Директор који вози своје ђаке 140 километара дневно добио ново возило од НИС-а

За ђаке раштркане по удаљеним голијским селима долазак у Братљево, где се налази ОШ „Милан Вучићевић Зверац“, некада је подразумевао 15 километара пешачења. За зимских дана пробијање кроз сметове на путу, који је већим својим делом макадам, било је тешко, некада и немогуће. Све се променило пре 16 година када је директор ове установе Видосав Коларевић, ког од миља зову Учо, одлучио да сам довози и одвози своје ђаке кућама. Од тог доба он дневно прелази и по 140 километара, устаје у цик зоре и стиже до сваке, и оне најудаљеније куће. Број ђака диктира и путање. Када одвезе прву туру, враћа се по другу, некада и трећу. На часове он и ученици никада не касне. Ова несвакидашња прича која Учу кандидује за јунака не само ивањичког краја већ и целе Србије нашла је пут до НИС-а. Захваљујући донацијама НИС-а и општине Ивањица он ће од сада својих 11 ђака возити новом ладом нивом. Учо не крије радост. За њега ова донација значи много. Значи и за малишане који ће из удаљених планинских заселака сада удобније и безбедније стизати у школу. Уместо дотрајалог аутомобила у новој лади возиће се не само ученици већ и четири наставника која живе у Ивањици.

„Директорски посао је поприлично стресан, али ме ученици увек разоноде и напуне позитивном енергијом. Најчешће причамо о томе како им је у школи, шта су учили, какве су им оцене, али и о томе ко се у кога заљубио. Дружимо се и поштујемо“, рекао је Учо.

Учо брине о деци, али и о мештанима Братљева јер са њима скоро две деценије дели добро и зло. Они му, каже, и у најтежим тренуцима врате осмех на лице.

„Развезем децу кућама и у повратку увек повезем неког од мештана ако га сретнем на путу. То су много добри људи који улажу велике напоре за школовање своје деце и моја је обавеза да им помогнем колико год могу“, закључио је Учо.            

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *