Почетна / Друштво / Поигравање пријатељством

Поигравање пријатељством

Руска Федерација, предстојећи избори у Републици Српској и (гео)политичке антипатије

Као што је логично да Русија у вези са изборима у Републици Српској никога не протежира, тако је логично и да српски политичари, у Србији али тим пре у РС, и те како имају геополитичке фаворите. И разуме се да је међу њима Русија на првом месту. Нажалост, није све тако. У (гео)политици много тога није смислено. Макар ако се логика тражи полазећи од националног интереса који политичари, били они у опозицији или на власти, треба да штите. Другачије ствари стоје ако мисле само о лично-партијској користи. Ту се већ ради о другој „логици“, коју скривају разним рационализацијама, али, ма колико од тога бежали, признају делима.

РУСКИ ФАВОРИТ? Током посете Босни и Херцеговини и Републици Српској, министар спољних послова Руске Федерације је по ко зна који пут поновио да његова земља подржава јединство БиХ, али не било како већ на изворним темељима какви су дефинисани у Дејтону. То значи, како истиче Лавров, да Русија подржава БиХ као сложену заједницу три народа и два ентитета. Равноправност се у оба случаја подразумева, а све што је нарушава, односно води сарајевској хегемонији, одбацује се.
Република Српска ништа више од тога и не жели. Увек је доследно била на изворним дејтонским принципима који подразумевају да су БиХ ентитети државе, док је њихова заједница нешто између федерације и конфедерације, за превагом последњег. Такво стање је, у смислу централизације, десетак година после окончања рата упорно нарушавано од стране западних самозваних протектора БиХ и њихових муслиманских љубимаца. За све њих Дејтон је био само преокрет у примени средстава, али не и у вези с променом циља. Он је остао стварање готово унитарне државе, али то већ добро знамо, па да се тиме поново не бавимо. У фокусу су нам Русија и њен однос са РС.
Централистичке намере Сарајева и његових западних ментора нису реализоване због снажног отпора Додика у РС и подршке коју је у вези с тим од средине прошле деценије овог века добијао од ојачале Путинове Русије. Она би подржавала и било кога другог ко би храбро бранио интересе Српске јер јој је важан – како из сопствених интереса, тако и пријатељства према Србима – њен опстанак. Но околности су биле такве да се као кључни унутрашњи фактор одбране РС искристалисао Милорад Додик. И време је да кажем: није он руски фаворит већ реалност у одбрани српских и руских интереса, па се његов приоритетни статус за Русе сам намеће.
Русија је Додика прихватила као што би учинила и да је којим случајем чврсту националну политику водио или води Младен Иванић или неко од лидера Српске демократске странке. Међутим, они то нису чинили, нити чине. Можда и из страха због ранијег прогона СДС-а – што је могуће објашњење, али не и оправдање за национално штетне потезе – и пре и после Босићевог вођења, они су сигурност потражили у загрљају западних неоколонијалних структура задужених за БиХ. Тако се понашају и партнери СДС.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *