REPLIKA ČEHOVU I KOMADU TRI SESTRE

Premijera teksta slavnog Nikolaja Koljade

Posle duže pauze gledali smo na Sceni „Aleksandar Popović“ dramsku premijeru

Komedija Nikolaja Vladimiroviča Koljade Šuplji kamen delo je u kojem se, pored ostalog, pisac poigrava motivima i likovima Čehovljevog komada Tri sestre.
Reč je o novijem ostvarenju ovog veoma plodnog ruskog dramatičara, koji je osvojio ne samo ruske nego i pozornice širom sveta. Obrazovan kao glumac u Pozorišnoj školi u Sverdlovsku, danas Jekaterinburgu, da bi studirao na Moskovskom književnom institutu.Od 1986. počeo je uspešno da piše i pozorišne komade, od kojih su posebno zapaženi Igramo fote, Murlin Munro, Praćka, Bajka o mrtvoj kraljevoj kćeri, Persijski jorgovan, Poloneza Oginjskog, Kokoška, Amerikanka, Devet belih hrizantema, Maneken, Baraka, Pikova dama, Lopov, Kokošje slepilo, Brod ludaka, Geodet i dr, od kojih su pojedini sa uspehom prikazivani i na našim scenama.
Dosad je Koljada napisao više od 120 komada u kojima slika život običnih ljudi opisujući njihovo nesnalaženje u uslovima tranzicije i ukazujući na beznađe u koje neminovno zbog toga zapadaju. To je gorući problem naročito u zemljama negdašnjeg „real-socijalizma“ – poglavito u Rusiji, ali i u svim ostalim državama iza nekadašnje Gvozdene zavese. Kao što veoma dobro znamo, taj problem nije mimoišao ni zemlje bivše Jugoslavije, pa ni našu. Prikazujući život tzv. malih ljudi Koljada je objektivan, ali istinite životne slike koje nudi Koljadin teatar nisu jedini razlog za veliko interesovanje gledalaca za njegove komade. Kao dramatičar on se na svojstven način nadovezuje na Čehova i njegove vizije izgubljenih ljudskih sudbina.

[restrict] Komedija Šuplji kamen treba da je Koljadina replika na Čehovljev komad Tri sestre koja stiže nakon čitavog stoleća, pa i malo više. Za razliku od Čehovljevih junakinja Olge, Irine i Maše, koje su mlade, svi likovi u Koljadinom delu pripadaju tzv. trećem dobu: Galina Sergejevna i Vera Sergejevna, najstarija i najmlađa sestra, bile su nastavnice književnosti i maternjega jezika i sada su u penziji, dok je srednja sestra Larisa Sergejevna, takođe u penziji, bila je nastavnica fizike. Njima u posetu dolazi sused Igor Petrovič, nekadašnji violinista u Operi. Svi oni osećaju da su suvišni, mada se s time ne mire, uglavnom smatraju da je i u tzv. trećem dobu mogućno živeti pa i voditi ljubav, te da to zavisi od njih samih.
U komediji Šuplji kamen razvija se živa konverzacija o različitim životnim aspektima – o onome što su preživeli, ali i o onome šta ih još čeka, dakle, svi oni gledaju u budućnost neminovno iz senke prošlosti, na bazi stečenih životnih iskustava. Nije potrebno naglasiti kako Galinu i Veru, nastavnice književnosti, neprestano „prizemljuje“ Larisa, nastavnica fizike, suočavajući ih sa neminovnošću prolaznosti, koja im, htele one to ili ne, donosi zaborav, svrstavajući ih u red otpisanih i praktično nevidljivih onima koji rade. Nižu se i druga pitanja i nastavnice književnosti iz nezavidne situacije u kojoj su traže odgovore u uzletima mašte zasnovanim na poetskim vizijama preuzetim iz dobre literature. U jednom trenutku pojaviće se i Natalija, Galinina tridesetdvogodišnja snaha, koja će im se suprotstaviti sa mladalačkom energijom, ali i sa drugačijim poimanjem života i ljubavi.
Rediteljka Tatjana Mandić Rigonat režirala je Šuplji kamen sa težnjom da otkrije nepoznanice života ljudi trećega doba počev od pitanja donose li njihove godine mudrost, pa do razmatranja toga šta uopšte označava reč starost, a šta je, opet, mladost, sve do traganja o tome kakvu ulogu imaju mašta, poezija, kao i mnoštvo različitih čudesa u životu ljudi. Odabravši odličnu glumačku ekipu, uspela je da obezbedi jedinstven konverzacioni tok, pa čitavo izvođenje ima potrebnu spontanost u okviru jedne situacije u kojoj će se ispoljiti ne samo skrivena htenja suseda Milana Gutovića kao Ivana Petroviča nego i pojedine ambicije prema njemu, koje je vešto suzbijala kaćiperna i doterana Branka Petrić kao Galina Sergejevna. Ako je Ljiljana Stjepanovič kao Larisa Sergejevna ne bez kategorične ozbiljnosti katkad i cinično smirivala situaciju, tonove vedrine i optimizma unosila je Rada Đuričin kao Vera Sergejevna, dok je Katarina Marković u ulozi Natalije energično ispoljavala mladalački revolt prema svekrvi Galini. Sve se odigrava na velikoj sceni u okviru idiličnim bojama rešene scenografije, dok su kostimi takođe ukazivali na vedrinu života ostarelih dramskih junaka. Predstava je već na premijeri zasmejala i osvojila publiku i u isti mah osvežila monotoni tok ove sezone. [/restrict]

Nikolaj Koljada ŠUPLJI KAMEN
POZORIŠTE UK „Vuk Stefanović Karadžić“, Scena „Aleksandar Popović“; PREVOD Novica Antić
REŽIJA Tatjana Mandić Rigonat; Premijera 15. maj 2018