Почетна / Свет / Самит о енергетици и светском миру

Самит о енергетици и светском миру

Сусрет председника Владимира Путина и Доналда Трампа прилика је да се на симболичком плану укаже на отвореност за дијалог и да се две суперсиле приближе, што би био прворазредни политички догађај

Кризе у Украјини и Сирији, као и „мешање“ Москве у америчке изборе, биће главне теме предстојећег самита председника САД и Русије Доналда Трампа и Владимира Путина, 16. јула у Хелсинкију. Избор је тако пао на финску престоницу, а према наводима медија у игри је још био и Беч. Симболика главног града Аустрије је, можда, за неког деловала непримерено, јер је Беч у јуну 1961. био место сусрета совјетског и америчког лидера Никите Хрушчова и Џона Кенедија, годину и по дана пре избијања Кубанске кризе. Следећи самит у Бечу, 1979. године, био је између Џимија Картера и Леонида Брежњева, када је потписан други совјетско-амерички споразум о ограничењу стратешког наоружања (SALT-2), чиме је постављена основа за све касније споразуме две суперсиле у домену редукције нуклеарних потенцијала (1991, 1993 и 2010. године).
С друге стране, Хелсинки је био „место сусрета“ Истока и Запада и пре више од 40 година, када је 1975. у овом граду одржана чувена Конференција КЕБС-а. Историјски гледано, тада је Хелсинки дугорочно донео више користи Американцима, али је и СССР извукао одређене користи за себе. Друга је ствар што Москва Брежњева и Горбачова није умела да капитализује ниједну прилику и тренутке америчке слабости и спремности на попуштање, којих је у то време било. Сада је лопта поново код Путина, у донекле сличним историјским околностима, када је свет већ заморен економском и безбедносном кризом и новим хладним ратом који је у појединим аспектима још опаснији од претходног. Да ли ће Русија у данашњем глобалном распореду снага умети боље да искористи адуте које има у рукама и да ли ће се администрација председника Трампа показати прагматичнијом и спремнијом за постизање компромиса од претходне Барака Обаме?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *