Izlog knjige

Olivera Delić
NESTALI – srpski ratni zarobljenici i internirani civili – sabirni logor u Sremskoj Mitrovici (1915–1916)
„Prometej“, Novi Sad

Stradanje državljana Kraljevine Srbije u Velikom ratu palo je u zaborav, šira javnost više od sedam decenija nije dovoljno informisana o braniocima Beograda, o poniženoj i pobeđenoj srpskoj vojsci u četvrtoj Makenzenovoj ofanzivi, oktobra 1915. godine, a koja je boravila u Sremskoj Mitrovici. Ni danas se ne sagledava veličina tragedije civilnih i vojnih žrtava koje su prošle ulicama grada, boravile u Kaznenom zavodu i drugim prihvatnim punktovima.

Polazna tačka u izučavanju teme o srpskim zarobljenicima i internircima bio je interesantan nesređen materijal arhivske zaostavštine dr Milana Kostića, upravnika Kaznenog zavoda u Sremskoj Mitrovici, a zatim i advokata u Zemunu, materijal je preuzet 1986. godine od naslednika dr Kostića.

Pronađeni ratni dnevnik u arhivskom materijalu razotkrio je dimenziju tragedije i pojedinosti egzodusa srpskih vojnika i civila u sabirnom logoru od oktobra 1915. do marta 1916. godine. Čitajući kratke beleške upravitelja o različitim situacijama i nedaćama, razvija se saosećanje sa patnjama zarobljenika, te se sagledavaju okolnosti nastanka humanitarne krize. Citirajući zapise u ovoj knjizi, dragocena svedočanstva o stradanju srpskog naroda učinjena su dostupnim javnosti.    

Edicija PROZNA DELA SRPSKIH NAUČNIKA
„Službeni glasnik“, Beograd

Edicija prvi put na jednom mestu prikazuje snagu talenta i posvećenost naših velikih predaka. Devet autora kojima su posvećeni pojedinačni tomovi nisu bili samo veliki naučnici u svojim oblastima već i renesansne ličnosti koje su često u sebi spajale po nekoliko važnih interesovanja. Od početka 19. veka do današnjih dana, srpski naučnik je i humanista, i državnik, i osnivač velikih institucija, i inovator na više polja nauke, i dobrotvor, i ličnost koja ostaje uzor generacijama. Ovom edicijom želimo da pokažemo do koje mere su renomirani srpski naučnici bili i talentovani pisci, esejisti, autobiografi, popularizatori nauke. Na jednom mestu našla su se veoma poznata dela Sa pašnjaka do naučenjaka (Mihajlo Pupin), Kroz vasionu i vekove (Milutin Milanković), Sulejman i Rokselana (Radovan Samardžić), ali i ona manje znana: Roman jegulje (Mihailo Petrović Alas) i Kaluđer i hajduk (Stojan Novaković). No široko znana ili dosad poznata samo krugu stručnjaka, sva dela štampana u ovoj ediciji prvi put daju celovit pregled i uvid u osobenost i zainteresovanost onih koje smatramo našim velikanima. Prilika je to i da se mladi čitaoci susretnu s tim tekstovima i saznaju do koje mere su njihovi autori bili vizionari, ali i to koliko je snage i upornosti bilo potrebno da bi se stiglo do visina, jer ih – kao mahom utemeljitelje u svojim naukama – u vreme njihovog stasavanja i školovanja ništa osim ličnih vizija nije guralo napred.           

Salman Ruždi
SATANSKI STIHOVI
„Vulkan izdavaštvo“, Beograd

Jedan od najkontroverznijih romana svih vremena, Ruždijevo najpoznatije i najšokantnije delo, odiseja koja suptilno meša stvarnost i maštu u naše doba prepuno haosa i čuda.

Pred samo svitanje tog zimskog jutra, negde iznad Lamanša, oteti avion je eksplodirao. Dve figure propadale su kroz oblake. Samo što ovoga puta to nisu bili oblaci popularnosti, kojima su ih obasipali verni fanovi, već pravi paperjasti oblaci. Džibril Farišta, najpoznatiji indijski glumac, prihvatio je razvoj situacije s pesmom na usnama. To se nije moglo reći i za njegovog prijatelja Saladina Čamču, čoveka sa hiljadu glasova, koji je trenutno bio veoma loše volje. Pali su na jednu plažu, iscrpljeni ali živi. Pravo je čudo kako su preživeli.

Sigurno se pitate kako je ovo moguće? Vratimo se malo unazad. Sve je počelo kada je jedna osoba pritisla pogrešno dugme, onda je avion nestao sa kontrolne table. Istovremeno je došlo do eksplozije, a njih dvojica su izabrani. Sada kada znamo kako, postavljaju se neka mnogo važnija pitanja: ko ih je izabrao? Ko je na strani dobra, a ko na strani zla? I možda najvažnije: ko će izaći kao pobednik?           

Alfred Kubin
DRUGA STRANA
„Laguna“, Beograd

Druga strana Alfreda Kubina, pionira književne distopije, smatra se jednim od prvih romana u istoriji svetske književnosti koji su uveli distopijsku viziju sveta. Alfred Kubin, koga još nazivaju „Kafkom pre Kafke“, svojim opisom imaginarne Zemlje snova u koju je smeštena radnja romana oštro je kritikovao Austrougarsku monarhiju i gotovo predvideo Prvi svetski rat. Objavljen 1909. sa autorovim ilustracijama, koje ćete naći u ovom izdanju, roman Druga strana je uticao i na književnost nemačkog nadrealizma, kojoj je Kubin prethodio, i na umetnike okupljene oko Plavog jahača, čijem krugu je i autor pripadao.