Direktor koji vozi svoje đake 140 kilometara dnevno dobio novo vozilo od NIS-a

Za đake raštrkane po udaljenim golijskim selima dolazak u Bratljevo, gde se nalazi OŠ „Milan Vučićević Zverac“, nekada je podrazumevao 15 kilometara pešačenja. Za zimskih dana probijanje kroz smetove na putu, koji je većim svojim delom makadam, bilo je teško, nekada i nemoguće. Sve se promenilo pre 16 godina kada je direktor ove ustanove Vidosav Kolarević, kog od milja zovu Učo, odlučio da sam dovozi i odvozi svoje đake kućama. Od tog doba on dnevno prelazi i po 140 kilometara, ustaje u cik zore i stiže do svake, i one najudaljenije kuće. Broj đaka diktira i putanje. Kada odveze prvu turu, vraća se po drugu, nekada i treću. Na časove on i učenici nikada ne kasne. Ova nesvakidašnja priča koja Uču kandiduje za junaka ne samo ivanjičkog kraja već i cele Srbije našla je put do NIS-a. Zahvaljujući donacijama NIS-a i opštine Ivanjica on će od sada svojih 11 đaka voziti novom ladom nivom. Učo ne krije radost. Za njega ova donacija znači mnogo. Znači i za mališane koji će iz udaljenih planinskih zaselaka sada udobnije i bezbednije stizati u školu. Umesto dotrajalog automobila u novoj ladi voziće se ne samo učenici već i četiri nastavnika koja žive u Ivanjici.

„Direktorski posao je poprilično stresan, ali me učenici uvek razonode i napune pozitivnom energijom. Najčešće pričamo o tome kako im je u školi, šta su učili, kakve su im ocene, ali i o tome ko se u koga zaljubio. Družimo se i poštujemo“, rekao je Učo.

Učo brine o deci, ali i o meštanima Bratljeva jer sa njima skoro dve decenije deli dobro i zlo. Oni mu, kaže, i u najtežim trenucima vrate osmeh na lice.

„Razvezem decu kućama i u povratku uvek povezem nekog od meštana ako ga sretnem na putu. To su mnogo dobri ljudi koji ulažu velike napore za školovanje svoje dece i moja je obaveza da im pomognem koliko god mogu“, zaključio je Učo.