Почетна / Интервју / Вацлав Дворжак: Уз Србе за Косово

Вацлав Дворжак: Уз Србе за Косово

Чеси су се одазвали на позив да потпишу петицију којом наша држава повлачи признање независности Косова. Влада ће морати да узме у обзир јавно мњење и поново преиспита своју одлуку

Разговарала Наташа Јовановић

Чешко признање независности Косова резултат је подмуклог мешетарења појединих политичара, у првом реду Карела Шварценберга, у то време министра спољних послова који је игнорисао препоруку чешког парламента да влада не повлачи овакав потез. Он је једноставно то урадио. Не скривам задовољство што данас Шварценберг за већину бирача није опција у Чешкој, а Зелена партија, коју је у то време представљао, као и страна ТОП 09 данас немају видљив гласачки потенцијал. Али ако су ти људи и њихови програми препознати и кажњени презиром чешког народа, верујем да би сада требало исправити неправилност за коју они сносе одговорност – учинити све да се Косово врати у Србију, да га напусте окупационе снаге и да се тамо успостави владавина права у којој би подједнако уживали грађани Албаније и Србије. Свако ко жели да се врати на Косово, у свој дом, мора се осећати сигурно. Такође, сматрам да се мора зауставити отимање имовине на коју су Срби имали право све док у тзв. Републику Косово није почео да се слива новац Европске уније и НАТО-а, главног чиниоца у распаду Југославије, бомбардовању и подржавању албанских терориста на Косову, каже у разговору за „Печат“ Вацлав Дворжак, чешки редитељ, аутор филма „Отето Косово“.

 Покренули сте петицију којом се тражи повлачење признања Косова. Колико ваши суграђани имају свест о томе шта се заиста ратних година дешавало на Косову, како је дошло до проглашења независности, те коју улогу су у томе имали САД и НАТО… Како потписник ваше петиције доживљава Косово? Очито за њега то није борба за туђе већ више, праведније интересе…

Сматрам да је петиција коју смо покренули веома важна за моје чешке суграђане – како за оне који су упознати са сецесионистичким дивљаштвом Албанаца и улогом западних ментора у стицању незаконите независности, тако и за оне који не знају хронологију отимања јужне српске покрајине, али се одазивају на реч протест. У петицији се обраћамо широј јавности Чешке нудећи јавни простор за тему Косова, за дијалог и негодовање поводом грубог кршења међународног права, неправде, ратних злочина албанских војника, грубог мешања оружаних снага, као и агресију од стране САД, НАТО и ЕУ.

Колико је за разумевање онога што се дешава на Косову пресудно било историјско искуство Чеха са Судетима?

Паралела чешких Судета са српским Косовом је сасвим јасна. Чеси имају историјско искуство. Када је под притиском из Француске, Енглеске, Италије и Немачке потписан Минхенски споразум, Хитлер је отео део Чешке крајине а чешко становништво протерао из пограничног дела. Чеси су имали среће да су се након рата победничке силе сложиле да чешки Немци буду протерани у Немачку. Тек пола милиона антифашиста добило је могућност останка у Чешкој Републици. Такво решење би многи Чеси које познајем пожелели Србији, њеном Косову и Метохији.

На ову тему разговарали сте и са Вацлавом Клаусом и Милошем Земаном. Какав утисак сте стекли, да ли су они спремни и на које начине да подрже вашу иницијативу?

С њима су разговарали парламентарци подносиоци захтева који су им много ближи. Знам да су се и Вацлав Клаус и садашњи председник Милош Земан противили идеји признања Косова. Ниједан од њих није именовао амбасадоре на Косову, нити прихватио долазак представника косовских Албанаца у Праг. Како је Земан недавно поново победио на председничким изборима, очекујем да се о том питању ништа неће променити.

Сматрате ли да акција коју сте покренули може битно утицати на политичаре у врху власти да уваже ваш захтев и повуку признање?

С довољним бројем потписа, а у овом тренутку их имамо више од 10.000, можемо да вршимо притисак на владу. Вероватноћа да ће влада повући признање Косова је мала, али и то што ће морати да узме у обзир јавно мњење и поново преиспита своју одлуку сматрам значајним.

Уредник сте он-лајн часописа који је посвећен теми Косова. Колико га људи прати и за шта се највише интересују?

Просечна дневна посета сајта је око 130 до150 људи, што није много. Али ми смо специјализовани веб-сајт где присуство није најважнији критеријум. Информације које доносимо надмашује друге медије. Наши текстови су инспирација другим новинарима у чешким медијима, чак и мејнстрим новинарима, који често од нас преузимају читаве текстове. Ово сматрам великим успехом с обзиром на то да су мејнстрим медији били апсолутно упориште антисрпске пропаганде.

Дуго учествујете у нашој борби за Косово. Како вам изгледа позиција Србије данас у односу на пре 10 година, да ли смо ближе или даље од тога да вратимо нашу историјску територију матици?

Србија је данас у неупоредиво бољој позицији него пре десет година јер се симпатије људи широм Европе окрећу у другом смеру од постојећих политичких структура, које су одговорне, између осталог, и за агресију против Југославије и признавање Косова. Мислим да се питање Косова не решава преко ноћи. Дуга је то борба која захтева стрпљење, али и доследан рад и труд свих Срба, укључујући и дијаспору. За почетак треба подсећати светску јавност на неопходност кажњавања ратних злочинаца који сада доминирају косовско-албанском политичком сценом. То је услов за даљи напредак и промене набоље.

Шта је на Косову и око Косова оставило на вас најјачи утисак?

Варварство које је непојмљиво цивилизованом свету и које је још увек видљиво на албанској страни. Угроженост Срба и других не-Албанаца. Очигледно и недопустиво узурпирање имовине. Окрутна дрскост агресора. Највише се дивим људима који су се, упркос угњетавању, вратили својим кућама, обновили своје животе одолевајући тешкоћама које им је живот наметнуо. Те људе треба на све начине помагати и то не само речима.          

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *