Poigravanje prijateljstvom

Ruska Federacija, predstojeći izbori u Republici Srpskoj i (geo)političke antipatije

Kao što je logično da Rusija u vezi sa izborima u Republici Srpskoj nikoga ne protežira, tako je logično i da srpski političari, u Srbiji ali tim pre u RS, i te kako imaju geopolitičke favorite. I razume se da je među njima Rusija na prvom mestu. Nažalost, nije sve tako. U (geo)politici mnogo toga nije smisleno. Makar ako se logika traži polazeći od nacionalnog interesa koji političari, bili oni u opoziciji ili na vlasti, treba da štite. Drugačije stvari stoje ako misle samo o lično-partijskoj koristi. Tu se već radi o drugoj „logici“, koju skrivaju raznim racionalizacijama, ali, ma koliko od toga bežali, priznaju delima.

RUSKI FAVORIT? Tokom posete Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije je po ko zna koji put ponovio da njegova zemlja podržava jedinstvo BiH, ali ne bilo kako već na izvornim temeljima kakvi su definisani u Dejtonu. To znači, kako ističe Lavrov, da Rusija podržava BiH kao složenu zajednicu tri naroda i dva entiteta. Ravnopravnost se u oba slučaja podrazumeva, a sve što je narušava, odnosno vodi sarajevskoj hegemoniji, odbacuje se.
Republika Srpska ništa više od toga i ne želi. Uvek je dosledno bila na izvornim dejtonskim principima koji podrazumevaju da su BiH entiteti države, dok je njihova zajednica nešto između federacije i konfederacije, za prevagom poslednjeg. Takvo stanje je, u smislu centralizacije, desetak godina posle okončanja rata uporno narušavano od strane zapadnih samozvanih protektora BiH i njihovih muslimanskih ljubimaca. Za sve njih Dejton je bio samo preokret u primeni sredstava, ali ne i u vezi s promenom cilja. On je ostao stvaranje gotovo unitarne države, ali to već dobro znamo, pa da se time ponovo ne bavimo. U fokusu su nam Rusija i njen odnos sa RS.
Centralističke namere Sarajeva i njegovih zapadnih mentora nisu realizovane zbog snažnog otpora Dodika u RS i podrške koju je u vezi s tim od sredine prošle decenije ovog veka dobijao od ojačale Putinove Rusije. Ona bi podržavala i bilo koga drugog ko bi hrabro branio interese Srpske jer joj je važan – kako iz sopstvenih interesa, tako i prijateljstva prema Srbima – njen opstanak. No okolnosti su bile takve da se kao ključni unutrašnji faktor odbrane RS iskristalisao Milorad Dodik. I vreme je da kažem: nije on ruski favorit već realnost u odbrani srpskih i ruskih interesa, pa se njegov prioritetni status za Ruse sam nameće.
Rusija je Dodika prihvatila kao što bi učinila i da je kojim slučajem čvrstu nacionalnu politiku vodio ili vodi Mladen Ivanić ili neko od lidera Srpske demokratske stranke. Međutim, oni to nisu činili, niti čine. Možda i iz straha zbog ranijeg progona SDS-a – što je moguće objašnjenje, ali ne i opravdanje za nacionalno štetne poteze – i pre i posle Bosićevog vođenja, oni su sigurnost potražili u zagrljaju zapadnih neokolonijalnih struktura zaduženih za BiH. Tako se ponašaju i partneri SDS.

[restrict]

SARAJEVSKA KOMBINATORIKA Problem je u tome što su oni koji su svima njima inostrani prijatelji, radili i rade na gušenju RS, a u globalnim okvirima deluju protiv Rusije koja podržava Srpsku. Ispada da deo srpskih političara u RS, ali i u Srbiji, iz sebičnih interesa pristaje da budu pioni onih koji direktno ili indirektno rade protiv srpskih nacionalnih težnji a u korist naših regionalnih oponenata. To je problem za svakoga iole nacionalno orijentisanog ko drži vlast u Beogradu, Banjaluci ili Moskvi. Nije tu u pitanju favorizovanje bilo koga već diskvalifikacija štetočina.
Srbi koji su od strane zapadnih mentora Sarajeva izabrani da budu u tamošnjoj vladajućoj koaliciji ne ponašaju se kao zastupnici RS, već kao deo sarajevske elite. Važno im je pre svega da zadovolje sarajevsko javno mnjenje i sarajevske zapadne protektore, koji su te Srbe i doveli u udobne fotelje. U skladu s tim ako aktivno i ne podržavaju politiku usmerenu protiv RS, Srbije i Rusije, oni joj je se i ne opiru. A bogami i te kako je neretko podržavaju iza kulisa. Ne čine to direktnije zbog procene njihovih nalogodavaca da zbog predstojećih izbora ne bi trebalo da preterano revoltiraju glasače u RS.
Kada se radi o vitalnim interesima Rusije u kontekstu očuvanja neutralnosti Srbije i BiH, i tu slično deluju. Nema spora oko toga da se aktivno ne opiru sarajevskom NATO kursu, koji uprkos protivljenju RS ima za cilj da BiH bude uvučena u taj antiruski pakt. Evroatlantskim centrima moći ništa više i ne treba. Nije im nužno da Mladen Ivanić ili Vukota Govedarica budu glasnogovornici NATO integracija. Dovoljno je da im se ne suprotstavljaju a prethodno budu instalirani na vlast u Banjaluci, i BiH karavan će stići do Severnoatlantske destinacije.
Slično stoje stvari i sa Srbijom i svesrpskim interesima. Sada je u njihovoj odbrani Banjaluka radikalnija i hrabrija od Beograda. On ima mogućnost da ih brani s lagodne pozicije, što je dobra stvar za srpske interese. RS predvođena Dodikom nekada deluje borbenije, dok se Beograd zapadnim središtima moći prikazuje odmerenije, ali pruža podršku RS. Tako dve srpske države deluju usklađeno, što se dubljim sagledavanjem stvari vidi po mnogim pitanjima, od Kosova do aktuelne politike prema Podgorici.
Kada bi u Banjaluci na vlast došli Srbi koji su sada udobno smešteni u sarajevskim koridorima vlasti, Beograd bi morao da skine rukavice i direktno brani opstanak dejtonske RS. Odatle ne da ne bi više imao podršku za druge stvari od svesrpskog značaja već bi sam morao napregnuto da se angažuje na terenu Srpske. To bi za Srbiju imalo kako negativne reputacione posledice na Zapadu, tako bi i dodatno opteretilo njene resurse. Konačno, i ishod odbrane RS bi bio vrlo neizvestan, dok je danas jasno da u okolnostima kada Banjaluka, Beograd i Moskva brane Srpsku, nju niko ne može da uruši.

SUDBONOSNI IZBOR Iz svega rečenog je jasno da nema Rusija favorite u RS već da deo tamošnjih političara pravi izbor koji Rusku Federaciju gura dalje od RS, a nju u grotlo sarajevskog hegemonizma. Zbog naklonosti srpskom narodu, ali i njenog opredeljenja da izbegava mešanje u unutrašnju politiku stranih zemalja, Moskva se trudi da i u takvim okolnostima zadrži korektan odnos prema svima na političkoj sceni RS. No jedno je forma, drugo je suština. Rusi ipak nisu od juče da ne shvate kako stvari stoje i da u skladu s tim deluju pragmatično. Nije Dodik pred izbore slučajno pozvan u posetu Putinu.
Šta god Kremlj diplomatski poručivao, za njega u RS Dodik nema alternativu. Kada Lavrov ponovi da Rusija smatra da je vreme da se ukine zapadna neokolonijalna uprava u BiH, a to je OHR, svakako nema u vidu da Srbe u toj državnoj zajednici treba da predvode oni koji su dirigovani daljinski iz Londona ili neke druge evroatlantske centrale. Njima je OHR u glavama, i Moskva to dobro zna. Ništa ne znači eliminisanje spoljnih okupacionih mehanizama ako ostaju oni unutrašnji.
Toliko o Rusiji i njenom odnosu prema našim političarima u RS. Da polako završavamo tu priču. Dodikova opozicija se upinje da pokaže da Rusija nema ništa protiv nje. Moskva, iako je jasno šta o kome od aktera političkih nadmetanja u RS misli, zadržava privid neutralnosti. Ne kaže se džabe da je politika umnogome pozorište. Na kraju, polazeći baš od toga, da dodam još nešto kada se radi o favoritima i odbojnostima u vezi sa aspektom srpsko-ruskih odnosa kojim se bavimo.
Srpski činioci koji su vlast u Sarajevu i sa te pozicije se uz zapadnu pomoć bore da preuzmu kontrolu nad RS, uporno ponavljaj da su privrženi njenoj državnosti i da im nije namera da podrže dalju centralizaciju BiH. Ali jasno je da je ona nemoguća samo uz uslov da postoji snažna podrška Rusije državnosti RS. Opet, ti naši političari danas podržavaju razne sankcije zapada protiv Rusije, čiji je deo i zabrana ulaska niza ruskih građana u BiH. Kako se onda i pozorišno praviti da se ništa ne bi promenilo na relaciji RS–Rusija kada bi oni došli na vlast? Odnosi bi se svakako ohladili.
Rusija bi i dalje podržavala Srpsku, ali i najmanji šumovi u komunikaciji i problemi između Moskve i Banjaluke nesagledivo bi mogli da se odraze na budućnost RS. Tako bi bilo i kada bi je posle dolaska na vlast neko novo vođstvo branilo. Kamoli kada bi se samo pravilo da to čini, a zapravo bi, kao što se može očekivati ukoliko bi se evroatlantski favoriti dočepali državnog kormila RS, plaćalo ceh za dovođenje na vlast na račun državnosti Republike Srpske. Naš narod ne sme to da dopusti i tako stavi na kocku zapadnu srpsku državu i sudbinu preostalih Srba zapadno od Drine. Uveren sam da su RS birači toga potpuno svesni. Ne radi se o običnim izborima za vrh vlasti već o izboru izmeću nacionalnog opstanka i sunovrata.

[/restrict]