Почетна / Колумне / ЗОНА СУМРАКА / Лечење болесног друштва

ЗОНА СУМРАКА / Лечење болесног друштва

Напади на Српску православну цркву из свих могућих углова и разлога једна су од ретких константи нашег друштва, сигурни су колико и порез. Иако, нажалост, наш клир пречесто даје повода за критику, ови напади су махом безразложни, неконструктивни, злуради и идеолошки острашћени. Такав је и најновији где се раскош крипте Храма Светог Саве пореди са бедом Инфективне клинике

Опште је место да је здравство у Србији у лошем стању, иако држава за овај сегмент издваја значајна средства чији је проценат (око 10,38%) у односу на бруто домаћи производ већи од просека ЕУ. Проблем је у томе што смо релативно сиромашна земља и тај новац није довољан да се покрију све потребе здравственог система, па није све на нивоу богатих западних држава на које се угледамо. Много рупа је тешко закрпити, попут отужног стања „дела одељења Инфективне клинике Клиничког центра Србије“ које нам је представљено на једној фотографији што у последње време кружи друштвеним мрежама, а у чију аутентичност не сумњамо, премда она није доказана. Фотографија тесне просторије са металним креветом прекривеним одрпаном постељином и зидовима са којих се круни малтер стављена је у контраст са фотографијом заиста раскошног изгледа крипте у Храму Светог Саве. Аутори монтаже нису написали никакав коментар, али је јасна жеља да покажу да нам болнице пропадају, док се СПЦ бахати у раскоши, богато украшавајући здање које треба да постане централна тачка црквеног, односно духовног живота Срба. А лепо би било да су овим колажем желели да нас подсете да, иако имамо чега да се стидимо, имамо и чиме да се поносимо. Али нису. Жеља је да се укаже на нешто што сматрају неправдом која треба да изазове гнев и гнушање, а чији би резултат био њено исправљање. Како би се неправда исправила, вероватно треба срушити Храм и спречити неку евентуалну будућу изградњу цркава, а вернике поново отерати у катакомбе.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању      

9 коментара

  1. Драган

    Скромност је врлина, од када је света и века а раскош – никада и нигде!
    Доказ?
    Доказ би била срушена капелица на врху Ловћена, коју је
    Његош могао украсити ништа мање раскошно од крипте Храма Св. Саве,
    будући да је био у великој милости и имао велику помоћ од Царске
    Русије.

    Драган Славнић




    0



    1
    • Филип Родић
      Филип Родић

      Nikad i nigde? Bogu se oduvek prinosilo samo najbolje. Od Solomonovog hrama preko Aja Sofije do Hrama Svetog Vasilija Blaženog. Ili?




      2



      0
      • Драган

        Раскош унтрашњег Храма – Душе – да, то је Богу мило,
        а људска ограниченост то поима као спољашну
        велелепност!
        Зато Христос и није без разлога рекао за Соломонов
        храм, да ни камен на камену неће остати – и тако се
        збило!




        0



        1
    • Филип Родић
      Филип Родић

      To je rečeno iz drugih razloga, a ne zbog toga kako je sagrađen, jer je izgrađen po uputstvu „odozgo“. ☺




      1



      0
      • Драган

        „To je rečeno iz drugih razloga, jer je izgrađen
        po uputstvu „odozgo“. ?!
        Који су то разлози – појасните то!
        И субота је дата „odozgo“, али је ПРЕДПОЧИЊЕНА
        НЕДЕЉИ – ДАНУ ВАСКРСЕЊА, зар не???

        Драган Славнић




        0



        1
        • Филип Родић
          Филип Родић

          Nisam teolog, ali koliko je meni poznato, Hristos je prorekao da će do uništenja Hrama doći iz istih razloga zbog kojih je on upao u Hram na Pashu i izgnao trgovce. Taj razlog je što su jevrejske velmože otpale od vere. Isti razlog zbog kojeg je uništen i Prvi hram.
          Takođe, uputstva za izradu Prvog hrama, čiji je Drugi hram bio kopija, dobio je car David od Boga i preneo ih Solomonu, jer mu je Bog rekao da će Solomon moći da napravi Hram. Slično kao što je i Mojsije dobio precizna uputstva za izradu Zavetnog kovčega (dimenzije, materijal, izgled…)
          Ne vidim kakve veze subota i nedelja imaju s ovim.




          1



          0
          • Драган

            Соломон: “Сине, срце своје дај ми!“
            Срце је Дом Господњи!
            Оно, Срце, треба да је раскошно
            украшено врлинама!
            Јер, Бог обитава у Срцу Човечијем,
            само ако је оно раскошно украшено
            врлинама.
            И Цар Давид је припремио материјал
            за нови Храм, а Соломон га изградио,
            не толико раскошно као први Храм,
            али и он беше разрушен до темеља, а
            остаде самодео зида пред којим се
            Јевреји клањају и дан-данас, а имају
            наум да подигну и
            трећи Храм?!
            Раскошност граћевине храмова не чине
            тај Храм светим, већ вера која обитава
            у срцима верника који у тај Храм одлазе.
            Ако је срце празно, празам је и храм!
            Ако је срце охладнело за веру и храмови
            су ледени, премда споља делују раскошно –
            музејски фанцинатно, нешто попут
            католичких катедрала на Западу.
            Зар није тако?
            Што раскошнији Храмови, све више
            сиромахапред вратима тих Храмова
            – зар не?
            Укида се лепота спољашна, а гради
            лепота унутрашња, ради чега је Христос
            и пострадао.
            Царство Божије је у нама, ту где стојимо,
            а не у спољашној раскоши Храмова као
            грађевина.
            Чиста замена теза!
            Нико не спори градњу и украшавање
            Храмова,али нека то буде примерено
            садашњем социјалном моменту – вртоглавом
            расту сиромаштва!
            Што лепши Храмови, то све већи број
            “сиротињских казана“?!
            Ако се политичари тога не стиде нити Бога
            плаше,то не би требало да буде са нашим
            пастирима и архипастирима – зар не?
            “Прва врлина је РАЗБОРИТОСТ“, тако
            каже Свети Антоније Велики, а по овој
            раскоши не би се рекло да је так?!

            Драган Славнић




            1



            1
          • Драган

            Г.Филипе!
            Хвала на Вашем ауторском стрпљењу да разменимо мишљења, само то, и ништа више.
            Ценим и поштујем Ваш став, и хвала на
            текстовима које нудите читаоцима.

            Драган Славнић




            2



            0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *