Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Амбасадорске оставке

Одређени потези западних дипломата у Приштини као да су у координацији са почетком рада Суда за злочине ОВК, како би на одређена руководећа места дошли „неупрљани“ и њима погоднији албански кадрови

Није честа појава да страни званичници на Косову и Метохији ударају „пацке“ Албанцима, тим пре што се ради о њиховим „ученицима“ и штићеницима. А нарочито није уобичајено када то уради амерички амбасадор, који је преко твитера саопштио да су Сједињене Америчке Државе напустиле борд Косовске агенције за упоређивање и верификацију имовине због тога што се њоме косовско руководство користи ради личних и политичких интереса.

НЕПРИХВАТЉИВИ КАНДИДАТ „Одабиром неквалификованих ортака на позицијама у влади нарушава се имиџ Косова и издаје поверење јавности“, навео је амбасадор Филип Коснет, што је само кулминација његових, у више наврата поновљених, критика одлуке косовске скупштине да на место председника секретаријата ове косовске агенције именује „неквалификованог кандидата“ Насера Шаљу, бившег команданта ОВК.
Из сличних побуда је то пре пет месеци учинила и Велика Британија, када је одлазећи британски амбасадор Рори О’Конел дао оставку на место председника борда ове агенције. Из британске амбасаде тада је поручено да је косовска скупштина именовала кандидата који не испуњава критеријуме за ову позицију и тиме прекршила меморандум о сарадњи са овом амбасадом.
Критику на рачун Шаље изнео је и немачки амбасадор у Приштини Кристијан Хелд, који је изјавио да „нико не треба да очекује да они који покушавају да помогну буду само декор“. Додао је и да страни амбасадори не могу да буду третирани као „завесе за прозоре“.
У исто време Шаља им је поручио да „нема намеру да даје оставку“, јер су га на ту позицију изгласали посланици Скупштине Косова. Иначе, Насер Шаља је био оптужен за ратне злочине у предмету Клечка, заједно са замеником премијера у оставци Фатмиром Љимајем.
У Клечкој се десио масакр, масовно убиство 22 цивила српске националности током јула 1998. Њих је ОВК киднаповала, стрељала, а потом спалила. То је био један од најтежих злочина које је починила ОВК пре и током рата на КиМ.

КРВАВЕ РУКЕ Међутим, индикативно је да су се тек после више месеци од Шаљиног избора Американци, Британци и Немци забринули због његове „некомпетентности“.
Аналитичари и познаваоци прилика на КиМ запажају да су овакви случајеви дистанцирања учестали откад је прорадио Суд за злочине ОВК.
„Занимљиво је да им досад људи из ОВК нису сметали, без обзира на којој су функцији. Али чини се да сада то почиње да им смета, мада опет недовољно да отворено кажу: ’Сметају, јер су били команданти ОВК и што можда имају руке упрљане крвљу’“, оценио је за „Спутњик“ политички аналитичар Бранко Радун. По његовим речима, ипак се нешто дешава што говори да постоји одређени притисак и намера из Лондона, Вашингтона и Берлина да се „замене“ политички челници из бивше ОВК неким новим некомпромитованим снагама.

ПОВРАЋАЈ УЗУРПИРАНЕ ИМОВИНЕ Косовска агенција за упоређивање и верификацију имовине (КАУВИ) формирана је 9. јуна 2016. године одлуком Скупштине Косова а Српска листа је још тада предала покрајинском Уставном суду захтев за повлачење Закона о тој агенцији, јер је изгласан уз кршење процедуре предвиђене косовским уставом.
Агенција, која је правни следбеник Косовске агенције за имовину, има надлежност да прима захтеве заинтересованих лица за повраћај имовине на Косову која им је након 1999. године незаконитим путем одузета.
Како је још 2016. упозоравала Српска листа, повратак расељених Срба и не-Албанаца лимитиран је недостатком ефикасног механизма за повраћај узурпиране имовине. При томе, Агенцији за упоређивање и верификацију имовине дато је у надлежност право да управља имовином расељених лица која нису у могућности да је користе.
Већ двадесет година је прошло од конфликта на Косову а у фиокама ове агенције још увек стоје на десетине хиљада нерешених предмета. Многи Срби, чија је имовина узурпирана после рата, још увек чекају решења за своје стамбене и пословне просторе. То је и главни разлог што се многе српске породице не враћају да живе и раде на КиМ.
Очигледно да поменутим амбасадорима проблем Срба и њихове имовине није био разлог за оставке и критике самозваних власти у Приштини већ властит циљеви које овим потезом желе да остваре.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *