Наметнути сведок види све

Двадесети Дани оргуља у Београду

Јубиларно 20. издање међународног фестивала Дани оргуља – Dies organorum одржано је у сведеној форми од 11. до 18. октобра у организацији Културног центра Београда, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије

Програм фестивала Дани оргуља – Dies organorum инспирисан је великим Заниновим оргуљама у Катедрали Блажене Дјевице Марије, представио уметнике који су већ наступали на фестивалу, снимци концерата били су емитовани на јутјуб каналу Културног центра Београдa, док је број места за публику био ограничен.
Двадесетогодишњици фестивала посвећен је кратак документарни филм Небески звуци – 20 година фестивала оргуља у Београду (јутјуб КЦБ) Нене Михајловић Влајковић, дугогодишње уреднице музичког програма КЦБ, покретача фестивала и уметничке директорке неколико његових издања. Поетски разигран аудио-визуелни материјал пратили су често цитати суфи мистика из 13. века Румија, а ми бисмо волели да су у филм укључени и разговори са учесницима.
Солистички су у Катедрали наступили Далибор Миклавчич (Словенија) и Павел Кохоут (Чешка), виртуелно смо чули Золтана Борбеља из Сенте, а за крај је остављен концерт камерне музике са више извођача. Камера је као наметнути сведок приказала оргуљаше у новој визури, јер они обично свирају на галерији и публика их не види. Овога пута видели смо како изгледа свирање на три регистра, али и технику рада ногу на басовим деоницама. Најјачи утисак оставио је реситал Павела Кохоута, који је оргуље представио као моћно, величанствено средство музичког израза. Од барокних аутора изведених с правим стилом – Ј. С. Баха (Прелудијум и фуга у Ес-дуру), Букстехудеа (Чакона у е-молу) и Ј. Г. Валтера (Концерт за оргуље у ха-молу), преко оркестарског тути звука у Концертној фантазији чешког композитора Јозефа Кличке, нежно лирске Месечине Луја Вјерна, до француске звучне и мисаоне катедрале Корала у а-молу Сезара Франка, Кохоут је владао инструментом у свим његовим могућностима. На бис је извео фуриозни Вивалдијев концерт, а могао је и више.
Далибор Миклавчич је разводнио свој наступ на самом почетку концерта непривлачним делима позне ренесансе (Паул Хофхајмер и Еусташ ду Коуруа) – химнама посвећеним Богородици, у чијем је извођењу учествовао хор фестивала Vox organalis, заправо трио мушких гласова. У Концерту за оргуље у Ге-дуру Ј. С. Баха био је убедљивији, да би своју праву величину показао у импровизацијама, иначе заборављеној и запостављеној дисциплини у новим временима, у којима је био маестралан, од бајковитих нежних регистара до грмљавине тоталног звука.
Снимак концерта Золтана Борбеља на оргуљама у Римокатоличкој цркви у Сенти које су захваљујући Борбељу постале још један концертни инструмент у Србији – приказао је оргуљаша са стилом и великом праксом. Корал Ј. С. Баха, Скерцо Мориса Дирифлеа водили су у бизарну Игру смрти Сен Санса са занимљивим регистрима (обрада из оркестарске партитуре), да би врхунац вечери била Звона Вестминстера из Свите бр. 3 Луја Вјерна, оргуљаша цркве Нотр Дам у Паризу – прави ватромет боја у изузетно захтевној и ефектној композицији.
У камерној вечери приказана је улога оргуља у синергији с другим инструментима, што понекад може бити и контрапродуктивно због волумена звука оргуља и ограничености осталих инструмената. Ово вече је било успешно, јер су добро комбиновани састојци. Нарочито се издвојио бас баритон Милан Станчић у аријама Баха и Хендла, Ђорђе Милошевић као одличан континуо свирач на барокном виолончелу и кларинетиста Марко Ђорђевић са духовитом и врцавом Темом са варијацијама Анте Гргина. Осим Баха, изведена је савремена нумера Црвено окно Петера Ебена за трубу и оргуље (Александар Солунац, труба), Pari Intervallo Арво Перта (Милица Сабљић) и Бокеринијев хиперпознати Менует за четири руке (Бранка Ђорђевић и Ђорђе Гавриловић). Лана Јеленковић је, као и обично, била у свом елементу, и у камерној музици и соло. Мислећи на нове генерације, Оргуље у Артиш лабу за децу од три до шест година реализовала је оргуљашицa Вишњa Димитријевић. Концерти већег обима и значајнија гостовања остављени су за здравствено боља времена, за која се веома надамо да ће доћи већ следеће године.