Почетна / Култура / Књиге, браћо, а не крофне с чоколадом

Књиге, браћо, а не крофне с чоколадом

ЛЕТО И ЧИТАЊЕ

Институција књиге и читања још увек није избрисана иако јесте ослабљена. Док год се диже толика помпа у књижарама око тога шта читати на летњем одмору, постоји нада да ће неодлучни и изгубљени миленијалски читалац с плаже моћи да се „превари“ и да му се „утрапи“ нека не тако плажењска књига

 

Иако је глобализам једна суперорганизована идеологија, она је испројектовала дневне, месечне, годишње (а и много даље) моделе понашања и живљења својих поданика, тако да они мисле како сами доносе одлуке и планове за своје животе и раде оно што им је најпрактичније и што им највише прија. Тако и чувена парола „читам књиге на годишњем одмору“ није последица стварне организације животних обавеза већине (потенцијалног) читалачке публике него несвесног уклапања у глобално понашање. Свакако да је могуће и у току радне и пословне године проводити време у читању књига, ако би се то хтело и ако би то било популарно, али пошто није, о том периоду се говори као о периоду „страшне гужве“, „силних обавеза“, великих стресова“ а суштински се све време ван посла проводи уз телевизијске серије, видео-игрице и опште таворење (ако већ треба да избегнемо медицински термин депресија). Овако или онако, у поретку глобализма све је то тако скројено да се самоилузија читања остварује на годишњим одморима и, за оне који то могу, туристичким путовањима у источномедитеранска летовалишта (кад говоримо о нашем поднебљу и просечном „уживаоцу“ добробити глобализма). Не би ни то било толико лоше када би се нека вредна књига заиста тада и прочитала, али глобалистички, маркетиншки испирач мозгова је и то питање регулисао још једном паролом (за коју они који је изговарају мисле да је њихов став или одлука) – „хоћу нешто опуштајуће, за плажу“. И глобални посао је тако завршен. Књиге се и иначе не читају а и тада када је карневалски допуштен улазак у свет литературе, оно што туриста на одмору чита умртвљује мислећи апарат и интелектуални потенцијал туристе-читача више него да ништа не чита.

ЛАКЕ И ТЕШКЕ КЊИГЕ Па нека је све и тако, али опет, приметиће неко, институција књиге и читања још увек није избрисана иако јесте ослабљена. Док год се диже толика помпа у књижарама око тога шта читати на летњем одмору, постоји нада да ће неодлучни и изгубљени миленијалски читалац с плаже моћи да се „превари“ и да му се „утрапи“ нека не тако плажењска књига. С друге стране, они који читају целе године, били уморни или одморни, могу бити задовољни плажним периодом јер књижарске и издавачке полице тада бивају додатно напуњене новим књигама, чак и оним које нису „за плажу“. Међу таквим „тешким“ књигама, које су тешке само зато што нису „лаке“, издваја се неколико остварења која могу да обележе ово лето … али и јесен, и зиму, па и пролеће.
Свако ко још увек није имао прилике да чита једног од најбољих савремених америчких писаца Џефрија Јуџинидиса (или Еугенидиса ако се узима у обзир његово грчко порекло), може да почне уназад, с управо објављеном збирком прича Велики експеримент у издању „Дерете“ (превод Ален Бешић). У овој књизи се могу кроз различите приче дотаћи оне теме које су биле присутне најпре у његовом грандиозном роману Мидлсекс – драма суочавања с погрешним полним идентитетом и изградња новог националног и историјског идентитета услед обескорењавања у емиграцији, а потом и у роману Брачни заплет („Плато“, 2014) – преплитање књижевности и живота, разгртање ушушканог малограђанског америчког начина живота који крије многе неискрености и спутаности. У „Дерети“ је изашао и други том трилогије Историја бестијалности, норвешког писца који је писао у другој половини 20. века Јенса Бјернебуеа, под називом Барутана (превод Радош Косовић), где се кроз причу о кули-стационару за богате али морално и ментално поремећене штићенике наставља промишљање о изопачености и покварености норвешког и западног друштва у прошлом веку и свих крвопролића и злочина који су чињени у име државе и разних њених облика. „Дерета“ је представила и досад непознато дело нобеловца Исака Башевиса Сингера Црвена Кејла (превод Игор Цвијановић), у којем су осликани предратно јеврејско подземље и криминал у Варшави.
Својеврсно откриће јесте и роман Водендух америчког писца Нејтана Хила у издању „Лагуне“ (превод Марко Младеновић), у којем се кроз породичну сагу прати трансформација америчког сна из педесетих година и студентске револуције ’68. до данашње ере у којој је свака пора живота маркетиншки обрађена или је живот нашао своју супституцију у видео-игрицама. За оне који воле приче у „Лагуни“ ће моћи да нађу необичну збирку прича Изненада неко покуца на врата савременог пољског писца Етгара Керета (у преводу Миле Гавриловић), код кога има нечег од Кафкиног апсурда, Вонегатове ироније или хумора Вудија Алена.
Поклоници Пељевинове прозе истински ће се обрадовати због његовог најновијег романа iPhuck10 у издању „Платоа“, у преводу Наталије Ненезић. Неисцрпни таленат овог мистериозног руског писца и највећег критичара данашњице у овом роману завртеће мозак и оног ко се први пут сусреће с њим. Ајфак10 је најновија генерација справице која је услов људског постојања у дигитализованом виртуелизованом свету. Причу овог романа приповеда полицијски алгоритам под славним полицијско-књижевним именом Порфирије Петрович, али њени вртоглави ломови нису пројекција будућности већ беспоштедна сатира нашег доба.
Проналажење смисла постојања и филозофско проблематизовање наше стварности одувек је била издавачка преокупација „Платоа“, па је тако овог лета овај издавач представио и савременог америчког филозофа Данијела Клајна са књигом Сваки пут кад нађем смисао живота они га промене (у превод Драгиње Марић), која иако дотиче темељна питања људског живота, чини то језиком и мишљу врло јасном и читком, каткад и сасвим духовитом, па се зато може и те како наћи у коферу с неопходним стварима за летовање.

ДОК СЕДИТЕ НА ШЉУНКУ Кад је већ поменут кофер и основни покретач овог текста – летовање и читање књига – није згорег забележити и један куриозитет који може бити охрабрујући за оне који своје књиге нису стигли да набаве пре пута или то нису хтели а онда су се на плажи предомисли и помислили – ех кад бих сад могао да купим неку књигу. Могуће је и то. Печатов критичар(ка) се у то уверила седећи на једној не много познатој, врло лепој црногорској плажи. Сигурно се сви сећају како су некада, пре него што су постојали закупци плажа а људи могли слободно да седе на шљунку или песку без пребројавања за цену обавезне лежаљке, плажом умеле да прођу локалне домаћице с корпом пуном крофни с чоколадом за педесет центи. Е, таквих крофнарки више нема јер њихова понуда конкурише понуди закупаца плажа, али је зато појава младића са повећим нарамком књига, по цени од 5 евра (комад), испод профитног радара плажара-закупаца због, по њима, заумне природе самог тог посла. Тако се на јадранским плажама, уместо крофни могу пазарити књиге, и на екавици и на јекавици, без ПДВ-а и без дозвола „Морског добра“ и других предузећа задужених за ред на обали, јер то не изазива никакав већи неред. Тако, у том нарамку књига, поред свих оних плажењских лаких хитова љубавних и трилерских, можете пробрати и први том сасвим свеже, амбициозне француске трилогије Вернон Тродон у издању „Booke“, о модерној антихероини која пркоси француском друштву и разобличава све обрасце политичке и сваке друге коректности, или роман Андре Асимама Зови ме својим именом у издању београдског „Штрика“ (превод Марија Обрадовић), који је заједно са истоименим филмом (приказаним на прошлом Фесту код нас) постао безмало планетарни хит, покушавајући да представи на хуманистички, универзални, идеални начин хомосексуалну љубав два младића (?).
Све поменуте књиге, као и неке друге њима сличне, погодне су за читање и на годишњем одмору и ван њега, и на мору и на планини и у граду, и са крофнама и без њих, зато што су оне „лаке“ свима онима којима су „тешке“ „лаке књиге за плажу“ на чијим корицама или пропратним постерима фигурирају шкољке и плажни асесоари.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *