Nametnuti svedok vidi sve

Dvadeseti Dani orgulja u Beogradu

Jubilarno 20. izdanje međunarodnog festivala Dani orgulja – Dies organorum održano je u svedenoj formi od 11. do 18. oktobra u organizaciji Kulturnog centra Beograda, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije

Program festivala Dani orgulja – Dies organorum inspirisan je velikim Zaninovim orguljama u Katedrali Blažene Djevice Marije, predstavio umetnike koji su već nastupali na festivalu, snimci koncerata bili su emitovani na jutjub kanalu Kulturnog centra Beograda, dok je broj mesta za publiku bio ograničen.
Dvadesetogodišnjici festivala posvećen je kratak dokumentarni film Nebeski zvuci – 20 godina festivala orgulja u Beogradu (jutjub KCB) Nene Mihajlović Vlajković, dugogodišnje urednice muzičkog programa KCB, pokretača festivala i umetničke direktorke nekoliko njegovih izdanja. Poetski razigran audio-vizuelni materijal pratili su često citati sufi mistika iz 13. veka Rumija, a mi bismo voleli da su u film uključeni i razgovori sa učesnicima.
Solistički su u Katedrali nastupili Dalibor Miklavčič (Slovenija) i Pavel Kohout (Češka), virtuelno smo čuli Zoltana Borbelja iz Sente, a za kraj je ostavljen koncert kamerne muzike sa više izvođača. Kamera je kao nametnuti svedok prikazala orguljaše u novoj vizuri, jer oni obično sviraju na galeriji i publika ih ne vidi. Ovoga puta videli smo kako izgleda sviranje na tri registra, ali i tehniku rada nogu na basovim deonicama. Najjači utisak ostavio je resital Pavela Kohouta, koji je orgulje predstavio kao moćno, veličanstveno sredstvo muzičkog izraza. Od baroknih autora izvedenih s pravim stilom – J. S. Baha (Preludijum i fuga u Es-duru), Bukstehudea (Čakona u e-molu) i J. G. Valtera (Koncert za orgulje u ha-molu), preko orkestarskog tuti zvuka u Koncertnoj fantaziji češkog kompozitora Jozefa Kličke, nežno lirske Mesečine Luja Vjerna, do francuske zvučne i misaone katedrale Korala u a-molu Sezara Franka, Kohout je vladao instrumentom u svim njegovim mogućnostima. Na bis je izveo furiozni Vivaldijev koncert, a mogao je i više.
Dalibor Miklavčič je razvodnio svoj nastup na samom početku koncerta neprivlačnim delima pozne renesanse (Paul Hofhajmer i Eustaš du Kourua) – himnama posvećenim Bogorodici, u čijem je izvođenju učestvovao hor festivala Vox organalis, zapravo trio muških glasova. U Koncertu za orgulje u Ge-duru J. S. Baha bio je ubedljiviji, da bi svoju pravu veličinu pokazao u improvizacijama, inače zaboravljenoj i zapostavljenoj disciplini u novim vremenima, u kojima je bio maestralan, od bajkovitih nežnih registara do grmljavine totalnog zvuka.
Snimak koncerta Zoltana Borbelja na orguljama u Rimokatoličkoj crkvi u Senti koje su zahvaljujući Borbelju postale još jedan koncertni instrument u Srbiji – prikazao je orguljaša sa stilom i velikom praksom. Koral J. S. Baha, Skerco Morisa Diriflea vodili su u bizarnu Igru smrti Sen Sansa sa zanimljivim registrima (obrada iz orkestarske partiture), da bi vrhunac večeri bila Zvona Vestminstera iz Svite br. 3 Luja Vjerna, orguljaša crkve Notr Dam u Parizu – pravi vatromet boja u izuzetno zahtevnoj i efektnoj kompoziciji.
U kamernoj večeri prikazana je uloga orgulja u sinergiji s drugim instrumentima, što ponekad može biti i kontraproduktivno zbog volumena zvuka orgulja i ograničenosti ostalih instrumenata. Ovo veče je bilo uspešno, jer su dobro kombinovani sastojci. Naročito se izdvojio bas bariton Milan Stančić u arijama Baha i Hendla, Đorđe Milošević kao odličan kontinuo svirač na baroknom violončelu i klarinetista Marko Đorđević sa duhovitom i vrcavom Temom sa varijacijama Ante Grgina. Osim Baha, izvedena je savremena numera Crveno okno Petera Ebena za trubu i orgulje (Aleksandar Solunac, truba), Pari Intervallo Arvo Perta (Milica Sabljić) i Bokerinijev hiperpoznati Menuet za četiri ruke (Branka Đorđević i Đorđe Gavrilović). Lana Jelenković je, kao i obično, bila u svom elementu, i u kamernoj muzici i solo. Misleći na nove generacije, Orgulje u Artiš labu za decu od tri do šest godina realizovala je orguljašica Višnja Dimitrijević. Koncerti većeg obima i značajnija gostovanja ostavljeni su za zdravstveno bolja vremena, za koja se veoma nadamo da će doći već sledeće godine.