Стратешка филантропија Била Гејтса

Мрачна страна доброчинства

Од избијања вируса корона у јавности су се појавила многа нагађања у вези с улогом коју у свему томе има тренутно други најбогатији човек на свету Бил Гејтс. Да ли је његова умешаност у дешавања и готово махнита потрага за вакцином последица жеље да несебично помогне човечанству, или психопатска потреба да оствари мрачне и себичне циљеве које је себи зацртао?

Оснивач чувеног „Ај-Би-Ема“ Томас Џеј Вотсон, поред тога што је био сјајан пословни човек, био је и велики присталица еугенике. Спајајући лепо и корисно, средином тридесетих година прошлог века направио је „дил“ с Хитлером и у великој мери му помогао у организовању и спровођењу холокауста, а та сарадња није окончана ни почетком отворених непријатељстава између Вотсонове отаџбине и Трећег рајха, о чему у књизи знаковитог наслова „Ај-Би-Ем и холокауст: Стратешки савез нацистичке Немачке и најмоћније америчке корпорације“ из 2001. пише амерички истраживачки новинар Едвин Блек. Новац се све време рата сливао у Вотсонову касу преко Женеве. У исто време Вотсон је на ту тему био ангажован и на домаћем терену. С једне стране учествовао је у организовању логора за америчке држављане јапанског порекла, а с друге у активностима организације „Планирано родитељство“, коју је нешто раније основала Маргарет Санџер. Из те сарадње никло је породично пријатељство које је чак крунисано венчањем унучади Томаса Џеј Вотсона и Маргарет Санџер.
Неколико деценија по окончању Вотсонове сарадње с Хитлером, пријатељске и пословне везе, као и заједничка интересовања довела су до још једног историјског спајања. Док је адвокат Вилијам Гејтс Старији седео у управном одбору „Планираног родитељства“, које је Вотсон и даље финансирао, Мери Максвел Гејтс је била у управном одбору хуманитарне организације „Јунајтед веј“, у којем се налазио и тадашњи извршни директор „Ај-Би-Ема“ Џон Опел. Ове коинциденције довеле су 1980. године до партнерства „Ај-Би-Ема“ и практично тек основане фирме Била Гејтса и Пола Алена које је у ствари „Мајкрософт“ винуло у небеса. Репутација стечена сарадњом с „Ај-Би-Емом“, неспоран таленат, али и суровост у пословању учинили су да „Мајкрософт“ за мало више од деценије постао глобални гигант, као и предмет неколико изгубљених судских спорова због монополских пракси и спречавања конкуренције.

[restrict]

ХУМАНИЗАМ БЕЗ РЕНЕСАНСЕ Почетак Гејтсовог хуманитарног рада везује се за 1994. годину, када је основао „Вилијам Х. Гејтс фондацију“, али се у ту делатност озбиљније укључује тек 2000. оснивањем „Бил и Мелинда Гејтс фондације“ у коју је на самом почетку уложио пет милијарди долара да би до 2013. постала „најбогатија добротворна фондација“ на свету са имовином процењеном на 36,6 милијарди долара.
Рад ове фондације убрзо је привукао пажњу јавности не само због значајних учињених доброчинстава него и због сумњивог начина пословања, сличног оном који је одликовао начин рада „Мајкрософта“. Угледни „Лос Анђелес тајмс“ објавио је још 2007. године текст под насловом „Мрачни облаци над добрим делима Гејтсове фондације“ у којем се наводи да су готово сва његова доброчинства у сенци или паралелних потпуно нехуманих пословних подухвата, или осмишљена тако да се новац „обрне“. Писао је тако „Тајмс“ да истовремено док је Гејтсова фондација у Нигерији спроводила програм вакцинисања против дечје парализе, та иста деца су излагана опасности од дисајних болести изазваних испарењима из оближњих нафтних рафинерија италијанске компаније „Ени“ у којој је фондација имала значајна улагања. Испарења из ових постројења у делти Нигера изазвала су, како се тврди у тексту, епидемију бронхитиса код одраслих, и астме и офталмолошких проблема код деце, али и канцера. „Како је истрага Тајмса открила, у супротности са својим донацијама и задужбинарством, фондација остварује огромне финансијске добитке сваке године захваљујући инвестицијама које су у противности с добрим делима“, наводи се у тексту тројице „Тајмсових“ новинара и додаје да, док је фондација уложила 218 милиона долара у вакцинацију против дечје парализе и богиња широм света, укључујући и Нигерију, 423 милиона долара је инвестирала у нафтне компаније које делту Нигера загађују много изнад нивоа дозвољеног у САД или Европи.
Проблем у делти Нигера само је један од „парадокса“ у раду фондације које су изнели аутори текста истичући да „Гејтсова фондација, попут већине филантропа, сваке године поклања најмање пет посто своје вредности како би избегла плаћање пореза (…) а преосталих 95 посто инвестира (…) и то само са једним циљем – остваривањем профита“.
Још директнија крвожедност сакривена иза „филантропије“ може се уочити у програму борбе против сиде коју спроводи фондација. Док је у те сврхе у време писања „Тајмсовог“ текста био издвојен 651 милион долара, сиромашним пацијентима, углавном у Африци, обезбеђивани су искључиво јефтини лекови, чија је ефикасност била далеко мања од неких скупљих и бољих, попут медикамента „калетре“ компаније „Ебот лабораторис“ у којој фондација има уложених 169 милиона долара, од укупно 1,5 милијарди уложених у фармацеутске компаније. У овом случају фондација не само да не жели да обезбеди квалитетније лекове који би пацијентима осетније олакшали живот него их зарад сопствених интереса чини још скупљим лобирајући за поштовање законодавства везаног за интелектуалну својину и то да би се максимизирала профитабилност фармацеутских компанија у које је инвестирала, али и самог „Мајкрософта“. Брук Бејкер, стручњак за интелектуалну својину са Нортистерн универзитета, за „Тајмс“ је тада то прокоментарисао као „фармацеутски апартхејд“.

ОПТУЖБЕ РОБЕРТА КЕНЕДИЈА МЛАЂЕГ Од дана када је „Лос Анђелес тајмс“ писао о човекољубљу Била и Мелинде Гејтс издешавала су се многа друга непочинства у вези с радом фондације. У јеку Гејтсове борбе против вируса корона Роберт Кенеди Млађи, син чувеног Бобија Кенедија и братанац Џона Кенедија, изнео је низ тешких оптужби на његов рачун подсећајући на црни биланс његовог хуманитарног рада. „Да ли ће цела ова пандемија за исход имати огромну корист за Била Гејтса који ће нам пружити технологију за развој глобалних имунитетских пасоша и да ли је могуће да ће Гејтсова фондација бити озбиљно укључена у стварање било какве вакцине? Да ли је то могуће?“, пита се овај адвокат, активиста и писац. „Вакцине су за Била Гејтса ствар стратешке филантропије којом се хране многи његови пословни подухвати (укључујући и амбицију Мајкрософта да контролише подухват глобалног пописивања вакцинисаних) и дају му диктаторску контролу над светском здравственом политиком – ударном главом корпоративног неоимперијализма“, навео је Кенеди, додајући да његова „опсесија вакцинама делује као плод месијанског убеђења да је он предодређен да спаси свет помоћу технологије и божанске спремности да експериментише помоћу живота мање вредних људи“.
Кенеди, поред осталих Гејтсових непочинстава, наводи рад на искорењивању дечје парализе у Индији, започет 2000. године, у који је уложио 1,2 милијарде долара и који је окончан 2017. протеривањем његове фондације из те земље пошто је установљено да је кампања довела до тога да скоро пола милиона деце буде управо заражено дечјом парализом. По одласку Гејтсове фондације из Индије број новозаражених полиом је поново опао, а Светска здравствена организација, чији је Гејтс други највећи финансијер (после владе САД), 2017. невољно је признала да је до глобалне експлозије броја заражених дечјом парализом дошло због соја из вакцина које је даривао Гејтс. До 2018. три четвртине случајева дечје парализе у свету проузроковано је Гејтсовим вакцинама. Гејтс је 2014. финансирао и организовао и тестирање ХПВ вакцине у Индији које је довело до оболевања 1.200 девојчица што од аутоимуних болести, што од проблема с плодношћу. Овај случај је још пред Врховним судом Индије. То су само неки примери које је Кенеди побројао.
Занимљива је и Гејтсова умешаност у избијање епидемије вируса зика преношеног комарцима у Бразилу 2016. године, о чему је „Печат“ већ писао. И ту је зло било прикривено „човекољубивим“ радом. Тада се ова епидемија повезивала с два догађаја – пуштањем у природу генетички модификованих комараца и вакцином Тдап. Гејтсови прсти су умешани у оба, посебно у вакцину Тдап (комбинована заштита од тетануса, дифтерије и великог кашља), која је захваљујући фондацији 2015. постала обавезна за све труднице у Бразилу. Поред временске коинциденције, сумњива је и чињеница да је америчка Агенција за храну и лекове Тдап означила као лек „класе ц“, што значи да није безбедно узимати га током трудноће.
Поред вакцина, Гејтсова фондација је свет завила у црно и ширећи међу сиромашним земљорадницима семена компаније „Монсанто“ (у којој Гејтс, такође, има значајне инвестиције). Тако је, на пример, „Монсанто“ у Индији преузео контролу над 95 одсто, за ову земљу животно важног, семена памука, што је, како је навела светски позната активисткиња Вандана Шива, довело до праве „епидемије самоубистава“ међу сиромашним земљорадницима. Занимљиво је и да је Гејтсова фондација земљорадницима широм Африке поклањала „Монсантова“ семена и тиме их начинила зависним од те компаније, пошто се биљке никле из њих не размножавају, него је неопходно увек изнова куповати семе.
Када укрстите све ово и још много тога о чему због простора нисмо у могућности да пишемо, и додате Гејтсово становиште да је неопходно драстично смањити број људи на планети, онда бојазан од његових планова с вакцином против вируса корона није више у домену дубоких теорија завере него постаје реална. На ово подсећа и Кенеди: „Гејтс је 2010. дао 10 милијарди долара Светској здравственој организацији за обећање да ће радити на смањењу популације, делом и путем вакцина. Месец дана раније за Тед ток је рекао да би нове вакцине могле смањити популацију. Удружење лекара католика из Кеније је 2014. оптужило СЗО да је хемијски стерилисала милионе кенијских жена лажним вакцинама против тетануса. Независне лабораторије пронашле су формулу за стерилизацију у свакој тестираној вакцини. Пошто је дуго негирала оптужбе, СЗО је на крају признала да је развијала вакцине за стерилитет дуже од деценије. Сличне оптужбе стигле су и из Танзаније, Никарагве, Мексика и Филипина.“

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *