РЕПЛИКА ЧЕХОВУ И КОМАДУ ТРИ СЕСТРЕ

Премијера текста славног Николаја Кољаде

После дуже паузе гледали смо на Сцени „Александар Поповић“ драмску премијеру

Комедија Николаја Владимировича Кољаде Шупљи камен дело је у којем се, поред осталог, писац поиграва мотивима и ликовима Чеховљевог комада Три сестре.
Реч је о новијем остварењу овог веома плодног руског драматичара, који је освојио не само руске него и позорнице широм света. Образован као глумац у Позоришној школи у Свердловску, данас Јекатеринбургу, да би студирао на Московском књижевном институту.Од 1986. почео је успешно да пише и позоришне комаде, од којих су посебно запажени Играмо фоте, Мурлин Мунро, Праћка, Бајка о мртвој краљевој кћери, Персијски јоргован, Полонеза Огињског, Кокошка, Американка, Девет белих хризантема, Манекен, Барака, Пикова дама, Лопов, Кокошје слепило, Брод лудака, Геодет и др, од којих су поједини са успехом приказивани и на нашим сценама.
Досад је Кољада написао више од 120 комада у којима слика живот обичних људи описујући њихово несналажење у условима транзиције и указујући на безнађе у које неминовно због тога западају. То је горући проблем нарочито у земљама негдашњег „реал-социјализма“ – поглавито у Русији, али и у свим осталим државама иза некадашње Гвоздене завесе. Као што веома добро знамо, тај проблем није мимоишао ни земље бивше Југославије, па ни нашу. Приказујући живот тзв. малих људи Кољада је објективан, али истините животне слике које нуди Кољадин театар нису једини разлог за велико интересовање гледалаца за његове комаде. Као драматичар он се на својствен начин надовезује на Чехова и његове визије изгубљених људских судбина.

[restrict] Комедија Шупљи камен треба да је Кољадина реплика на Чеховљев комад Три сестре која стиже након читавог столећа, па и мало више. За разлику од Чеховљевих јунакиња Олге, Ирине и Маше, које су младе, сви ликови у Кољадином делу припадају тзв. трећем добу: Галина Сергејевна и Вера Сергејевна, најстарија и најмлађа сестра, биле су наставнице књижевности и матерњега језика и сада су у пензији, док је средња сестра Лариса Сергејевна, такође у пензији, била је наставница физике. Њима у посету долази сусед Игор Петрович, некадашњи виолиниста у Опери. Сви они осећају да су сувишни, мада се с тиме не мире, углавном сматрају да је и у тзв. трећем добу могућно живети па и водити љубав, те да то зависи од њих самих.
У комедији Шупљи камен развија се жива конверзација о различитим животним аспектима – о ономе што су преживели, али и о ономе шта их још чека, дакле, сви они гледају у будућност неминовно из сенке прошлости, на бази стечених животних искустава. Није потребно нагласити како Галину и Веру, наставнице књижевности, непрестано „приземљује“ Лариса, наставница физике, суочавајући их са неминовношћу пролазности, која им, хтеле оне то или не, доноси заборав, сврставајући их у ред отписаних и практично невидљивих онима који раде. Нижу се и друга питања и наставнице књижевности из незавидне ситуације у којој су траже одговоре у узлетима маште заснованим на поетским визијама преузетим из добре литературе. У једном тренутку појавиће се и Наталија, Галинина тридесетдвогодишња снаха, која ће им се супротставити са младалачком енергијом, али и са другачијим поимањем живота и љубави.
Редитељка Татјана Мандић Ригонат режирала је Шупљи камен са тежњом да открије непознанице живота људи трећега доба почев од питања доносе ли њихове године мудрост, па до разматрања тога шта уопште означава реч старост, а шта је, опет, младост, све до трагања о томе какву улогу имају машта, поезија, као и мноштво различитих чудеса у животу људи. Одабравши одличну глумачку екипу, успела је да обезбеди јединствен конверзациони ток, па читаво извођење има потребну спонтаност у оквиру једне ситуације у којој ће се испољити не само скривена хтења суседа Милана Гутовића као Ивана Петровича него и поједине амбиције према њему, које је вешто сузбијала каћиперна и дотерана Бранка Петрић као Галина Сергејевна. Ако је Љиљана Стјепанович као Лариса Сергејевна не без категоричне озбиљности каткад и цинично смиривала ситуацију, тонове ведрине и оптимизма уносила је Рада Ђуричин као Вера Сергејевна, док је Катарина Марковић у улози Наталије енергично испољавала младалачки револт према свекрви Галини. Све се одиграва на великој сцени у оквиру идиличним бојама решене сценографије, док су костими такође указивали на ведрину живота остарелих драмских јунака. Представа је већ на премијери засмејала и освојила публику и у исти мах освежила монотони ток ове сезоне.

[/restrict]

Николај Кољада ШУПЉИ КАМЕН
ПОЗОРИШТЕ УК „Вук Стефановић Караџић“, Сцена „Александар Поповић“; ПРЕВОД Новица Антић
РЕЖИЈА Татјана Мандић Ригонат; Премијера 15. мај 2018

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *