Почетна / Свет / Сме ли социјалиста да користи благодети капитализма

Сме ли социјалиста да користи благодети капитализма

„Султанов“ (појачани) гнев и плодови русофобије: Како су турски председник Ердоган (директно) и бивши немачки канцелар Шредер (индиректно) наелектрисали иначе веома млаку и прилично досадну немачку изборну кампању

Нису стигли опасни „Путинови хакери“, јесте Ердоган. И у Немачкој се, у политичким инсценацијама, на опсесивној америчкој русофобији чији таласи запљускују и Европу, нескривено (и политички програмирано) страховало да би Москва могла да се умеша у овдашњу изборну кампању. А тиме директно у унутрашње политичке прилике и односе.

ЕРДОГАНОВ УДАР Руски хакери су, бар засад, изостали, а да то заиста учине, остало је (пре)мало времена. Свега неколико недеља: на изборе за Бундестаг излази се (већ) 24. септембра. Умешао се, међутим, по (пр)оцени немачких политичара, и то недопустиво – турски председник. Реџеп Тајип Ердоган је, наиме, поручио својим земљацима који живе и раде у Немачкој да 24. септембра никако не дају глас странкама (владајуће) „велике коалиције“, (канцеларкиној) Хришћанско демократској унији (ЦДУ) и Социјалдемократској партији (СПД), па ни (опозиционим) Зеленима, уз образложење, и реску констатацију, да су то „непријатељи Турске“.

Немачки званичници реаговали су промптно, жустро и јединствено: то је недопустиви покушај мешања у унутрашње ствари једне суверене земље, што Берлин неће толерисати. Из чињенице да се о томе огласила и сама канцеларка, неки су (пре)брзо закључили да је схватила опасност од Ердогановог „удара“: турски председник ће, проценили су, одузети гласове немачкој канцеларки. Други су рекли, напротив, Ердоган би могао да Меркеловој „прибави“ гласове које није рачунала: њеном „чврстом и одлучном ставу“ у полемици с турским председником могли би да јој аплаудирају и они који то, иначе, не чине.

И једни и други би могли, иако звучи парадоксално, да буду у праву. Први у својој аргументацији потежу „адут“ да у Немачкој постоји нешто више од милион Турака с правом гласа на немачким парламентарним изборима (поседују немачко држављанство и пребивалиште) од којих ће, сасвим је извесно, неки (тешко је и неупутно процењивати колико њих) послушати Ердогана, који у једном делу овдашње бројне турске заједнице (више од три милиона) има своје ватрене присталице.

Турска заједница је, међутим, управо на „случају Ердоган“, оштро подељена. Има доста оних који су се, и уочи референдумског (турског) изјашњавања, жестоко противили претварању председничке функције ограничене моћи у султанску свемоћ. Пуч је овој оштрој подељености дао додатну драматизацију. Званична Анкара је, по писању немачких медија, послала Берлину списак од чак четири хиљаде „потенцијалних пучиста“, уз захтев за изручење појединих високих турских представника у евроатлантским институцијама (НАТО, ЕУ) који су у страху од „осветничке Ердоганове руке“ затражили и нашли немачку заштиту и прибежиште.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *