Почетна / Култура / Стонер – магична привлачност приче

Стонер – магична привлачност приче

Џон Вилијамс, Стонер, „Плато“ 2017

Када га је пре неколико година књижевница Ана Гавалда превела на француски језик, овај заборављени писац поново је привукао пажњу америчких издавача и књижевних критичара који су почели да пишу о њему питајући се зашто је деценијама био запостављен

Амерички писац Џон Вилијамс (1922−1994), који је у историји књижевности ове земље оставио прозу равну Апдајковој или Фицџералдовој, донедавно је био непознат светској читалачкој јавности. Када га је пре неколико година књижевница Ана Гавалда превела на француски језик, овај заборављени писац поново је привукао пажњу америчких издавача и књижевних критичара који су почели да пишу о њему питајући се зашто је толико деценија био запостављен.

Његов роман Стонер који је сада у издању „Платоа“ пред нашим читаоцима, један је од најлепше написаних романа 20. века. Исприповедан као животопис обичног човека, универзитетског професора Вилијама Стонера, он је дирљива и топла прича о људској егзистенцији и хуманости. Џон Вилијамс у овом роману сучељава у свом јунаку свет фармерске, земљорадничке класе у Америци почетком 20. века са академским, унивезитетским светом. Ослањајући се на обрасце романа одрастања, Вилијамс овде прати свог јунака од момента његове ране младости, када одлазак на студије пољопривреде на Универзитету Коламбија представља јунаков одлазак од куће и ступање у велики свет, који треба да се открије, спозна и савлада. Иако је уводни део романа у којем је описан неизвестан тежачки живот америчких фармера почетком 20. века сасвим у другом плану у односу на читаву будућу нарацију о Вилијаму Стонеру и његовој универзитетској каријери, он је врло важан за разумевање лика главног јунака. Сиромаштво, напоран рад, срођеност са земљом и њеном плодоносношћу, вечита борба за живот, трпљење тешких удараца, не представља само амбијент у којем је Стонер одрастао, већ архетипску везу са природом, њеном истовременом дивљином и питомошћу која одређује менталитет и судбину генерација које на том тлу ничу и са њом се хватају укоштац. Тако одлука Стонерових родитеља да га пошаљу на универзитет како би са знањима из агрикултуре којa стекне унапредио имање и олакшао живот своје породице, представља својеврсни искорак из традиције, и сам по себи би морао да значи извесно ремећење вековног реда. Као у античким причама о фатуму, тако се и у овом роману зацртани преокрет судбине дешава упркос томе што је све урађено да би она била боља.

Одабравши енглеску књижевност као изборни предмет на првој години студија, Вилијам Стонер отвара врата једног новог света, за који није знао да постоји. Одлука да напусти студије пољопривреде и преоријентише се на изучавање енглеске књижевности не само што представља велики искорак и изазов већ тиме Стонер мења идентитет, постаје неко други. Духовни преображај који проживљава током четири године студирања, води сасвим новом животу. Пратећи свога јунака у његовом професионалном развоју, писац осветљава сваки степеник људског живота који мора да се пређе како би се дошло до оне личности која нам је задата да постанемо.

Величина овог романа и магична привлачност његове нарације није у самој причи и догађајима који прате јунака, већ управо у могућности да представи сам живот и његов ток као стварну и динамичну структуру, а појединца као покорног чиниоца те грандиозне грађевине која се назива живот.        

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *