Стратешка филантропија Била Гејтса

Мрачна страна доброчинства

Од избијања вируса корона у јавности су се појавила многа нагађања у вези с улогом коју у свему томе има тренутно други најбогатији човек на свету Бил Гејтс. Да ли је његова умешаност у дешавања и готово махнита потрага за вакцином последица жеље да несебично помогне човечанству, или психопатска потреба да оствари мрачне и себичне циљеве које је себи зацртао?

Оснивач чувеног „Ај-Би-Ема“ Томас Џеј Вотсон, поред тога што је био сјајан пословни човек, био је и велики присталица еугенике. Спајајући лепо и корисно, средином тридесетих година прошлог века направио је „дил“ с Хитлером и у великој мери му помогао у организовању и спровођењу холокауста, а та сарадња није окончана ни почетком отворених непријатељстава између Вотсонове отаџбине и Трећег рајха, о чему у књизи знаковитог наслова „Ај-Би-Ем и холокауст: Стратешки савез нацистичке Немачке и најмоћније америчке корпорације“ из 2001. пише амерички истраживачки новинар Едвин Блек. Новац се све време рата сливао у Вотсонову касу преко Женеве. У исто време Вотсон је на ту тему био ангажован и на домаћем терену. С једне стране учествовао је у организовању логора за америчке држављане јапанског порекла, а с друге у активностима организације „Планирано родитељство“, коју је нешто раније основала Маргарет Санџер. Из те сарадње никло је породично пријатељство које је чак крунисано венчањем унучади Томаса Џеј Вотсона и Маргарет Санџер.
Неколико деценија по окончању Вотсонове сарадње с Хитлером, пријатељске и пословне везе, као и заједничка интересовања довела су до још једног историјског спајања. Док је адвокат Вилијам Гејтс Старији седео у управном одбору „Планираног родитељства“, које је Вотсон и даље финансирао, Мери Максвел Гејтс је била у управном одбору хуманитарне организације „Јунајтед веј“, у којем се налазио и тадашњи извршни директор „Ај-Би-Ема“ Џон Опел. Ове коинциденције довеле су 1980. године до партнерства „Ај-Би-Ема“ и практично тек основане фирме Била Гејтса и Пола Алена које је у ствари „Мајкрософт“ винуло у небеса. Репутација стечена сарадњом с „Ај-Би-Емом“, неспоран таленат, али и суровост у пословању учинили су да „Мајкрософт“ за мало више од деценије постао глобални гигант, као и предмет неколико изгубљених судских спорова због монополских пракси и спречавања конкуренције.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *