Почетна / Култура / Неваљало чедо Венеције

Неваљало чедо Венеције

Aутопортрет, око 1547, уље на платну, 45,1 x 38,1 цм, Philadelphie, Philadelphia Museum of Art, Don de Marion R. Ascoli et de Marion R. et Max Ascoli Fund en honneur de Lessing Rosenwald, 1983, © Philadelphia Museum of Art

Изложбом Рађање генија, у Луксембуршком музеју у Паризу, обележава се 500 година од рођења Тинторета, једног од најпознатијих сликара венецијанске ренесансе.  Тематски уобличена око радова из младости, изложба има за циљ да нам покаже како је Тинторето, уз много рада, амбиције и довитљивости, остварио успешну каријеру и афирмисао свој уметнички израз

За „Печат“ из Париза Славица Батос

Има у Лувру један портрет који никога не оставља равнодушним. Портрет старца са густом белом брадом и непокретним, апатичним лицем. Тамна енергија која зрачи из његових уморних очију зарива нам се право у мозак. Препознајемо онај тренутак кад човек сам себи каже – од сада па надаље ја сам оно што сам био. Све партије су одигране. Круг се затворио.

Старац са портрета је Тинторето, ако је веровати крупном, педантно исписаном наслову у горњем делу слике. А ако погледом склизнемо наниже, десном страном, можемо прочитати и натпис на латинском – ipsius.f. Значи, аутопортрет. Након што је осликао пола Венеције, стекао славу и углед за којима је жудео, испратио на онај свет своје највеће ривале Тицијана и Веронезеа, истрошио све теме и мотиве … дошао је тренутак да се суочи сам са собом и са оном стравичном неизвесношћу коју доноси спознаја о блиској смрти. Да ли ће тама прогутати све? – читамо у дубокоумним очима. Да ли је све било узалуд?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *