Ирански шок за Пентагон

СТРАТЕШКЕ АНАЛИЗЕ ПОТЕНЦИЈАЛНОГ СУКОБА

Подсећање на једну од важнијих вежби Пентагона јесте озбиљно упозорење америчким планерима рата на опасност коју представља иранска војска за, на први поглед, надмоћне снаге САД

Све веће тензије између службеног Техерана и Вашингтона после ликвидације иранског генерала Касема Сулејманија у Ираку, и претњи америчког председника Доналда Трампа, изазвале су у добром делу америчких медија и јавности увереност да би рат против Ирана био мачји кашаљ – осуђен на успех и крајње једноставан. Америчку „интервенцију“ у Ирану већ годинама прижељкују и Израел, Саудијска Арабија и њихови регионални савезници. Упркос описаном ентузијазму на страни америчких војних и цивилних власти, појавили су се и дисонантни тонови, па неки амерички стручњаци упозоравају на опрез и кратковидост Трампове политике. Не само што је Иран много већа земља од, на пример, Ирака, који су америчке трупе заједно с коалицијом вољних покориле без много мука, чињеница је да је иранска војска у поређењу са ирачком и много боља, и дичи се напредним системима одбране, а уз то може да рачуна и на помоћ својих савезника, Русије и Кине. Али и без те помоћи Иран би могао да изненади далеко надмоћнијег непријатеља.

[restrict]

ХЛАДАН ТУШ То је донекле шокантан закључак стручњака „Нешенел интереста“, који су у тренутку великих тензија на Блиском истоку упозорили домаћу јавност на неславан исход америчке војне вежбе у организацији Пентагона. Поменуте војне вежбе су наиме још 2002. године биле попут хладног туша за америчке генерале и Белу кућу, јер су показале да би Иран с тадашњим (скромније опремљеним и извежбаним) снагама могао лако да потопи амерички носач авиона и уништи целу борбену групу која би била послата у напад на Иран. Подсећање на тај пример значајно утиче и на хлађење усијаних глава у САД, где није мало оних који сматрају да је савет некадашњег америчког саветника за националну безбедност Џона Болтона да „ако желите да зауставите иранску (нуклеарну) бомбу – бомбардујте Иран!“ – у суштини добар.
У реченој вежби америчким маринцима била је додељена улога „непријатеља“. Јединице генерал-пуковника Пола Ван Рипера су биле зато састављене на сличан начин као што би биле иранске снаге, дакле уз подршку сличних авиона, бродова и копнених јединица. За САД је била та вежба изузетног значаја јер су желели да науче како би се Иран бранио уколико би био нападнут. Вежба је названа „Изазов миленијума 2002“, а њене детаље су смишљали и припремали читаве две године. У операцијама је учествовало 13.500 војника на полигонима идентичним оним какви би били у правом рату, као и на симулираним подручјима. САД су себи у старту дале предност захваљујући употреби напредне технологије, иако је било планирано да буде уведена тек за пет година. Супротстављене стране у тој варијанти ратних игара су добиле и своје боје – Американци су били „плави“, а Иранци „црвени“. Напад је почео пошто је Иран одбио ултиматум „плавих“. „Црвени“ Ван Рипер, са 41 годином искустава у редовима маринаца, добро се припремио за одбрану од напада „плавих“. Када је америчка морнарица стигла на тачку без повратка, Рипер је снажно ударио по противнику. Ракете „црвених“, који су глумили иранске снаге, љуто су са земаљских лансера, цивилних бродова и ниско летећих авиона гађале циљеве и урнисале америчку флоту, да би потом ројеви брзих чамаца уз асистенцију самоубилачких посада задали завршни ударац флоти „плавих“. Дакле, Ван Риперове снаге у улози иранске војске задале су америчким смртан ударац, па су „плави“ морали да признају да су претрпели тежак пораз.
Да све буде аутентично, и почетак напада је најављен преко кодираног саопштења с минарета џамија. У року краћем од 10 минута рат је био окончан а генерал Пол Ван Рипер је у шињелу главнокомандујућег на страни „црвених“, у име иранских снага – победио далеко снажнију војску САД. Аналитичар Мицах Зенко је потом закључио да је „способност противника да нападне америчку флоту са носачем авиона на челу, дакле централни део америчке морнарице – изненадила већину учесника вежбе“. Изненађење је било тако ефикасно да су током остатка војне вежбе њени планери заборавили на правила фер-плеја и на непоштен начин покушавали да помогну америчкој страни, односно „плавима“. Такав обрт у „тактици“ догодио се пошто је генерала Бака Кернана, команданта „плавих“, успаничено позвао његов планер, генерал Гери Лак. Генерал Кернан није могао да верује својим ушима када му је Лак саопштио: „Господине генерале, Ван Рипер је управо потопио све наше бродове.“

