Почетна / Свет / Успоравање и оспоравање Емануела Макрона

Успоравање и оспоравање Емануела Макрона

Пројектовање нове ЕУ по „нацрту“ француског председника или немачке канцеларке: И Макрон и Меркелова би „јаку Европу“, унутра и (посебно) на светској политичкој сцени, али се одатле њихови путеви (до даљег) разилазе кад је реч о приоритетима и „инструментима“ за остваривање тог циља; председник наступа радикално, прагматичној канцеларки је од револуције ближа еволуција

Шта је остало, као резултат, звучно најављиваног, и дуго ишчекиваног, сусрета и разговора француског председника и немачке канцеларке у Берлину о „будућности Европе“ (прецизније: Европске уније). Готово ништа осим прашине на Макроновим ципелама, констатовао је (цинично) колумниста „Шпигла“ (Флоријан Гатман).

То с ципелама односило се на кулису пред којом је сусрет и започео, с наглашеном симболиком: „неимари нове Европе“ (ЕУ) Емануел Макрон и Ангела Меркел нашли су се на градилишту импозантног дворца (заправо: верне обнове, из темеља, а до темеља одавно срушене барокне палате, некадашњег симбола Берлина, на шта ће отићи више од пола милијарде евра!).

А дан је тако лепо почео: сијало је сунце над Берлином, сијали су, нескривеним задовољством, „драги Емануел“ и „мила Ангела“ (како су се ословљавали) падајући једно другом у загрљај. Одвезли су се – опет гест наглашене симболике – до владиног уреда канцеларкином лимузином. Разговарали, дуго, у четири ока. Потом обедовали у уском кругу најважнијих саветника.

 

ХЛАДАН ТУШ Од идиличне слике мало је, међутим, остало у дипломатској еквилибристици с којом су, пред новинарима, сумирали резултате дугог разговора (у четири ока) тренутно најутицајнијих европских државника. У сусрету који је француски председник (пре)дуго чекао (Меркелова се пола године мучила око склапања владајуће коалиције и одбране уздрманог канцеларског трона) следио је, (не)очекивано хлада туш:  „пријатељско стишавање“ Макронове понесености с којом је, још прошлог септембра у чувеном говору студентима на Сорбони, егзалтирано представио своју визију „нове Европе“, дограђујући је, недавно, пред посланицима Европског парламента.

Живимо у „јединственом тренутку европске авантуре“, саопштио је, понесено, француски председник, уз констатацију да је садашња Европа (ЕУ) „слаба, спора и неефикасна“. Потребна је њена радикална обнова, а он је решен да се, срчано и храбро, упусти у тако велики подухват. Не би да понови грешке успаваних „месечара“: асоцијација на генерацију политичких лидера који су 1914. гурнули Европу у Први светски рат.     

Француском председнику је, међутим, добро знано да без синхронизованог, ортачког наступа са немачком канцеларком (чувена осовина Париз–Берлин) своје амбициозне реформске планове за спасавање („последња шанса“) ЕУ (и Запада) у драматично несигурним околностима и временима може да врати у фиоку.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *