ТРГОВЦИ СМРЋУ

Трговина оружјем има два тока: легални и илегални. Што се тиче овог другог, он је одувек постојао, али никада толиког обима испоруке и обрта новца као данас

Од 90-их година прошлог века црно тржиште је значајно ојачало и продаје се скоро све: од људи и људских органа, егзотичних животиња, наркотика, сперме, нафте, али и оружја. На црном тржишту оружја остварују се рекорди: расту наруџбине и цене, на опште задовољство „трговаца смрћу“, тврди портал cont.ws. Данас се илегално може купити скоро све што неко пожели, само је питање цене. Ово тржиште има и своје „принчеве“ или „богове смрти“, какав је контроверзни бизнисмен Виктор Бут (у Холивуду су га звали Бог Рата) који је, између осталих, доставио колумбијским „устаницима“ из Револуционарних оружаних снага Колумбије (ФАРК) 1.2000 комада оружја, укључујући ракете земља-ваздух. Но, појава „принчева“ и „богова рата“ није могућа без подршке тајних служби, у САД без подршке ЦИА (која је омогућила, на пример, продају оружја Ирану и поред санкција, што је обелодањено преко афере познате као „Ирангејт“).

[restrict]

ОД ПУШКЕ ДО ТЕНКА Нелегална трговина оружјем има своје законитости. Носачи авиона, борбени авиони или ракетни системи се продају званично, међутим 40 посто све трговине оружјем које је потребно у локалним ратовима, према подацима Уједињених нација, одвија се илегално, преко тзв. црног тржишта. На пример, од 2008. па до 2017. откривено је више покушаја илегалне продаје оружја попут тенкова, вишецевних ракетних бацача, борбених авиона (углавном оружја произведеног у Украјини и западним државама које под видом помоћи овој земљи, а ради борбе против „руске агресије“ НАТО доставља на територију ове државе, а потом наставља до коначних купаца). Од 2014. године и обојене револуције Украјина је постала европски лидер на црном тржишту оружја, са добрим шансама да постане и светски лидер, тврди аналитички центар „Смол армс сурвеј“ (организација која истражује нелегалну трговину оружјем). Мало позната јавности је чињеница да је до почета рата у Донбасу Украјина „заливена“ нелегалним оружјем, ниоткуда се „одједном“ појавило три милиона комада нелегалног стрељачког оружја.
Према подацима руског портала politikus.ru САД повећавају испоруке оружја Украјини, али све то оружје не остаје у овој земљи, него завршава у рукама бораца тзв. Исламске државе, затим Грузији, Либану, Ираку и другим државама Блиског истока. Портал чак и именује компанију која се бави „илегалном“ трговином оружјем – „Аљаска рифер менаџмент“ (Alaska Reefer Managment). Нелегална трговина оружјем преко Украјине кренула је, како смо већ навели, одмах после обојене револуције, а прве пошиљке биле су намењене афричким државама. Захваљујући овоме Украјина је стекла „славу“ великог и најважнијег тржишта за илегалну трговину оружјем. Истовремено, пакистански град Дара Адам Хел има славу најозлоглашенијег и највећег појединачnог места за трговину оружјем. Логика људи овог града је „имати много синова и много оружја“.
Према процени Интерпола у Украјини је украдено оружја и војне опреме у вредности 30 милијарди долара. Када се чује да су нека складишта оружја и муниције у овој земљи одлетела у ваздух, то је знак да је пре тога највредније изнето и понуђено на црном тржишту оружја, а пожари се подмећу ради уклањања трагова, при чему намерно остављају муницију да се дуго не може прићи месту, пошто она месецима детонира. Другим речима, већина западног оружја које се продаје у свету до купаца доспева преко Украјине и Бугарске. На пример, значајан број стрељачког оружја намењеног за црно тржиште склапа се или производи у Бугарској (фабрика „Арсенал“). Оружје се купцима доставља авионима и бродовима. Цео посао контролише ЦИА, а није тајна да је авио-компанија „Ер Америка“, која се бави достављањем оружја до купаца, у (тајном) власништву америчке Агенције.
Посебно је интересантно, констатује „Скај њуз“, то што америчко оружје достављено Украјини као „помоћ“ завршава у државама Европске уније. Овим се отвара питање коме је оружје намењено: мигрантима или неком трећем? „Скај њуз“ тврди да оружје које доспева на илегално тржиште ЕУ потиче из НАТО, а пошто је већина држава Западне и Средње Европе у Унији, имају стабилан поредак, неконфликтну социјални ситуацију, а немају ни аутохтоних незадовољних група спремних да посегну за оружјем. Није, дакле, јасно за шта и коме је оружје потребно. Јединствени одговор је мигрантима.
Ни Русија није поштеђена трговине оружјем на црном тржишту. Према подацима московског портала forum-msk.info током 2014. године службе безбедности откриле су 25.500 случајева нелегалне трговине оружјем, а 2016. регистровано је 27.500 случајева.

СЕДАМ КРАЉЕВА АПОКАЛИПСЕ Светско црно тржиште оружја, према руском листу „Аргументи недели“, контролише седам „краљева“, а сви су пореклом из бившег СССР. Зна се да раде за различите државе (неки и за више њих) Израел, САД, Канаду, Велику Британију, Немачку… Њихова презимена су Бут, Минин Дударев-Андерсен, Гајдамак, Гарбер, Рабинович и Могилевич.
Према подацима Лондонског института стратешких истраживања, 70 посто америчког извоза оружја дело је државних органа САД. Са формирањем и ширењем НАТО, куповина америчког оружја од стране чланица постало је и (непријатна) обавеза. Према аутору књиге „Војни бизнис“ Џејмсу Тајеру, лиценца за трговину америчким оружјем мора да се добије (и) од ЦИА, уз коју иде и подршка и „савети“ како да се достави оружје у подручја која су под ембаргом Уједињених нација или другом систему контроле међународних организација.
На црном тржишту оружја годишње се обрће, према различитим подацима, од 10 до 30 милијарди долара, те је јасно зашто је трговина оружјем толико развијена. Да ове цифре нису нереалне, говоре подаци Уједињених нација – четвртина стрељачког оружја у свету продаје се на црном тржишту. Иако, дакле, све безбедносне службе прате трговце оружјем, веома их ретко хапсе, односно веома ретко завршавају у затвору. Одговор се крије у сарадњи трговаца оружјем са државним тајним службама. Наиме, већина аналитичара који прате црно тржиште оружја наводе да овај посао није могуће радити без подршке тајних служби.
Ситуација на светском тржишту оружја реагује и на најмању стратешку промену у свету, тако да промене служе државама извозницима оружја да зараде, али и као инструмент утицаја на војнополитичку ситуацију у конкретним деловима света. Овде се већ ради о званичним државним политикама, односно ово је моменат када легална трговина оружјем прераста у легалну државну делатност и легалне послове са оружјем. Трговина оружјем у свим њеним аспектима постала је важно средство међународног утицаја, геополитике и дипломатије (уцена и подршке).
Према подацима Стокхолмског института за истраживање питања мира (SIPRI) продаја оружја у свету током 2012–2016. се повећала за 8,4 посто у поређењу са претходних пет година. Човечанство наставља да се наоружава, док трговина војном техником и оруђима, као и раније, остаје важан део извоза и економског потенцијала бројних држава. Према подацима поменутог института, САД контролишу чак трећину тржишта оружјем, при чему половину купаца налазе на Блиском истоку. Русија контролише нешто више од 23 посто тржишта оружјем, при чему највише продаје (70 посто од свег извоза) Индији, Кини, Вијетнаму и Алжиру. Истовремено Пекинг је повећао свој удео у продаји наоружања са 3,8 на 6,2 посто.
Највећи увозник оружја је Индија, која је повећала куповину током 2012–2016. за 43 посто, у поређењу са 2007–2011. Друго место по куповини оружја заузима Саудијска Арабија. Треба приметити да је највећи купац руског оружја Индија, а америчког Саудијска Арабија.
У Африци највећи купац оружја је Алжир (46 посто свих афричких куповина), а ова држава улази у пет највећих купаца руског оружја. Следе Етиопија, Судан и Нигерија (зона застарелих конфликата). На афричко тржиште све више продире Кина, која доставља оружје за 18 држава на овом континенту, при чему највише купује Танзанија.
САД су и највећи извозник оружја на планети. Током 2011–2015. САД су продале оружја вредности 46,4 милијарди долара, што представља 32,8 посто укупног тржишта. Русија је продала оружја у вредности 35,4 милијарде долара или 25,4 посто свег светског извоза. Треће и четврто место заузимају Француска (продала је оружја у вредности 8,1 милијарди долара) и Кина (продала је оружја у вредности 7,9 милијарди долара).
Највећи увозници оружја су Индија, Саудијска Арабија, Кина, Уједињени Арапски Емирати, Кина и Аустралија.
Пет највећих купаца америчког оружја су Саудијска Арабија (4,57 милијарди долара), Уједињени Арапски Емирати (4,2), Турска (3,1), Јужна Кореја (3,1) и Аустралија (2,92). Укупно САД продају оружје у 42 државе.
Индија је, како смо нагласили, највећи купац руског оружја, а следи Кина. На трећем месту је Вијетнам, четвртом Алжир, петом Венецуела. Поред ових држава руско оружје купује Азербејџан (1,8 милијарди долара), Сирија 988 милиона долара, Ирак, Уганда, Пакистан, Авганистан итд.
Мароко највише оружја купује у Француској (1,3 милијарди долара), затим Кина (милијарда), Египат, Уједињени Арапски Емирати, и Саудијска Арабија (износи мањи од милијарде долара). Француско оружје купују и Аустралија, Индија,САД, Оман и Велика Британија. Укупно Француска продаје оружје у 17 држава света.
Кина највише извози у Алжир, Индонезију, Камерун, Судан, Иран, Пакистан, Бангладеш, Венецуелу и Танзанију.
Десет највећих извозника оружја су Холандија (10. место), која држи два посто светског тржишта. Од Холандије оружје купују Египат, Индија и Пакистан. На 9. месту се налази Украјина која држи 2,6 посто светског тржишта. Од Украјине оружје купују Нигерија, Тајланд, Хрватска, Кина и Алжир. Украјина највише извози тенкове (Т-72), оклопне транспортере и друго оружје. Осмо место заузима Италија која контролише 2,7 посто тржишта оружја. На 7. месту је Шпанија која контролише 3,5 тржишта оружјем. Од Шпаније оружје купују Оман, Бахреин, Уједињени Арапски Емирати и Аустралија. На 6. месту је Велика Британија која контролише 4,5 посто тржишта оружјем. Купци се налазе углавном на Блиском истоку. На 5. месту је Немачка (4,7 посто тржишта), која је значајно смањила трговину оружјем. На 4. месту је Француска са учешћем од 5,6 посто на тржишту оружјем, при чему је такође смањила испоруке иностранству. На 3. месту је Кина са учешћем од 5,9 посто. Друго место заузима Русија, преко 23 посто тржишта. Оружје продаје у 50 држава света. На првом месту су САД са контролом 33 посто тржишта оружјем.
После Другог светског рата САД су усвојиле државни програм војне „помоћи“ различитим државама у свету, а које су биле на истом агресивном геополитичком курсу са Вашингтоном, који је био усмерен на борбу са социјалистичким државама и антиколонијалним и ослободилачким покретима. Формирани систем после Другог светског рата омогућио је САД да шире тржиште оружја, јер су различитим уговорима и интеграцијама, партнерствима и слично приморавале мање државе да купују њихово оружје. Овај систем од почетка је служио и служи интересима власника крупног капитала, тј. очувању позиција империјалиста. Програм је садржавао и формирање „линије прве и друге одбране“, што је значило да те државе САД „дарују“ својим оружјем и обуком у руковању тим оружјем. Другим речима, те државе су морале да узму кредите да би купили оружје од САД. Са формирањем НАТО-а и друге државе су се укључиле у трку у наоружавању, тако да се створила својеврсна „гужва“ на тржишту оружја. Потенцијал даљег наоружавања држава није исцрпљен. Постоје државе које имају могућности да развију велику производњу оружја, али то не чине. Такве државе су Јапан, Аргентина, Бразил, Индонезија, Норвешка, Португалија, Јужноафричка Република и Турска. Да ли ће и ове државе кренути у трку наоружавања зависи од различитих фактора, али понајвише од нових безбедносних и политичких претњи и уцена.

НАЈПОЗНАТИЈА ТРИ ТРГОВЦА ИЛЕГАЛНИМ ОРУЖЈЕМ

Леонид Ефимович Минин родио се у Одеси (Украјина), а 1972. је емигрирао у Немачку одакле је прешао у Израел, где је стекао и држављанство. Живео је и у Италији одакле је организовао нелегалну трговину уметничким сликама, новцем, златом и дијамантима, али и оружјем. Због свега забрањен му је улазак у неке државе Европске уније. Користи лажне пасоше, односно има више идентитета. Леонид је откривен као трговац илегалним оружјем 13. марта 1999. када је у Буркину Фасо доставио велику количину оружја (стрељачког са муницијом, противтенковска оруђа, ракете земља-ваздух, ручне бацаче итд.). Оружје је стигло авионима британске авио-компаније, заказаним од стране украјинских државних фирми регистрованих за трговину оружјем. Потом се ређају афере, углавном приликом доставе оружја илегалним путем афричким купцима. Хапшен је 2000. у Италији због продаје 113 тона аутоматских пушка калашњиков, ручних бацача, минобацача, муниције, све пореклом из Украјине. Оружје је било намењено купцу у Обали Слоноваче. Поред тога у моменту хапшења код њега је пронађено и 150.000 долара и 58 грама кокаина.

Виктор Бут је рођен у Таџикистану, а завршио је војну академију. Радио је у армији као официр, али је на лични захтев разрешен службе. Има репутацију највећег илегалног трговца оружјем. Бут ради у свим конфликтним областима Африке и има највећи авио-парк теретних авиона у свету. Говори шест светских језика, и такође има више пасоша и идентитета. Истраживачи Уједињених нација окривљују Бута за доставу оружја (антивладиним) паравојскама у Анголи, Сијера Леонеу, Либерији, Камеруну, Централноафричкој Републици, Демократској Републици Конго, Екваторијалној Гвинеји, Кенији, Либији, Руанди, Судану, Лесоту, Свазиленду и Уганди. Живи у САД. Хапшен је и ослобађан. Сматра се највећим трговцем илегалним оружјем. Бут се у документима УН од 2000. године помиње у 16 извештаја као највећи добављач оружја државама под санкцијама, каква је, на пример, Либерија.

Вадим Рабинович заузима посебно место међу илегалним трговцима оружјем, а „злонамерници“ тврде да је управо он достављао и доставља оружје у „вруће тачке“ у Заједници Независних Држава. Рабинович је председник Свеукрајинског јеврејског конгреса, носилац ордена Николаја Чудотворца добијеног „због умножавања добра на земљи“. Званично се Рабинович бави медијима, власник је низа украјинских листова, издавачких кућа и радио-станица. Постао је познат 15 година раније када је хтео да купи руску НТВ, која у то време још није била под контролом „Газпрома“. Међутим, у Украјини одавно има славу „локалног Березовског“. Као трговац оружјем први пут је откривен почетком 2000-их, када је објављено да је стајао иза продаје ни мање ни више него 200 тенкова Т-72 произведених у Украјини.

[/restrict]

БИТКОИН И НЕЛЕГАЛНА ТРГОВИНА ОРУЖЈЕМ

За илегалну трговину оружјем велики подстицај дала је тзв. криптовалута – биткоин. Ова валута омогућава слободно располагање новцем. Да бисте платили, није потребно стварно име нити скенирани пасош, није потребан број мобилног телефона, није потребна регистрација чак ни мејла, при чему је могуће пренети другом лицу или платити било коју суму. Трансакција иде од човека до човека без посредника (сервера и слично), што значи да нема трага. Ово је разлог што владе и банке имају резерве према овој криптовалути. Истовремено, отвара се питање и безбедности, јер се у скоро свим илегалним радњама, па и трговини оружјем користи ова криптовалута.
Има мишљења да је биткоин и створен због нелегалне трговине, не само оружјем, наводи портал drop-cc.ru.