ЧУДО КЕРНАНОВО Риперов неочекивани успех угрозио је наставак маневара, јер без подршке бродовља Американци нису могли да изведу најважнији део вежбе који је предвиђао десант на територију „црвених“. План о насилном уласку на територију Ирана пропао је на самом старту. Снаге „плавих“ су чекале на нова наређења код Форт Брега, на обали Сан Дијега и у националном центру Форт Ирвин. „Нисам имао избора – морали смо да обавимо и тај део око насилног уласка“, објашњавао је, годинама касније, разлоге нечасног понашања на бојном пољу генерал Кернан. Укратко, наредио је да се његова већ „потопљена“ флота бродова поново „надува“ и врати у борбу. То је разбеснело генерала Ван Рипера, јер је убрзо схватио, заједно са својим генералштабом „црвених“, да добијају нејасне и контроверзне информације шта се заправо дешава на бојишту. А онда му је синуло – мртви су васкрсли и заједно са већ отписаном америчком флотом поново ратовали, а то је било против правила игре. Ван Рипер је стога из истих стопа позвао Кернана и одбрусио му да „супротна страна (дакле – Иран) никада не би урадила то што сте урадили ви“. Оптужио је генерала Кернана да води „покварену игру“, а својима („црвеним“) одмах потом поручио да следе нова наређења и узму у обзир „поправљене“ податке, па у наставку војне вежбе ратују с већ потопљеним бродовима. Нечасно понашање генерала Кернана га је на крају толико избацило из орбите, да је шест дана касније дао оставку као командант „црвених“ и наредних 17 дана пратио вежбу само као саветник…

СЕНИ ВЕЖБЕ ЋЕ ЛУТАТИ ПО ПЕНТАГОНУ… Поука те војне вежбе и дан-данас одјекује у одајама Пентагона. „Нешенел интерест“ упозорава да је она била црвена линија за америчке јастребове који су жељни окршаја с Ираном да „у правом рату, наравно, нико не би могао да промени правила преко ноћи само зато да би задржао (већ изгубљену) америчку надмоћ“. Да упозорење стиже у право време показују и неки нови помаци у Ирану. Ових дана су снаге Иранске револуционарне гарде представиле нове ракете кратког домета Раад-500. Ради се о јефтинијој, лакшој, бржој и прецизнијој ракети од досадашњих. А то је тек једна од многих врста ракета које поседује Иран. Додатна лоша вест за САД јесте и најновије саопштење Техерана да је домаћој морнарици почетком ове године предата у употребу и прва подморница. Ради се о подморници класе Фатех, а церемонији у бази Бандар Абас присуствовао је и ирански председник Рохани. Према штурим описима иранских званичника, Фатех, полутешка подморница која је у рангу између мањих подморница класе Гадир и већих подморница класе Иунес (модернизована руска подморница класе Кило), опремљена је најмодернијом технологијом. Њена предност је што може да оперише пет недеља потопљена испод површине мора, на дубинама до 200 метара. Поседује сонаре, има електрични погон, модерне системе управљања ватром и противбродским ракетама, навођеним торпедима… Поред четири торпеда калибра 533 мм може да испаљује и крстареће ракете. Иран у овом тренутку има чак 33 подморнице. Иако нису тако напредне као америчке, оне у морском појасу око иранских вода представљају велику опасност за сваког нападача, а пре свега за САД. Зато нема сумње да би и за Америку било мудрије да ратовање с Ираном и убудуће вежба само виртуелно, а не у правом окршају на бојном пољу. Јер би то за агресора могло да се заврши управо онако како су прошли амерички „плави“ у чарци са „иранским снагама“ генерала Ван Рипера 2002. године.

[/restrict] hairy woman онлайн займ с 18 летзайм на карту без электронной почтызайм красноярск