Слатки загребачки грех

Лепа Брена и Хрвати

Фуриозни концерт Лепе Брене у Загребу неочекивано је изазвао салве носталгичних емоција према бившој Југославији, упркос тежњи хрватских чистунаца да „домовински рат“ буде свакодневна мера свега у Хрватској, тим пре што је у току била и председничка изборна кампања

Скоро да је паника захватила чуваре хрватске домољубне чистоте и независне државности, када је само недељу дана пре председничких избора, и још у време католичког Адвента, Загребом са два концерта протутњала Лепа Брена. Јер уместо божићних звончића, адвентских верских концерата и промицања пригодних домољубних песама, орила се песма „Ја сам Југословенка“. „Очи су ми море Јадранско, косе су ми класје панонско, сетна ми је душа словенска, ја сам Југословенка“, певала је крцата загребачка Арена углас с Бреном и прве и друге вечери.

ЗВЕЗДА ПЕТОКРАКА И ЈУГОСЛОВЕНКА Нешто тако могло се наслутити још пре концерта, приликом сусрета и ручка са градоначелником Загреба Миланом Бандићем који је, најављујући спектакл, рекао да Загрепчани воле Брену. „Бранитељски портал“ је одмах пожурио да прокоментарише како „Бандић не може без источног греха“, алудирајући и на његов недавни сусрет са Драганом Марковићем Палмом.
И није за домољубне чистунце, можда, ни био толики проблем што се певала баш „Југословенка“ већ што је неких 40.000 Хрвата (два пута по 20.000) у „Арени“ знало напамет цео текст те песме. И то, углавном, младих људи који о дешавањима пре тридесетак година знају само из прича, па и својих „домољубних чувара“.
У стилу звезде која је некада на своје концерте долазила и хеликоптером, Брена се на бину спустила с крова загребачке арене на звезди петокраки.
„У Загребу је било незаборавно и веома емотивно“, написала је после на друштвеним мрежама. „Концерти који носе радост, љубав и добре вибрације. Загреб, хвала“, додала је она а многи су се присетили њених својевремених речи: „Ја сам вероватно последња Југословенка. И јесам носталгична, јер је то време које је мене као уметника изнедрило. И ако ме питате, да, ја сам и даље у срцу Југословенка.“

[restrict]

„НАЦИОНАЛНА СРАМОТА“ Отуда и не чуди саопштење четворице пензионисаних хрватских генерала који су овај концерт окарактерисали као „националну срамоту у хрватскоме главном граду“. Иван Тољ, Иван Капулар, Маринко Крешић и Миле Ћук осули су дрвље и камење на Лепу Брену, али и све оне који су концерту присуствовали.
Ови истакнути „чувари хрватске домољубне чистоте“ навели су како су се на концерту вијориле југословенске заставе са звездом петокраком, под којом су, како тврде, почињени небројени злочини над хрватским народом.
Запитали су се „је ли могуће да је друштвено прихватљиво и да није кажњиво махати злочиначким заставама усред главног града суверене и међународно признате државе“, преноси „Хина“. „У Загребу се 14. и 15. децембра 2019. догодило јавно срамоћење хрватског народа и Републике Хрватске. Фахрета Јахић Живојиновић, познатија као Лепа Брена, одржала је у загребачкој Арени концерт у којем је бацила у транс обожаватеље њеног лика и дела… Је ли то иста она Лепа Брена, која се ’насликавала’ у Брчком за време великосрпске агресије у маскирној униформи непријатељских формација које су јуришале на Хрватску, Босну и Херцеговину, разарале градове и села, убијале невине људе“, упитали су пензионисани генерали и упитали да ли је „случајно да се ово вређање и срамоћење одвија у Адвенту, у Загребу и недељу дана пре избора за председника Републике Хрватске“.

СУОЧАВАЊЕ С ПРОШЛОШЋУ За Миодрага Линту, председника скупштинског одбора за дијаспору, ово писмо није ништа ново и неочекивано већ само још један у низу доказа да је темељ хрватске државе усташтво и геноцидна НДХ, и да је Хрватска једна шовинистичка држава у којој доминирају мржња и нетрпељивост према Србима и свему што је српско. „Јасно је и из овог писма да се Хрватска није суочила са својом злочиначком и геноцидном прошлошћу“, оштро ће у медијима прокоментарисати Линта.
Ни сама Брена није оћутала нападе хрватских генерала. „Мислила сам да сам одрасла у земљи у којој није било верске, националне и сексуалне дискриминације, али ме је ово подсетило да су на Балкану и даље најгласнији хушкачи, викачи и примитивци. Говором мржње желе да ме повреде“, рекла је Брена још једном подвлачећи да је била и остала особа која је волела ту земљу – Југославију. „Не могу да кажем да патим за њом. Мислим да је Југославија била једна мала претеча Европске уније и тако сам је одувек посматрала. И кад певам ту песму, ја мислим на некакво јединство, добру комуникацију међу нашим суседима, комшијама, зато што смо ми геополитички, географски и економски и како год, упућени једни на друге. И кад певам ту песму, ја размишљам како смо били добре комшије, јер је управо то нешто што пропагира цео свет.“

НЕПОЖЕЉНА МУЗИКА Да случај гостовања Лепе Брене у Загребу није усамљен говоре бурне реакције Хрвата кад год су српски музичари имали концерте у Хрватској или гостовали на њиховим фестивалима.
Само десетак дана пре Лепе Брене, новосадска група „Фрајле“ отворила је Дубровачки зимски фестивал, али нису сви били одушевљени музичким избором организатора. Ансамбл клапа „Рагуза“ из Дубровника објавио је на својој страници на Фејсбуку текст из кога је више него јасно да нису били одушевљени наступом квартета Новосађанки које су упоредили са Цецом Ражнатовић.
„Ево управо побегао са Страдуна. Упаљена је прва Адвентска свећа и онда све у духу дубровачке традиције почеле на бини певати Фрајле из Новога Сада. Лепо су оне поздравиле окупљене грађане и рекле им да одмах ћаскају и лепо певају са њима и песма је кренула, нема шта права адвентска. Ипак је то било превише за моје уши, па сам отишао одмах кући. Са пуним правом очекујем идућу сетеману, тј. другу Адвентску свећу уприличити са познатом певачицом Ражнатовић Цецом. Иначе, вечерас наступа у Ревелину и Бајага. Паметном доста“, наведено је у објави.
Момчило Бајагић Бајага се већ више пута нашао на мети хрватских ветерана. После прошлогодишње кампање која се водила против његовог наступа на Данима пива у Карловцу, када је његов наступ отказан због навода ветерана да је „певао четничке песме“ српским борцима док је рат трајао, најпознатији рок (државни) непријатељ Хрватске из Србије поново се овог лета нашао на удару.
Део хрватских ветерана из Плоча такође се успротивио његовом наступу у оквиру Фестивала „од 2 до 2“ у том граду. Од организатора, Удружења студената, тражили су да његов наступ откажу, пошто је, према њиховим речима, Бајага 1993. наводно дизао морал српским војницима у Книну певајући „четничке“ песме.
Сличан сценарио се поновио и почетком септембра пред популарни хрватски фестивал Рујанфест, када је загребачко удружење хрватских ратних војних инвалида (ХВИДРА) позвало тамошњу јавност на бојкот фестивала због најављеног учешћа Бајаге, Секе Алексић, Мирослава Илића, Жељка Јоксимовића, Жељка Самарџића и Слободана Вељковића Цобија.

ЛАКЕ СРПСКЕ НОТЕ Колико су, међутим, певачи „лаке“ народне музике популарни у нашем суседству, говори и то што пуне и највеће хрватске дворане. На пример, Бобан Рајовић, који у Србији углавном пева по клубовима, одржао је два концерта у сплитској „Спаладијум арени“ и један у загребачкој Арени, највећој дворани у Хрватској. Прилог о његовом концерту објављен је и у Дневнику РТЛ-а.
Анализирајући реакције хрватских медија за новосадски информативни портал „021“, маркетиншки стручњак из Загреба Андро Петани каже да су неки хрватски портали вест о гостовању Лепе Брене преносили тако да су малтене провоцирали реакције, јер их је то забављало. „Што се тиче самог тог певања публике, ја заиста мислим да је то психологија масе, јер верујем да се многи људи који су певали ту песму збиља не сматрају Југословенима и да би у неким другим околностима запевали и Томпсона, и неки од њих ће вероватно на предстојећим изборима гласати за неке десне кандидате.“
Актуелна хрватска председница Колинда Грабар Китаровић (ХДЗ) на почетку своје кампање определила се за репертоар на којем је била и једна од песама проусташког певача Марка Перковића Томпсона. Заузела је друго место, и иде у други круг са Зораном Милановићем (СДП). Да је неко од председничких кандидата запевао „Југословенку“, судећи по Загрепчанима, другог круга можда не би ни било.

[/restrict]