Почетна / Интервју / Бранислав Филиповић – Лењост је човекова зла коб

Бранислав Филиповић – Лењост је човекова зла коб

Које су технике форматизације људи за геноцидни нови светски поредак?

Није проблем што се неко тамо блесави на телевизији, проблем су они који то прихватају да гледају. Људско друштво је све мање хумано и када укинете последњи атом поноса и самоконтроле (ријалити), добићете човека подложног манипулацији економске природе, а то је ваљда циљ: да од неког направите модерног роба како би вам верно служио уцењен економским условима опстанка своје породице и себе самог – каже у ексклузивном интервјуу за „Печат“ проф. др Бранислав Филиповић, директор Института за анатомију „Нико Миљанић“.

Крајем XX века (1995) немачки анатом Гинтер фон Хагенс унео је у музеолошки простор људске лешеве које је, попут античких кипова, исклесао – пластифицирајући их. Шта нам показује чињеница да етички и правни аспекти нису никаква препрека овом бизнису?
Фон Хагенс је покушао да направи нешто што није уобичајено, а етички је дубиозно, у најмању руку. Искрено, не мислим да рад др Хагенса доприноси популаризацији анатомије нити да од анатомије и лешева треба стварати представу.
Да ли се деловањем Гинтера фон Хагенса анатомија ставила у службу спектакуларизације смрти и да ли је та спектакуларизација симптом трагичног пута којим увелико иде наша цивилизација?
Не знам колико је приступ Фон Хагенса допринео спектакуларизацији смрти, али сигурно није допринео бољем познавању људског тела. Смрт је увек била тајна, јер нико не зна шта је после краја. Све религије релативизују смрт и ако сте хришћанин, прихватићете је као прелазак у нови живот. Тиме се смањује страх од смрти, али не и неизвесност која следи. Наша цивилизација је порушила многе табуе, плашим се да ће се то вратити у виду бумеранга.
Медијска контрола ума централна је дисциплина којом се људи данас форматизују у бића новог светског поретка. Какви су ваши увиди у ове процесе?
Медијска контрола није ништа ново, она је почела од Гебелса, паралелно с њим се развијала комунистичка пропаганда у СССР, а њу је наследио период испирања мозга код нас за време Тита. „Више пута поновљена лаж постаје ноторна истина“, рекао је Гебелс. Тако су припадници Југословенске војске у Отаџбини проглашени за идентичне са усташама Анте Павелића, кроз филмове Вељка Булајића приказани као бахати, алкохолу и злочину склони, припадници Југословенског покрета ЗБОР проглашени фашистима, а злочини усташа, са којима су Тито и његови саборци пактирали још у затворима у Краљевини Југославији, релативизовани до максимума, Павелић пуштен да побегне преко Крунослава Драгановића, који је узгред буди речено умро у Сарајеву као слободан човек. Основа сваке менталне манипулације је: „Немојте мислити, ми то чинимо уместо вас!“ Ако погледате боље, ништа се од Гебелса није променило, и даље се понављано лаже и полако све претвара у ноторну истину. „Срби су злочинци!“ и због тога смо платили прво санкцијама а потом и бомбардовањем 1999. Читава машинерија, истина много јача и продорније од Гебелсове, типа Си-Ен-Ен и других телевизијских кућа, филмови („Миротворац“ са Џорџом Клунијем), интернет и силни постови учинили су од нас нацисте краја 20. века. Набацивање колективне кривице Србима почело је од Тита („Српска буржоазија је крива за све!“) и нажалост ишло је дотле да је срамота рећи да си Србин, а то су поткрепљивали и назови-Срби у Титовој власти, пре свега Ранковић и Крцун, који су од Тита после одбачени, додуше Крцун много драстичније, јер је платио главом. У неким новинама читао сам текст у славу Ранковића, а заборавили су људи да су њему и Крцуну руке огрезле у крви сопственог народа. Слушајте старе интервјуе Јове Капиџића па ћете схватити шта је испран мозак. Данас се то ради у циљу примитивизације становништва у целом свету, јер неукима се лакше влада и сервира шта власт, ма која то била, жели.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *