Реформа реформе

Како је Војска Србије ушла у 21. век с 20 година закашњења

Срби су традиционално наклоњени војнику и искрено воле и поштују своју војску. Зато им је и било тешко да гледају на какав ниво је пала за време председника и министара војних из ДОС-а.

СИСТЕМАТСКА ДЕСТРУКЦИЈА Под сулудим објашњењима да нам војска не треба и да представља терет и баласт, просто је десеткована. Преко ноћи батаљони су претварани у чете а бригаде у батаљоне, да би се огромне количине оружја и оруђа лажно приказале као вишак кога се треба отарасити. Такорећи ново пешадијско оружје гажено је гусеницама тенкова, а тенкови и артиљеријска средства продавани су као старо гвожђе.
То је био само део деструкције којом је скоро уништена одбрамбена способност Србије, јер оно што је урађено са официрима, подофицирима и војницима је невиђено и необјашњиво. Деградирани су и понижавани у сваком погледу како би што више њих, разочарани, сами отишли из војске, а највише оних који су учествовали у одбрани земље су грубо или перфидно елиминисани из активне службе, без обзира на то што су били у најбољим годинама живота.
Оно што је остало у војсци од наоружања и остале технике систематски је онеспособљавано неодржавањем. У деградацији се стигло дотле да војници и официри нису имали ни комплет исправне одеће и обуће, а камоли нешто друго.
Небрига и антипропаганда, као алати деструкције, срозали су морал и наша војска постала је предмет подсмеха и спрдње у региону. Најцењенија школа био је „напредни курс НАТО-а“ и само по тој линији се радило и напредовало у пониженој Војсци Србије.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

3 коментара

  1. Voleo bih samo znati, za čije interese je napisan ovaj tekst ?
    Ispade na kraju da su naši vajni političari sa nekoliko jevtinih trikova (iliti donacija iz Rusije i Belorusije) uspeli da preporode VS u kratkom vremenskom periodu. Alal vera !
    Dok pojedinim stabilnijim državama su potrebne decenije da reformišu svoje odbrambene sisteme, našem političkom rukovostvu je to pošlo za rukom za manje od jedne decenije !

    1
    1
  2. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    Reforma reforme

    VOJSKA SRBIJE – intenzivno se razvija i modernizuje za odbranu od potencijalnog spoljnog neprijtelja, s obzirom da je u protekloj deceniji doživela sistemsku destrukciju na svim nivoima, a arsenal vojnog oružja i orudja, temkova… topljen u smederevskoj železari. Sećate se izjave Borisa Tadića, citiram: Srbija nikad više neće ratovti (!)? Takva izjava je vrlo destruktivna u vreme teških etničko-političkih tenzija da se zaštite Srbi na KiM i vrate 250.000 srpskih izbeglica (neka misle Albanci da li će Srbija ratovati). Naravno, drago je svim gradjanima da vojska Srbije prerasta u moćnu sulu, medju najjačima na Balkanu.

    SPOLJNA I UNUTRAŠNJA ODBRANA ZEMLJE …O vojsci mislim sve najbolje, ali to nije razlog da ne ukažem dobronamerno na neki nedostatak, to je “politička nenadležnost” vojske, nevidljiva unutrašnja odbrana zemlje od unutrašnjeg (albansko-separatističkog) neprijatelja. To se videlo na primeru Kosova i Metohije. U vreme albanizacije i etničkog čišćenja Srba u Titivo vrme, i do 90-tih god. Iako je vojska Srbije bila medju najjačim na Balkanu, ona nije imala nadležnost da “politički” deluje na KiM, nego samo vojno u samoodbrani od spoljnog neprijatelja. Zašto nije imala političku nadležnost da deluje (kao i SPC) u odbrani srpskih nacionalnih interesa, što se 70 god katstrofalno odražava na štetu Srbije. Šta su Srbi na Kosovu imali od toga što je bilo mnogo vojnih kasarni po KiM, u epicentar albnskog separatizma, separatisti su nesmetano delovali.
    PRINCIPI POLITIČKOG DELOVANJA VOJSKE, u nastavku…

  3. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    (nastavak)

    Princip političkog delovnja vojske:

    Preko odgovrajućih vojnih službi u kasarnam za vojnu aktivnost i bezbednost, koje se nalaze na teritorijama sa mešovitim stanovništvom, gde su izraženi medjuetnički problemi i iseljavanje pod pritiskom- da se sprovede periodićno-anketno ispitivanje (od službenika isključivo srpske nacionalnosti), na primer na šest meseci svake godine, o uzrocima medjunacionalnih problema i iseljavanja nealbanaca, i da se na bazi utvrdjenog činjeničnog stanja i statističkih podatka preduzmu adkvatne mere za otklanjanje uzroka i posledica? Takva periodična anketna ispitivnja bi mogla i SPC da sprovodi, kao i SUP, i na se na osnovu sveobuhvatnog činjeničnog stanja na politički nivo donose ADEKVTNE MERE za sprečavanje unutrašnjeg sepratističkog i neprijateljskog delovnja (te mere su u širem kontekstu koje ih sada ne navodim). Pouke iz prošlosti, višedecenijska albanizacija KiM i iseljavanje pravoslavaca zahteva efikasne mere. Dugogodišnja praksa je bila upućivanje Srba na albansku vlast po sistemu “kadija te tuži – kadija ti sudi!…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *