Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Оливера Делић
НЕСТАЛИ – српски ратни заробљеници и интернирани цивили – сабирни логор у Сремској Митровици (1915–1916)
„Прометеј“, Нови Сад

Страдање држављана Краљевине Србије у Великом рату пало је у заборав, шира јавност више од седам деценија није довољно информисана о браниоцима Београда, о пониженој и побеђеној српској војсци у четвртој Макензеновој офанзиви, октобра 1915. године, а која је боравила у Сремској Митровици. Ни данас се не сагледава величина трагедије цивилних и војних жртава које су прошле улицама града, боравиле у Казненом заводу и другим прихватним пунктовима.

Полазна тачка у изучавању теме о српским заробљеницима и интернирцима био је интересантан несређен материјал архивске заоставштине др Милана Костића, управника Казненог завода у Сремској Митровици, а затим и адвоката у Земуну, материјал је преузет 1986. године од наследника др Костића.

Пронађени ратни дневник у архивском материјалу разоткрио је димензију трагедије и појединости егзодуса српских војника и цивила у сабирном логору од октобра 1915. до марта 1916. године. Читајући кратке белешке управитеља о различитим ситуацијама и недаћама, развија се саосећање са патњама заробљеника, те се сагледавају околности настанка хуманитарне кризе. Цитирајући записе у овој књизи, драгоцена сведочанства о страдању српског народа учињена су доступним јавности.    

Eдиција ПРОЗНА ДЕЛА СРПСКИХ НАУЧНИКА
„Службени гласник“, Београд

Едиција први пут на једном месту приказује снагу талента и посвећеност наших великих предака. Девет аутора којима су посвећени појединачни томови нису били само велики научници у својим областима већ и ренесансне личности које су често у себи спајале по неколико важних интересовања. Од почетка 19. века до данашњих дана, српски научник је и хуманиста, и државник, и оснивач великих институција, и иноватор на више поља науке, и добротвор, и личност која остаје узор генерацијама. Овом едицијом желимо да покажемо до које мере су реномирани српски научници били и талентовани писци, есејисти, аутобиографи, популаризатори науке. На једном месту нашла су се веома позната дела Са пашњака до научењака (Михајло Пупин), Кроз васиону и векове (Милутин Миланковић), Сулејман и Рокселана (Радован Самарџић), али и она мање знана: Роман јегуље (Михаило Петровић Алас) и Калуђер и хајдук (Стојан Новаковић). Но широко знана или досад позната само кругу стручњака, сва дела штампана у овој едицији први пут дају целовит преглед и увид у особеност и заинтересованост оних које сматрамо нашим великанима. Прилика је то и да се млади читаоци сусретну с тим текстовима и сазнају до које мере су њихови аутори били визионари, али и то колико је снаге и упорности било потребно да би се стигло до висина, јер их – као махом утемељитеље у својим наукама – у време њиховог стасавања и школовања ништа осим личних визија није гурало напред.           

Салман Ружди
САТАНСКИ СТИХОВИ
„Вулкан издаваштво“, Београд

Један од најконтроверзнијих романа свих времена, Руждијево најпознатије и најшокантније дело, одисеја која суптилно меша стварност и машту у наше доба препуно хаоса и чуда.

Пред само свитање тог зимског јутра, негде изнад Ламанша, отети авион је експлодирао. Две фигуре пропадале су кроз облаке. Само што овога пута то нису били облаци популарности, којима су их обасипали верни фанови, већ прави паперјасти облаци. Џибрил Фаришта, најпознатији индијски глумац, прихватио је развој ситуације с песмом на уснама. То се није могло рећи и за његовог пријатеља Саладина Чамчу, човека са хиљаду гласова, који је тренутно био веома лоше воље. Пали су на једну плажу, исцрпљени али живи. Право је чудо како су преживели.

Сигурно се питате како је ово могуће? Вратимо се мало уназад. Све је почело када је једна особа притисла погрешно дугме, онда је авион нестао са контролне табле. Истовремено је дошло до експлозије, а њих двојица су изабрани. Сада када знамо како, постављају се нека много важнија питања: ко их је изабрао? Ко је на страни добра, а ко на страни зла? И можда најважније: ко ће изаћи као победник?           

Алфред Кубин
ДРУГА СТРАНА
„Лагуна“, Београд

Друга страна Алфреда Кубина, пионира књижевне дистопије, сматра се једним од првих романа у историји светске књижевности који су увели дистопијску визију света. Алфред Кубин, кога још називају „Кафком пре Кафке“, својим описом имагинарне Земље снова у коју је смештена радња романа оштро је критиковао Аустроугарску монархију и готово предвидео Први светски рат. Објављен 1909. са ауторовим илустрацијама, које ћете наћи у овом издању, роман Друга страна је утицао и на књижевност немачког надреализма, којој је Кубин претходио, и на уметнике окупљене око Плавог јахача, чијем кругу је и аутор припадао.            

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *