Пандемија америчке моћи: вирус вечног рата

Комбинација неупоредиве америчке моћи и престижа требало је да створи универзалну „веру у добре намере и врхунску интелигенцију, као и крајњу снагу целокупног америчког народа“. Под тим претпоставкама, читава планета морала је да постане америчка. Због чега је „најкасније од 2020. године XXI век постао антиамерички“?

Године 1941. Хенри Лус, амерички дипломата и оснивач магазина Тајм, прогласио је XX столеће за „амерички век“. Сједињене Државе требало је да учине „свет сигурним за слободу и напредак, и то на задовољство свих“. То је била „мисија изузетне нације“ у свету после Другог светског рата. Комбинација неупоредиве америчке моћи и престижа требало је да створи универзалну „веру у добре намере и врхунску интелигенцију, као и крајњу снагу целокупног америчког народа“. Под тим претпоставкама, читава планета морала је да постане америчка. Лус је, донекле, био у праву, примећује Захари Карабел, у тексту који објављује угледно америчко гласило за међународне односе Форин полиси: половина XX била је заиста америчка. Али најкасније „од 2020. године, XXI век постао је антиамерички“. То је нешто што је брзо напредовало и пре пандемије ковида 19. Међутим, пандемија је ове већ дуго присутне тенденције „убрзала и запечатила“: „Може се показати да је ’антиамерички век’ агресивно непријатељски настројен према Сједињеним Државама, али за сада је антиамерички углавном у смислу да је антитетички америчком веку.“
Три стуба на којима је до сада почивала америчка моћ, дефинисани од стране Луса средином прошлог века – војни, економски и политички – констатује овај аутор, сада су темељно поткопани, ако не и сасвим срушени. Данас се неоконзервативац Роберт Кејган, један од аутора „Пројекта за нови амерички век“, који је имао за циљ успостављање глобалног Pax Americana, вајка како ће светом, у одсуству америчког лидерства, завладати закон џунгле. Заправо, у одсуству Сједињених Држава, наставља Карабел, „Пекингу ће можда поћи за руком да успостави мање либерални светски поредак“. Али „у домаћој политици, левица и десница су снажно уједињене у очајању због ерозије америчког века, будући да левица, у време расних подела и доказане некомпетенције владе, оптужује власт за неуспех америчког експеримента“, док десница грчевито истрајава у настојању да „Америку учини поново великом“. И једна и друга опција већ се показују као темељно погрешне. То су само рефлекси прошлих времена, у којима су САД имале статус стварног светског хегемона.
Илузију „сјајне (америчке) економије“ развејао је већ први талас пандемије и „закључавања“, отварајући стрму и погубну спиралу економске, социјалне и политичке кризе, са десетинама милиона нових незапослених. Али већ и пре тога било је јасно, као што је уочио Дмитриј Орлов 2018. године, да је Трампов план Make America Great Again (MAGA) доживео потпуни неуспех: „Испод ружичасте статистике америчког економског раста крила се поражавајућа чињеница да је то резултат пореских олакшица које су привукле транснационалне корпорације да свој профит врате у земљу. Иако им то није помогло (с обзиром на стање њихових акција), то је била катастрофа за америчку владу и за економски систем у целини. Порески приходи су се смањили. Буџетски дефицит за 2018. годину прешао је (драматичних) 779 милијарди долара.“ Потом је, уочава Карабел, „пандемија открила структурне пукотине у Сједињеним Државама“: „Запрепашћење или колутање очима у иностранству на анемични одговор Сједињених Држава на пандемију ковида (’свет нас сажаљева’) напросто је наставак процеса који се одвија већ најмање две деценије“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *