу њима.
    2. Тако високопозиционирана особа у друштву мора, као и сви, да поштује највиши правни акт државе – Устав, или да сноси законске последице;
    3. Он мора да има обавезу да предводи чланствоо у свему што може да послужи за духовни, морални и културни напредак Србије.
    4.Ако не зна значење израза de fakto i de jure, треба да остави тумачење онима који знају: Србија НИЈЕ ИЗГУБИЛА Косово и Метохију, бар док је сама не ПОКЛОНИ.
    5. Чланови САНУ не могу да се вечно скривају иза дебелих зидова светог здања и да ћуте – морају
    јасно да изразе своје ставове и помажу у доношењу решења у вези са горућим питањима у земљи; па то су наше најумније главе; ко ће, ако не они! Морају, зато, да буду бар мало храбри, то се од њих очекује. Стварно, чега, тј. кога се боје? Прећутаћу своје мишљење…

    И шта ту није јасно? Овако, свакако, мисли већина Срба у земљи Србији.

    Радећи погрешне ствари, или не радећи оно што им је дужност, сами себе дисквалификују, а САНУ претварају у нешто што она никад није била – у маргиналну институцију.

    Узгред: И о геј парадама као и о истополним браковима, већина Срба мисли све негативно. Проверите!Па и народ се, ваљда, пита за нешто!

    10
  2. Avatar

    САНУ, тако угледна и респектабилна институција најумнијих српских глава, доживљава свој крах. Виновници ове анти-српске реторике (или како они то веле “право на слободно изражавање”) су бестидно победили ову битку стајећи на страни оних који су нам порушили на стотине средњевековних храмова и побили нам децу из заседе. На нама је господо да осигурамо победу на крају овог интелектуалног рата уклањањем комплетног кукоља из САНУ. И то ОДМАХ. На крају крајева, на то имамо и обавезо због Тесле, Цвијића, Пупина, Миланковића и многих других Срба.

    11
  3. Avatar

    Mislim da smo kao narod previse tolerantni. Pitajte se, kako bi amerikanci, nemci ili englezi resili nekoga kao sto je ovaj tkz intelektualac? Moje licno misljenje je da doticni treba otici tamo kod onih za koje radi, to ocigledno nije srpski narod.

    10

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *