Почетна / Друштво / ШТА НАС ЈЕ „УБИЛО“, А НИЈЕ НАС ОЈАЧАЛО!

ШТА НАС ЈЕ „УБИЛО“, А НИЈЕ НАС ОЈАЧАЛО!

Нови мостови сарадње

Пише Милица Весковић Анђелковић

Дијаспора, (а)националне дилеме и продуктивна интеракција с матицом

Нaциoнaлни идeнтитeт? Пa тa нaциoнaлистичкa идeoлoгиja нaс je и убилa! Дa je срeћe дa никaдa ниje ни пoстojaлa. Ово је, верујемо, за многе шокантан коментар једног испитаника који је ишао уз одговор на питање о националном идентитету. И није једини антинационално обојен коментар који су дали испитаници у оквиру истраживања карактеристика и ставова висококвалификоване дијаспоре и повратника у Србију које спроводи удружење „Центар за живот – да нас буде више“ уз подршку кабинета министра без портфеља задуженог за демографију и у сарадњи с Републичким заводом за статистику.

ИДЕНТИТЕТСКА КОНФУЗИЈА Основни циљ овог истраживања јесте прикупљање ставова и предлога испитаника за стварање повољније климе у Србији, ради креирања државне политике која би на вишеслојан начин допринела што функционалнијем повезивању висококвалификованог сегмента наше дијаспоре с матицом. Сада нећемо шире представљати истраживање (чији је координатор потписник ових редова), већ ћемо се осврнути на неке резултате истог који су нас уистину изненадили.
Међу нашом високообразованом популацијом у иностранству – додуше углавном ограниченом на исељеничке таласе с краја 20. и почетка 21. века – знатно су заступљенији анационални па и антинационални ставови него у Србији. У томе се неретко толико далеко иде да се од силне острашћености мешају национални идентитет и национализам, а последњи, често а крајње искривљено, поистовећује са шовинизмом. Тога наравно има у сличним истраживањима и у Србији – показује се да национална вредносна оријентација постепено пада од краја прошлог века. Међутим, за разлику од ставова грађана Србије без искуства живота у иностранству, питања која се односе на национални идентитет код наше високообразоване дијаспоре буде врло негативне емоције па их ови испитаници доживљавају као увредљиве.
Слично је и у вези с односом према Српској православној цркви. Готово половина анкетираних грађана СПЦ-у не придаје никакав значај, што је већи проценат него када се ради о онима – а има их, да поновим, запањујуће много – који исказују негативан однос према свему националном. Овај резултат је изненадио пошто су ранија ослушкивања пулса и других категорија становништва у дијаспори показала да осетно већи (позитиван) значај националном идентитету и интересу, патриотизму, СПЦ-у придају грађани углавном нижег образовања који су се пре краја осамдесетих година прошлог века иселили из Србије и других земаља где наш народ представља аутохтоно становништво. Национални идентитет, Црква и матица према неким ранијим истраживањима веома су високо вредновани и код потомака тих Срба који су рођени у дијаспори.

ПОДСТИЦАЊЕ САРАДЊЕ Да се вратимо испитаницима обухваћеним актуелним истраживањем. Да ли се код дела високообразованих наших сународника који су се касније одселили ради о олаким и, рекли бисмо, неоснованим генерализацијама и пројекцијама личних фрустрација и свега негативног из „прошлог живота“ на земљу порекла и нацију, или о нечему другом – немамо право да закључујемо. Констатујемо какво је стање судећи по резултатима наведеног истраживања уз наглашавање да и томе, у могућој мери, морамо да се прилагођавамо у креирању државних политика, а зарад националног интереса. То је питање државног и националног прагматизма. Не би смела да превлада емотивна реакција у смислу отписивања анационално оријентисаног дела дијаспоре, ако је он, упркос таквом ставу, спреман на извесну сарадњу са Србијом.
Поновимо и нагласимо да ово није универзални став дијаспоре. Напротив, многи грађани Србије и припадници наше дијаспоре високо вреднују национално наслеђе. Други, у истраживању којим се бавимо веома заступљени, не придају му значај или га чак омаловажавају. Шта год ко од нас мислио, све то је легитимно. С обзиром на то да је Србија дефинисана као национална држава, свакако је њена обавеза да води културно-идентитетску политику која погодује очувању па и јачању националног наслеђа и идентитета. Међутим, држава нема право да било коме ишта нападно намеће, већ мора да створи друштвену климу која погодује интересима свих који би у њу улагали.
Ово се односи и на оне који су тренутно из неког разлога кивни. Ако се национални корени не исеку, макар били и релативизовани, пре или касније можда ће поново доћи до приближавања с нацијом и државом порекла. Коначно, никада се не зна када ће из нашег „семена“ у некој наредној генерацији у дијаспори никнути национално свесно дрво. И те како је то могуће. Томе нас учи и наша и туђа историја.

ПОТЕНЦИЈАЛ ПОВЕЗИВАЊА Док се развијене земље боре да привуку туђе „таленте“, ми смо предуго запостављали своје. Како у земљи, тако и у иностранству. Да би се то променило, потребан нам је другачији, промишљенији и активнији приступ државе. А да бисмо до њега дошли, морамо да саслушамо и, када то делује продуктивно, уважимо ставове и оних који се декларишу као крајње грађански и анационално (и антинационално) оријентисани.
Услед фрустрација и беса људи свашта кажу и напишу, али ствари нису црно-беле. Можда ће код неких проћи негативан набој, други су и поред њега на неким пољима спремни да сарађују са Србијом, трећи само траже више пажње и уважавања, а вероватно до краја не мисле све оно негативно што о матици „кажу“. Како год било, нека им наша врата буду отворена. Уосталом, када кроз призму резултата тзв. тестова лојалности – на пример у вези с подршком нашој репрезентацији – сагледамо ствари, видимо да и многи од оних који исказују наглашено анационалне ставове ипак нису спалили све мостове (83 посто испитаника и даље навија за Србију). Штавише, немало њих помиње да због везаности за блиске људе не отписују Србију иако је не доживљавају као своју националну државу.
Тако и део оних који сматрају да је „нација као извор групне кохезије превазиђена“, те да „позивати људе из дијаспоре да помогну развоју нације коју су, из којих год разлога, напустили, нема мотивациони потенцијал“ – оставља могућност сарадње с матицом и даје предлоге за то. Обично истичу потенцијал остваривања и одржавања личних веза јер једино кроз ту димензију доживљавају Србију позитивно. Један од таквих предлога је да се међу нашим истакнутим научницима и другим угледним људима у дијаспори „регрутују“ представници Србије за поједине земље и струке, па би они с одређеним бројем људи из дијаспоре, који њих лично цене шта год мислили о држави порекла, могли да успоставе споне које би могле да се искористе у функцији напретка Србије.

НУЖНОСТ ДРУГАЧИЈЕ ПОЛИТИКЕ Нова државна политика повезивања матице и дијаспоре морала би да уважи њихове предлоге. Велики је корак напред што је, коначно, препознато да досадашњи приступ дијаспори – који умногоме симболише и чињеница да смо с Министарства спали на Канцеларију па на Управу за сарадњу с дијаспором и Србима у региону – није адекватан. Држава народа чији велики део живи ван њених граница не сме, према том делу народа, да се односи тако непосвећено.
Сигурно смо и тиме допринели негативној клими према матици код дела српске дијаспоре. Све што доприноси негативности морамо да се потрудимо да мењамо. А када се ради о припадницима нашег народа који су позитивно опредељени према, како у нашем испитивању тако настројени испитаници кажу, „својој вољеној Србији“, њима остаје да кажемо хвала велика, да им се извинимо због недовољне пажње и да их пре свих других замолимо да нам својим знањем и контактима помогну колико могу. Потребно је да се у том смислу, на начин који би и њима годио, укључе у живот матице. Сада за такву оријентацију и политику тражимо – с надом да ће од стране доносиоца одлука они бити прихваћени – што ефикасније моделе. Често је и Србија, нажалост, недовољно отворена чак и за оне који пожртвовано желе да јој помогну.
Аутор је социолог

2 коментара

  1. Ideologija.Tacno je da je ideologija glavni problem Srbskog naroda.Ideologija koja je nametnuta onog trenutka kada nam je nametnuta i lazna istorija.Skoro vek i po nama se planski i sistematski namece LAZ.Laz kao jedina zvanicna ideologija.Samo oni u Srbskom korpusu koji su prihvatili LAZ kao nasu ideologiju mogli su napredovati i u zemlji i vani.Tako smo dobili generacije izgubljene (antisrtbske) inteligencije koja je svesno ili nesvesno radila protiv interesa sopstvenog naroda.Kulminaciju je ta ideologija dostigla od kraja 20 veka do dan danas.Nije ni cudo sto nasi ghradjani na zapadu (gde uglavnom zivi nasa dijaspora) imaju iskrivljenu sliku Srbske stvarnosti.Sliku vecitog krivca.Skoro sam gledao neke mlade studente (arheologije) koji brutalno negiraju Vincansku kulturu i pismo da sam ja ostao zabezeknut stepenom indoktrinacije koja se sprovodi u ovoj zemlji od strane onih koje drzava placa i kolji bi trebali da rade u njenom interesu.Cak sam ubedjen da je antisrbska indoktrinacija veca u Srbiji nego li vani.Trudim se da budem blag.Moj mozak ne moze da veruje do kojih smo se mi intelektualnih granica srozali.Sve sto nam se desava u 20 veku i dan danas 23.11.2o18 posledica je LAZI i ideologije antisrbstva kome je blago receno nasa nazovi inteligencija obilato kumovala.Verujte ovo je naj blaze receno.Unapred hvala za mentalno olaksanje.




    4



    0
  2. unutrašnji dijalog

    DIJASPORA, (a)nacionalne dileme i produktivna interakcija s maticom: Istraživački „Centar za život – da nas bude više“ uz podršku kabineta ministra bez bez portfelja zaduženog za demografiju i u saradnju s republičkim zavovom za statistiku.

    ANACIONALNO ODNOS jednog dela dijaspore prema srpskom nacionalnom identitetu je – rezultat višedecenijske srpske nacionalne politikem(i pasivizam SPC – uticaj blokiran vešedecenijskom državnom politikom – da se brani gradjanska država a zanemaruje nacionalna država: sve nacionalne manjine (naročito albanske, romske, bošnjačke, muslimani…) se uvećavaju, a srpska nacija se dijametralno smanjuje. Na primer, uticaj SPC na nacionalno i duhovno jedinstvo srpskog naroda možda je 30%, za razliku od uticaja džamija na albanski narod u koaliciji sa albanskim oficijelnim nosiocima vlasti 95-100%.

    PITANJA:
    — Istraživački „Centar za život – da nas bude više“, uz podršku ministra za demografiju i Republičkog zavoda za statistiku – da li je imao učestvo i uticaj na demografsku politiku SAVETA ZA DEMOGRAFIJU za finansijski podsticaj radjanja protiv bele kuge (predsednik Saveta Aleksandar Vučić):
    SAVET je doneo rešenje na 10 god (verifikovano u skupštini) za finansijski podsticaj: … za 3 dete 12.000 din svakog meseca na 10 god; za 4 dete svakog meseca 18.000 din na 10 god(!)? Ovakve mere su kontradiktorne i totalne neadekvatne problemu bele kuge koja vlada kod Srba, jer će doprinositi još većem podsticaju radjanja kod Albanaca, Roma, Bošnjaka, muslimana… koji imaju nadprosečan natalitet!? Šta vredi Srbima ako za 30-50 god povećaju natalitet za 20% – kada će navedene manjine povećati enormni natalitet za 100 % (za 80-100 god Srbi će biti manjina (posebno što će Srbija dugoročno imati borbu-sukobe protiv separatističkih tenzija?
    — Zašto Republički statistički zavod ne daje javne estomesečne demografske preglede za naciju i nac. manjine ponaosob? Na primer, Vučić se pozivao na pozitivnu demografsku politiku Putina i Ruske federacije u zadnjih 10 god – kada je rukovodio demografskim rešenjem za Srbiju, ali bez statističkih podataka „ko je najviše doprineo povećanju nataliteta u Rusiji: tamo živi 30 miliona muslimana – s bela kuga prvenstveno vlada kod pravoslavnog ruskog naroda?
    (imam univerzalan predlog-rešenje protiv bele kuge – sledi drugi komentar u nastavku…

    NUŽNOST DRUGAČIJE POLITIKE: Ministarstvo za povezivanje matice i dijaspore: Ministarstvo spalo na Kancelariju, pa na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu – nije adekvatan pristup, kampanja i obim saradnje.
    ISTO JE I SA MINISTARSTVOM ZA KOSOVO: Spalo na Kancelariju za KiM, pa na Izbornu listu Srbije, (smetalaa reč Srbija) spalo na Srpsku listu, i to smeta – ugasiće se Srpska lista nakon finalizacije Briselskog sporazuma koja je u toku – užurbano se traži OPCIJA na koji će zalepiti tiketu KOMPROMIS za normalizaciju – za ulazak Kosova u UN – NAKON ČEGA SE GASI SRBIJA NA kOSOVU – TO JE VUČIĆEVA VIZIJA Briselskim sporazumom!
    Zato je potreban hitan prekid-zamrzavanje Briselskog zborazuma zbog okupacionih uslova i otimanja teritorije. NAJADEKVATAN KIPARSKI MODEL (pola-pola) ??? !!! U protivnom nikada Srbija neće osloboditi predato-poklonjeno Kosovo Briselskim sporazumom!!! …




    3



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *