„ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА“… СРБИЈЕ

Има Срба који су неизлечиви зависници од мазохистичког туризма. Они још нису подлегли, нити имају намеру да подлегну „географским открићима“ Србије, већ одлазе тамо где ће уживати у правом узбуђењу – где ће им псовати све српско, премлатити их, ауто им бацити у море, излупати или ишкрабати са „U“, „Трактор“, „Србе на врбе“, „Уби(ј) Србина“ и „За дом спремни“

Старије и средовечне генерације сећају се слогана „Упознајмо земљу да бисмо је више волели“. Имао је он не баш вешто скривену идеолошку основу неговања југословенства, титоизма и партизанских традиција, али свакако и патриотских осећања према Југославији као држави. У дело су га спроводили војска, партијске и омладинске организације, млади истраживачи, извиђачи, феријалци, акцијаши… У складу с њим, школе су детаљно планирале и изводиле наставне програме географије, историје и матерњег језика, а посебно ђачке екскурзије.

„ОД ВАРДАРА, ПА ДО ТРИГЛАВА“ Додуше, као много тога другог, и ово се временом витоперило и селективно примењивало. Тако су словеначки и хрватски ученици посећивали планине, језера, море и историјска места углавном унутар својих АВНОЈ-ских република, само у ретким приликама залазећи на исток и југоисток земље – не даље од Београда. Из Љубљане, Марибора, Крања, Загреба, Вараждина и Карловца у посету или на годишњи одмор у Херцег Нови, Врњачку Бању, Мостар или Охрид долазили су само ентузијасти и официри жељни родног краја и остарелих родитеља. С друге стране, српски ученици обавезно су вођени на Бледско и Бохињско језеро, те на Плитвичка језера, путовали су у револуционарна места Бихаћ, Јајце и Дрвар, пентрали се на Ловћен до скарадног маузолеја, а само ретки су од својих професора шапатом чули да је ту раније била Његошева заветна капела. За Кумровец, где се, како смо учили, родио Тито, „највећи син наших народа и народности“, знали су сви, многи тамо ходочастили и похађали партијске курсеве за каријерно катапултирање, али само ретки чак и данас знају и посећују Мишчиће у Дежевској долини близу Новог Пазара где је рођен Свети Сава. Јасеновац, Опленац, Марићевића јаруга, Таково, Текериш, косовско-метохијски и други српски манастири, а о Равној гори да се и не говори, углавном су заобилажени у широком луку. Али зато се лето није могло провести без Дубровника, Хвара, Ровиња и Макарске на тобоже најлепшем мору на свету.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar

    Da sam vest u pisanju kao vi i ja bih tako nesto napisao.Ustvari svako normalan bi ovo napisao

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *