Почетна / Србија / Решето за македонски сценарио

Решето за македонски сценарио

Најновија криза на релацији Београд–Скопље изнедрила је и нову политику Србије према суседима, у чијој основи се назире успостављање принципа политичког и дипломатског реципроцитета – како ти мени, тако ја теби

Чаша се очигледно прелила и Србија је одлучила да више не гледа Скопљу кроз прсте. Континуитет негативних односа Македоније према Србији последњих месеци  кулминирао је у „веома офанзивном деловању против наших органа и институција“, како је то рекао и сам председник Србије Александар Вучић. Зато је морао да уследи драстичан одговор Београда да, поред званичне дипломатске ноте, повуче и све запослене у нашој амбасади у Скопљу.

 

УзРОЦИ СУКОБА Требало је да прође неколико дана да би се разбистрило о чему се у ствари ради, јер у званичним саопштењима није наведено главно – ко и како спроводи то „офанзивно деловање“ према Србији. Дан пошто је Србија повукла своје особље из амбасаде у Скопљу сазнаће се и да је Македонија бацила Србији рукавицу у лице, најављујући (незванично, додуше) да ће подржати пријем Косова у Унеско.

Одлуком о повлачењу особља из амбасаде, Србија не само да шаље поруку да такво деловање домаћина неће толерисати, и да чак зна да је, у све што против Београда ради званично Скопље, умешала прсте и једна страна сила, већ показује и јасан сигнал јужним суседима да неће без последица проћи намера да подрже пријем Приштине у Унеско. Уколико се нова влада у Скопљу одлучи на такав корак, нарочито после раније најаве премијера Зорана Заева да ће бити уздржана око Косова, Србија би, како истиче министар спољних послова Србије Ивица Дачић, могла да промени став о признању имена Македоније под њеним уставним именом.

У Скопљу оцењују да би последице које Македонија може да претрпи уколико Србија одлучи да промени став о питању имена Македоније могле би да буду далекосежне. То би значило да би сваки билатерални уговор, који је потписан између Македоније и Србије, могао да постане предмет ревизије, што значи и ново преговарање за сваки уговор, било да се ради о уговорима о трговини или добросуседству.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Јасна Кривокепићева

    Током кризе на Космету дискутујте о Македоније…




    3



    0
  2. Uspostavljanje principa političkog i diplomatskog reciprociteta – kako oni nama, tako mi njima?

    Princip pariteta i reciprociteta u medjudržavnim, medjuetničkim i medjunacionalnim odnosima izučavan je u školama (društveno-političko obrazovanje) 60-70-tih god., koji se odnosio najviše na nacionalna prava nacionalnih manjina utvrdjena medjunarodnim konvencijama: Kakva prava se daju našim manjinama u susednim državama – takva prava da se daju i manjinama susednih država (kao primer najviše apostrofirana Albanija).

    Navedeni princip reciprociteta je bio mrtvo slovo na papiru jer ga nije primenjivala (ignorisala) najviše Srbija i Makedonija: Albancima na KiM i Zapadnoj Makedoniji su decenijama davana mnogo veća prava nego što je utvrdjeno, a za prava manjina u Albaniji nije se ni govorilo a kamoli tražio reciprocitet. Na primer, višedecenijski fondovi za razvoj nerazvijenog i zaostalog Kosova nisu formirani i izazvani uskraćenim nacionalnim pravima – nego demografskom eksplozijom albanskog stanovništva u sprezi sa šovinističkom politikom da se albanizuje i otme teritorija. A epilog je današnje (albansko) Kosovo po Briselskom sporazumu. Naravno da je narod na to upozoravao – ali je politička elita od tada do danas to ignorisala (ja sam pisao mnogo kritika, cenzurisano).

    Vučić se sada setio politike principa reciprociteta protiv Makedonije (indirektni uzroci), kada se sprovodi završna faza predaje teritorije KiM Briselskim sporazumom. A na taj princip (reciprociteta) je trebao da se pozove mnogo ranije, i stotine puta više, prema Kosovu i Albaniji (položaj pravoslavnog naroda, višedecenijsko etničko čišćenje…)?

    Na prijem Kosova u Unesko pozitivnu preporuku ima Briselski sporazum (i pritisak EU-SAD), a tome doprinosi sadašnje srpsko rukovodstvo koje potpisuje Briselski sporazum i predaju teritorije, i sa pravom se može postaviti pitanje princippa reciprociteta: Zašto se Albancima na Kosovu dozvoljava nezavisnost i otimanje teritorije, a za Vojvodinu niko ne sme da pomisli na nezavisnost?! Najbolje rešenje je da Srbija povuče-poništi Briselski sporazum, Kosovo neće biti država da udje u Unesko, a rešenje Kosovskog pitanja prebaciti u SB UN da se reši na istorijsko i Ustavno pravo Srbije, a ne na demografsko i separatističko pravo kosovskih Albanaca? Nastavak…




    5



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *