Slatki zagrebački greh

Lepa Brena i Hrvati

Furiozni koncert Lepe Brene u Zagrebu neočekivano je izazvao salve nostalgičnih emocija prema bivšoj Jugoslaviji, uprkos težnji hrvatskih čistunaca da „domovinski rat“ bude svakodnevna mera svega u Hrvatskoj, tim pre što je u toku bila i predsednička izborna kampanja

Skoro da je panika zahvatila čuvare hrvatske domoljubne čistote i nezavisne državnosti, kada je samo nedelju dana pre predsedničkih izbora, i još u vreme katoličkog Adventa, Zagrebom sa dva koncerta protutnjala Lepa Brena. Jer umesto božićnih zvončića, adventskih verskih koncerata i promicanja prigodnih domoljubnih pesama, orila se pesma „Ja sam Jugoslovenka“. „Oči su mi more Jadransko, kose su mi klasje panonsko, setna mi je duša slovenska, ja sam Jugoslovenka“, pevala je krcata zagrebačka Arena uglas s Brenom i prve i druge večeri.

ZVEZDA PETOKRAKA I JUGOSLOVENKA Nešto tako moglo se naslutiti još pre koncerta, prilikom susreta i ručka sa gradonačelnikom Zagreba Milanom Bandićem koji je, najavljujući spektakl, rekao da Zagrepčani vole Brenu. „Braniteljski portal“ je odmah požurio da prokomentariše kako „Bandić ne može bez istočnog greha“, aludirajući i na njegov nedavni susret sa Draganom Markovićem Palmom.
I nije za domoljubne čistunce, možda, ni bio toliki problem što se pevala baš „Jugoslovenka“ već što je nekih 40.000 Hrvata (dva puta po 20.000) u „Areni“ znalo napamet ceo tekst te pesme. I to, uglavnom, mladih ljudi koji o dešavanjima pre tridesetak godina znaju samo iz priča, pa i svojih „domoljubnih čuvara“.
U stilu zvezde koja je nekada na svoje koncerte dolazila i helikopterom, Brena se na binu spustila s krova zagrebačke arene na zvezdi petokraki.
„U Zagrebu je bilo nezaboravno i veoma emotivno“, napisala je posle na društvenim mrežama. „Koncerti koji nose radost, ljubav i dobre vibracije. Zagreb, hvala“, dodala je ona a mnogi su se prisetili njenih svojevremenih reči: „Ja sam verovatno poslednja Jugoslovenka. I jesam nostalgična, jer je to vreme koje je mene kao umetnika iznedrilo. I ako me pitate, da, ja sam i dalje u srcu Jugoslovenka.“

[restrict]

„NACIONALNA SRAMOTA“ Otuda i ne čudi saopštenje četvorice penzionisanih hrvatskih generala koji su ovaj koncert okarakterisali kao „nacionalnu sramotu u hrvatskome glavnom gradu“. Ivan Tolj, Ivan Kapular, Marinko Krešić i Mile Ćuk osuli su drvlje i kamenje na Lepu Brenu, ali i sve one koji su koncertu prisustvovali.
Ovi istaknuti „čuvari hrvatske domoljubne čistote“ naveli su kako su se na koncertu vijorile jugoslovenske zastave sa zvezdom petokrakom, pod kojom su, kako tvrde, počinjeni nebrojeni zločini nad hrvatskim narodom.
Zapitali su se „je li moguće da je društveno prihvatljivo i da nije kažnjivo mahati zločinačkim zastavama usred glavnog grada suverene i međunarodno priznate države“, prenosi „Hina“. „U Zagrebu se 14. i 15. decembra 2019. dogodilo javno sramoćenje hrvatskog naroda i Republike Hrvatske. Fahreta Jahić Živojinović, poznatija kao Lepa Brena, održala je u zagrebačkoj Areni koncert u kojem je bacila u trans obožavatelje njenog lika i dela… Je li to ista ona Lepa Brena, koja se ’naslikavala’ u Brčkom za vreme velikosrpske agresije u maskirnoj uniformi neprijateljskih formacija koje su jurišale na Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, razarale gradove i sela, ubijale nevine ljude“, upitali su penzionisani generali i upitali da li je „slučajno da se ovo vređanje i sramoćenje odvija u Adventu, u Zagrebu i nedelju dana pre izbora za predsednika Republike Hrvatske“.

SUOČAVANJE S PROŠLOŠĆU Za Miodraga Lintu, predsednika skupštinskog odbora za dijasporu, ovo pismo nije ništa novo i neočekivano već samo još jedan u nizu dokaza da je temelj hrvatske države ustaštvo i genocidna NDH, i da je Hrvatska jedna šovinistička država u kojoj dominiraju mržnja i netrpeljivost prema Srbima i svemu što je srpsko. „Jasno je i iz ovog pisma da se Hrvatska nije suočila sa svojom zločinačkom i genocidnom prošlošću“, oštro će u medijima prokomentarisati Linta.
Ni sama Brena nije oćutala napade hrvatskih generala. „Mislila sam da sam odrasla u zemlji u kojoj nije bilo verske, nacionalne i seksualne diskriminacije, ali me je ovo podsetilo da su na Balkanu i dalje najglasniji huškači, vikači i primitivci. Govorom mržnje žele da me povrede“, rekla je Brena još jednom podvlačeći da je bila i ostala osoba koja je volela tu zemlju – Jugoslaviju. „Ne mogu da kažem da patim za njom. Mislim da je Jugoslavija bila jedna mala preteča Evropske unije i tako sam je oduvek posmatrala. I kad pevam tu pesmu, ja mislim na nekakvo jedinstvo, dobru komunikaciju među našim susedima, komšijama, zato što smo mi geopolitički, geografski i ekonomski i kako god, upućeni jedni na druge. I kad pevam tu pesmu, ja razmišljam kako smo bili dobre komšije, jer je upravo to nešto što propagira ceo svet.“

NEPOŽELJNA MUZIKA Da slučaj gostovanja Lepe Brene u Zagrebu nije usamljen govore burne reakcije Hrvata kad god su srpski muzičari imali koncerte u Hrvatskoj ili gostovali na njihovim festivalima.
Samo desetak dana pre Lepe Brene, novosadska grupa „Frajle“ otvorila je Dubrovački zimski festival, ali nisu svi bili oduševljeni muzičkim izborom organizatora. Ansambl klapa „Raguza“ iz Dubrovnika objavio je na svojoj stranici na Fejsbuku tekst iz koga je više nego jasno da nisu bili oduševljeni nastupom kvarteta Novosađanki koje su uporedili sa Cecom Ražnatović.
„Evo upravo pobegao sa Straduna. Upaljena je prva Adventska sveća i onda sve u duhu dubrovačke tradicije počele na bini pevati Frajle iz Novoga Sada. Lepo su one pozdravile okupljene građane i rekle im da odmah ćaskaju i lepo pevaju sa njima i pesma je krenula, nema šta prava adventska. Ipak je to bilo previše za moje uši, pa sam otišao odmah kući. Sa punim pravom očekujem iduću setemanu, tj. drugu Adventsku sveću upriličiti sa poznatom pevačicom Ražnatović Cecom. Inače, večeras nastupa u Revelinu i Bajaga. Pametnom dosta“, navedeno je u objavi.
Momčilo Bajagić Bajaga se već više puta našao na meti hrvatskih veterana. Posle prošlogodišnje kampanje koja se vodila protiv njegovog nastupa na Danima piva u Karlovcu, kada je njegov nastup otkazan zbog navoda veterana da je „pevao četničke pesme“ srpskim borcima dok je rat trajao, najpoznatiji rok (državni) neprijatelj Hrvatske iz Srbije ponovo se ovog leta našao na udaru.
Deo hrvatskih veterana iz Ploča takođe se usprotivio njegovom nastupu u okviru Festivala „od 2 do 2“ u tom gradu. Od organizatora, Udruženja studenata, tražili su da njegov nastup otkažu, pošto je, prema njihovim rečima, Bajaga 1993. navodno dizao moral srpskim vojnicima u Kninu pevajući „četničke“ pesme.
Sličan scenario se ponovio i početkom septembra pred popularni hrvatski festival Rujanfest, kada je zagrebačko udruženje hrvatskih ratnih vojnih invalida (HVIDRA) pozvalo tamošnju javnost na bojkot festivala zbog najavljenog učešća Bajage, Seke Aleksić, Miroslava Ilića, Željka Joksimovića, Željka Samardžića i Slobodana Veljkovića Cobija.

LAKE SRPSKE NOTE Koliko su, međutim, pevači „lake“ narodne muzike popularni u našem susedstvu, govori i to što pune i najveće hrvatske dvorane. Na primer, Boban Rajović, koji u Srbiji uglavnom peva po klubovima, održao je dva koncerta u splitskoj „Spaladijum areni“ i jedan u zagrebačkoj Areni, najvećoj dvorani u Hrvatskoj. Prilog o njegovom koncertu objavljen je i u Dnevniku RTL-a.
Analizirajući reakcije hrvatskih medija za novosadski informativni portal „021“, marketinški stručnjak iz Zagreba Andro Petani kaže da su neki hrvatski portali vest o gostovanju Lepe Brene prenosili tako da su maltene provocirali reakcije, jer ih je to zabavljalo. „Što se tiče samog tog pevanja publike, ja zaista mislim da je to psihologija mase, jer verujem da se mnogi ljudi koji su pevali tu pesmu zbilja ne smatraju Jugoslovenima i da bi u nekim drugim okolnostima zapevali i Tompsona, i neki od njih će verovatno na predstojećim izborima glasati za neke desne kandidate.“
Aktuelna hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović (HDZ) na početku svoje kampanje opredelila se za repertoar na kojem je bila i jedna od pesama proustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona. Zauzela je drugo mesto, i ide u drugi krug sa Zoranom Milanovićem (SDP). Da je neko od predsedničkih kandidata zapevao „Jugoslovenku“, sudeći po Zagrepčanima, drugog kruga možda ne bi ni bilo.

[/restrict]